Ahaaaa  , nego šta je to "MENTALNI i JAK UM"? Da li postoji nementalni i slab um?

Meni je jako važno da znam šta je to "MENTALNI i JAK UM". Ko ne zna nek se ne javlja.

Verujem ti da nije, ali se ne slazem sa tim da ne moze biti, jer se upravo iza velikog broja dalekoistocnih metoda meditacije kriju veoma opasne i destruktivne sekte, zato sam te pitao za sungazing,jer mi se upravo HRM ucinio kao jedan od "gurua" koji ce spasiti svet i sl...

¸

U ovom slučaju se možda ne radi o sekti, bar ne za sada. Sekte su organizovane, imaju svoje centre delovanja i materijalno su obeubedjene u meri koja je potrebna za održavanje grupe na okupu. Višak novca se po pravilu preliva centralnoj fuguri sekte, guru ili učitelj, koji je po pravilu harizmatična ličnost. Neki pokreti su se održali u Srbiji na desetine godina ali obično nestaju sa svojim centrom kristalizacije, guruom. Ono što je interesantno da jednu od sekti za koju znam da postoji još od 1970-tih godina vodi diplomirani psiholog. Da bi postao sekta sungazing bi morao da usvoji odredjenu doktrinu.

GLEDANJE U SUNCE VODI KA SLEPILU"

06. FEBRUAR 2014

Prosle godine (2013) pocela sam se interesovati za zdravu ishranu. Nalazila sam u internetu puno dobrih saveta. Jednog dana nasla sam predavanja doktorke Sladjane Velkov. Pogledala sam dosta njenih predavanja gde govori o zdravoj ishrani. Posle njenih predavanja odlucila sam da postanem vegan. Od 28. oktobra 2013 ne konzumiram vise meso, mlecne proizvode i hranim se vocem i povrcem. Sto se tice ishrane, za to je skroz podrzavam, u pravu je. Na tim predavanjima doktorka Sladjana Velkov govori i o gledanju u sunce. Tako sam pocela i sa gledanjem u sunce. Prosle godine 01. novembra u 14 h sam otprilike 10 sekunde gledala u sunce. Bilo je sunce jako a ja nisam ni pomislila da mi se nesto moze desiti. Nisam znala da je sunce toliko opasno za oci. Doktorka Velkov ne govori o tome da sunce moze biti opasno za oci. Ranije mi nikada nije ni palo na pamet da gledam u sunce, uvek sam se sklanjala od sunca. Posto doktorka govori da se u sunce moze gledati, mislila sam da sunce nije toliko stetno i da mi se ne moze nista desiti. Ne krivim doktorku zbog toga, sama sam kriva, nije me niko terao da to cinim. Posle gledanja u sunce htela sam da citam ali nisam mogla vise prepoznati slova. Pocela sam trljati oci i umivati se, ali nije mi bilo bolje. Dobila sam odmah posle gledanja u sunce zutu tacku na ocima. Ta zuta tacka izgleda kao sunce, malo sunce. Milslia sam proci ce do sutra, ali nije proslo.

02. NOVEMBAR 2013
Otisla sam u bolnici i pregledala me je doktorka. Rekla mi je da ne vidi nista i da dodjem opet za par dana. Nisam mogda cekati par dana, vec sam otisla 03. novembra u drugoj bolnici. Doktor je uradio dva pregleda i rekao mi je da sam ostetila oci i da imam unutrasnju oteklinu i upalu. Pitala sam ga dali mi nesto moze pomoci, operacija ili nesto drugo. Rekao mi je da mi ne moze nista pomoci i dao mi je dve vrste kapi, jedne sa kortizonom i rekao da koristim dve nedelje. Koristila sam samo nedelju dana i prestala onda sa kapima. Nisam znala sta da radim, dali da ih koristim ili ne, zato sto je kortizon jako stetan. Tog dana mi je doktor rekao da dodjem opet na kontrolu za dva dana, 04. novembra. Kada sam dosla na kontrolu rekao mi je da je malo bolje i da sada mozemo samo cekati i nadati se da ce biti bolje. Nisam htela to da prihvatim da nema leka protiv toga i pocela da placem. Rekao mi je doktor da sam mlada i da je moguce da s vremenom bude bolje. Zakazao mi je doktor opet kontrolu 22. novembra. Psihicki mi je bilo jako lose, bila sam jako ljuta na sebe i nisam mogla da verujem sta sam uradila. Izgubila sam bila volju za sve, nije me vise nista interesovalo. Milsila sam samo na oci i na neko resenje. Prestala sam da ucim, jer mi je jako smetalo kada citam. Htela sam i da prekinem sa skolom. Razmisljala sam non stop sta cu dalje sa svojim zivotom ako ne budem vise videla i ako ostane ovako. Jednog dana nasla sam na youtube doktora prirodne medicine Ricarda Sulca. On leci sve vrste bolesti sa biljkama, pravi tinkture. Onda sam nasla u internetu da se te tinkture doktora Ricarda Sulca i u Srbiji mogu naruciti. Narucila sam u Beogradu kod doktora Nikole tinkturu za oci i za cirkulaciju. Pocela sam da ispiram oci oko dve nedelje. Pocela je glava i usi da me bole. Prestala sam sa ispiranjem i napravila pauzu od nedelju dana. Onda sam opet pocela sa ispiranjem oko nedelju dana i opet prestala, nisam znala sta da radim. Plasila sam se da ne napravim jos gore. Otisla sam na kontrolu 22. novembra i doktor mi je rekao da su rezultati malo bolji. Na rezultatu pise: "povecana fovea", ostetila sam centar za ostrinu vida. Bilo mi je jako drago, sto je bilo i malo bolje. Resila sam da se vise ne brinem i da prihvatim tako kako jeste, da se smirim. Pocela sam da radim samo ono sto me je cinilo srecnom i zadovoljnom. Isla sam u teretani, skroz malo sam ucila, citala sam knjige koje volim, bila sam jako smirena, pozitivna i nasmejana. Zivela sam kao da mi je svaki dan poslednji, u miru. Posto mi doktori ne mogu pomoci, resila sam da ja sebi nekako pomognem. Od nove godine sam rekla sebi: bicu uvek pozitivna, sta god da se desi. Ako se budem trudlla i budem pozitivna mozda i ozdravim, sve je moguce.

