Šokantno poskupljenje nafte - dokle? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Фијаско у Џеди
Мала производња и берзанске манипулације
Нафтни самит у Саудијској Арабији разочарао берзе, продубио јаз међу чланицама ОПЕК-а и наговестио даљи, непредвидиви курс цене барела
„Одговор Ирана на претње Израела биће разоран. Тел Авив нема чиме да застраши Техеран. Израел раздиру унутрашње кризе, па маше празним претњама. Иран се не обазире, и нон-стоп ради на усавршавању домаћег нуклеарног програма”. Овим речима, портпарол иранског Министарства иностраних послова Мохамад Али Хосеини јуче је поништио ионако скромне резултате хитно сазваног прошлонедељног самита у Џеди ( Саудијска Арабија).

Израелска војна вежба евентуалног напада на нуклеарна постројења Ирана, пркосна реплика Техерана, нова ескалација насиља у нафтоносној делти Нигерије и пожар на платформи у Северном мору – за светске берзе нафте су јуче имали далеко већу тежину од најаве највећег светског извозника.Саудијска Арабија се, наиме, прошлог викенда у Џеди обавезала да ће од јула скромно повећати производњу за 200.000 барела дневно ( на око 9,7 милиона), што би иначе био највиши ниво производње у Краљевини, од 1981. године .

Значај тог обећања Ријада о повећању производње – иначе већ најављеног у саопштењу саудијске амбасаде у Лондону прошлог четвртка, берзе су одмах обезвредиле, упоређивањем са тренутним проблемима петроиндустрије на другом крају света.

Наиме, бомбашки удар побуњеника на „Шелову” атлантску платформу „Бонга ” – иначе највећу у Нигерији, присилио је велику нафтну компанију да стави катанац на то налазиште са кога је до јуче пумпала тачно око 200.000 барела нафте дневно.

Будући развој прилика у ровитој, нафтоносној делти Нигерија, и непредвидиви след догађаја на Средњем истоку, поготово између Ирана и Израела – главни су покретачи новог залета цене нафте. Барел лаке америчке нафте са јулским датумом испоруке достигао је наиме јуче цену од преко 137 долара ( са флуктуацијама од плус минус три долара): берзански спекуланти већ су се кладили да ће након „разочаравајућег самита у Џеди”, барел веома брзо достићи цену од 140 до 145 долара.

И док су САД јуче званично похвалиле Саудијску Арабију због одржавања викенд самита, коме су присуствовали, британски премијер Гордон Браун, амерички државни секретар за енергетику Семјуел Бодман и његове колеге министара енергије из још 35 држава света, директори десетак водећих нафтних компанија света, низ глобалних невладиних организација и агенција у саставу УН, ОЕЦД, ЕУ ... званични Ријад од већине осталих, утицајних чланица ОПЕК-а није добио слично признање.

Алжирски министар енергетике и председник Удружења 13 водећих светских извозника нафте, Шакиб Келил, јуче је јавно упозорио да „на светском тржишту црног злата нема несташица, па да зато и нема никаквог економског оправдања повећање производње и извоза”. Келилов став, сличан изјавама петро-званичника Ирана, Катара и Венецуеле – уочи самита у Џеди –потврђују све видљивији раскол унутар ОПЕК-а. Предстојећи редовни самит ОПЕК-а заказан за почетак септембра у Бечу, показаће тежину незадовољства осталих чланица Удружења са самоиницијативном одлуком Саудијске Арабије да позове „свет” у Џеду, да саставе заједнички план борбе против вртоглавог поскупљења нафте.

У међувремену, Ријад је оштром критиком скорашњег масовног уплива богатих берзанских спекуланата на тржиште нафте у САД, зарадио одређено признање међу осталим чланицама ОПЕК-а које одавно верују да је садашња криза „вештачки исфабрикована због дугорочних интереса затворених група моћних инвеститора”. Наиме, истрага поткомитета америчког Сената већ је утврдила да берзански спекуланти чине чак 70 одсто клијената који сада тргују будућим испорукама нафте на Волстриту: пре седам година број спекулативних трговаца на Волстриту износио је само 37 одсто.

Да ли ће и званична Америка одреаговати на ове оптужбе против неких од најутицајнијих инвеститора модерног доба, биће јасније средином недеље, када у Сенату САД почне јавно саслушање актера трговине нафтом на Волстриту.

У недостатку јасног конкретног плана о обарању папрене цене нафте, који се понегде очекивао од „неуобичајеног самита у Џеди”, како га карактерише „Волстрит џорнал”, светским берзама остаје да тумаче тежину дугорочних обећања Саудијске Арабије да ће у следећих неколико година драстично повећати производњу нафте на, до сада незабележених 15 милиона барела нафте дневно.

На велики притисак дугогодишњих стратешких партнера на Западу, Саудијска Арабија је уочи самита у Џеди изненада променила мишљење о скорим новим улагањима у развој одређених нафтних налазишта у Краљевини. Саудијски краљ Абдулах дуго је био уверења да део потврђених нафтних резерви у земљи „треба оставити будућим поколењима да експлоатишу”. Упорно инсистирање САД и других водећих потрошача развијеног света, навели су Ријад да – упркос расту инфлације у Краљевини и алармантним упозорењима о погоршању климе у земљи, објави на самиту у Џеди баснословни план о улагању 129 милијарди долара у нова нафтна налазишта. Фазни план Саудијске Арабије предвиђа улагање 90 милијарди долара у завршетак постројења која би обезбедила производњу 12,5 милиона барела нафте дневно већ идуће године. У следећој фази до 2018. године Саудијска Арабија би могла да производи око 15 милиона барела нафте дневно, објавио је краљ Абдулах. Посматрачи, у међувремену, не скривају сумњу у остваривост најављеног саудијског плана.