02. JANUAR 2014
Otisla sam u Beogradu u klinici Sveti Vid. Pregledala me je doktroka i rekla da mi ne moze pomoci. Rekla mi je da sam isprzila oci i da ce u narednih par meseci biti jos malo bolje, ali ce ostati defekt. Navikla sam se sada malo na sve to. Od 01. novembra 2013 pa do danas (06. februar 2014) mi je vid malo bolji. Ne znam dali mi je vid bolji sam od sebe ili je to od tinkture za oci. Jos uvek imam zutu tacku na ocima, ona se ne menja. Kada gledam direktno u slovo, jednostavno ga ne vidim. Moram gledati iznad slova i pribliziti knjigu ispred sebe da bih procitala rec. Na kompjuteru moram sve povecati da bih bolje videla. Bole me oci i glava kada provedem duze vremena za kompjuterom. Kada gledam na daljini ta tacka je jos veca, ne mogu prepoznati lica. Mnogo mi je zao zato sto sam tu gresku napravila. Da sam se malo bolje informisala sigurno ne bih ni pocela sa gledanjem u sunce i sada bih odlicno videla. Svako pogresi u zivotu. Ono sto je opasno je da se nekada neke greske vise nikada ne mogu popraviti.

14. JANUAR 2014
Otisla sam ponovo na kontrolu. Pregladao me je doktor i rekao da od 22. novembra do 14. januara nije nista bolje, isto je. Bilo mi je tesko, jer sam cula losu vest i pocela da placem, iako nisam htela. Htela sam da budem hrabra ali nisam uspela, suze su same krenule. Govorila sam sebi: bice bolje, smiri se. Skoro sam upoznala jednu musku osobu. On je oko 3 godine praktikovao gledanje u sunce i isto osetio oci kao i ja. On je imao dosta iskustva, sto znaci da nije bitno iskustvo. Niko ne moze znati koliko je sunce danas jako i koliko ce sunce sutra biti jako, sunce menja jacinu svetlosti. Njemu se to desilo pre meni i pisao je isto kao i ja sto sada pisem, da spase druge od slepila. Nazalost sam tek kasnije tu njegovu poruku videla i procitala. Da sam videla na vreme, ne bi mi se sada ovo desilo, sada bih videla i oci bi mi bile zdrave. Vi sto gledate u sunce i sto planirate da gledate, razmislite prvo dobro o posledicama, jer vam vise nece biti povratka nazad. Nazalost razmisljamo tek kada nam se nesto desi, a onda je za neke stvari vec kasno. Za ovaj problem nema leka. Mnogo je tesko kada covek ne vidi. Cuvajte svoje oci, trebace vam uvek, bez njih je zivot ruzan i tezak. Moze se energija i na drugi nacin dobiti. Sport ili neke druge pametne stvari su sigurno mnogo bolji i sigurniji nacin, samo se treba pokrenuti. Gledanje u sunce nikako ne podrzavam, protiv toga sam. Ne vidim tu nista dobro. Sve jedno je dali se gleda ujutru ili uvece, moze biti jako opasno za oci. Nemamo dva zivota pa da se igramo sa ocima. Jos uvek mislim da sve ovo sanjam, da cu se jednog dana probuditi i opet videti kao sto sam nekada videla. Te 10 sekunde su mi upropastile zivot, nista vise nije kao sto je nekada bilo, ali borim se nekako. Sama sam napravila problem i sama ga moram resiti. Trudicu se da nadjem neko resenje, necu odustati. Zelim da podelim ovo moje iskustvo sa svima vama. Nije opasno toliko kada ne vidite dobro, onda stavite naocare i sve je u redu. Opasno je kada ne vidite dobro, stavite naocare ali opet ne vidte, tako je kod mene sada. To je jako strasno i opasno. Bice mi jako drago ako me neko poslusa i shvati moju poruku ozbiljno. Zelim vam svima dobro i sve najlepse. Neka vas cuva Bog.

"ZAHVALNOST JE MERILO SVAKE SRECE"

N. B.