„На самиту у Џеди, Саудијска Арабија је ставила највећи улог на сто: своју репутацију најутицајнијег члана ОПЕК-а”, упозорио је лондонски Фајненшел тајмс.

Скок цене нафте, одмах након разлаза петро-званичника из Џеде, указује да берзе сумњају у тај клише.

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------------

Раскол у ЕУ због нафте

Унутар бриселске фамилије влада велика неслога поводом растуће глобалне кризе изазване папреном ценом нафте и хране, истиче јуче „Вол стрит џорнал”. Велика Британија, нордијске земље и Немачка предводе иницијативу за јачање инвестиционе сарадње са водећим извозницима нафте, реформу глобалних трговинских односа уз даље подстицање штедње енергије. Француски председник Никола Саркози признао је прошлог викенда поводом рвања са скупом нафтом да унутар ЕУ постоји „раскол”.

Уочи преузимања улоге председавајућег ЕУ, Саркози сматра да је задатак бриселске фамилије да „заштити ” своје становнике и стога заговара смањивање пореских дажбина на нафту. „Наши партнери, посебно Немачка, сматрају да тржиште мора да влада. Ја тако не мислим”, изјавио је Саркози. Аустријски предлог да се ЕУ озбиљније позабави махинацијама берзанских спекуланата који – по раширеној теорији – подстичу ћудљиви скок цене барела, наишао је на оштру критику Андриса Пиебалгса, комесара ЕУ за енергетску политику. „Нема доказа да се на берзи манипулише. У време када барел премашује цену од 130 долара, нема потребе за одређивањем горње границе промене каматне стопе. Оно што је стварно потребно јесте тржиште нафте без картела ”, верује Пиебалгс.
http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Mala-proizvodnja-i-berzanske-manipulacije.sr.html

Фијаско у Џеди
Биогориво као чувар националне безбедности
Обама сматра да шира примена етанола смањује количину долара која се сада даје неким „непријатељским нацијама” за нафту
Каква ће бити америчка енергетска политика са новим станаром Беле куће, с обзиром на опште уверење да је управо спољнополитички курс Џорџа Буша у последњих осам година кумовао нестабилности на тржишту нафте?

Због предности коју му дају истраживања јавног мњења, већа пажња се у овим анализама придаје (још незваничном) кандидату демократа Бараку Обами, чији је главни политички мото промене, и то у свим областима.

Али кад је о енергији реч, суштински амерички интерес, да контролише главна нафтна изворишта, није подложан променама: могуће су само другачије нијансе о томе како ће се то обезбеђивати.

А кад је о алтернативним енергентима реч, пажњу привлаче Обамине везе са произвођачима етанола, горива од етил-алкохола (оног истог који је и у алкохолним пићима), биљног порекла.

Етанол спада у такозвана биогорива, чија је предност над „фосилним” (нафта, гас), у томе што су „обновљива” и мање штетна по природну околину. Али и ова алтернатива је у последње време постала контроверзна, због „колатералне штете” коју производи. Наиме, пошто се (у Америци) добија прерадом кукуруза, а пошто, с друге стране, произвођачи добијају државне субвенције, резултат је да све више кукуруза одлази у аутомобилске резервоаре, што повећава његову тражњу. Нето резултат је: више цене онога што је још битније од горива – хране.

Барак Обама је сенатор из државе Илиној, која је други амерички произвођач кукуруза. „Њујорк тајмс” с тим у вези јуче објављује подужи чланак у којем анализира мотиве и могуће последице (постане ли Обама председник) његових веза са „интересним групама” узгајивача кукуруза и произвођача етанола.

Обамин аргумент је да шира примена етанола у крајњем исходу повећава америчку националну безбедност, јер смањује количину долара која се сада за нафту даје неким „непријатељским нацијама”. Фаворизовање домаћег етанола имплицитно подржава и задржавање система његовог субвенционирања, од чега свакако највише користи има велики агробизнис и компаније које производе ово гориво – најчешће оне исте које држе и нафтне рафинерије.

Насупрот томе, Обамин противкандидат сенатор Мекејн заговара елиминисање субвенција за етанол које се мере милијардама долара годишње.

Америка данас производи највише етанола на свету, око 6,5 милијарди галона, више и од Бразила где етанол као примарно гориво користи око 30 одсто аутомобилиста (према око 10 одсто у САД). Бразил свој етанол добија из шећерне трске, што је око осам пута енергетски ефикасније од прераде кукуруза у ово гориво. Бразилски етанол је дакле јефтинији, али количине које може да извезе у Америку су лимитиране, опет као резултат притисака „интересних група” који су увијени у обланду „енергетске сигурности”.

М. М.

---------------------------------------------------------------------

Несташица нафтних платформи

У јеку пакленог поскупљења барела на берзама, и грчевите потере за новим налазиштима, глобална петроиндустрија пати од историјске несташице нафтних платформи, открива „Интернешенел хералд трибјун”.

Све расположиве нафтне платформе, резервисане су пет година унапред, док је дан изнајмљивања ових ултрамодерних конструкција скочио са 150.000 америчких долара дневно 2002. године на око 600.000 долара. Водећа бродоградилишта која праве нафтне платформе, у Јужној Кореји и Норвешкој, затрпана су наруџбинама – до 2011. године требало би да испоруче чак 75 петробушилица намењених за радове на великим подморским дубинама. Низ недавно потврђених великих налазишта нафте у атлантском приобаљу Бразила, у Јужнокинеском мору, надомак Анголе... биће још дуго ван експлоатације, између осталог, и због озбиљног мањка расположивих нафтних платформи. Произвођачи и заинтересовани купци нафте, тренутно не питају пошто изградња: једна платформа данас кошта просечно преко пола милијарде америчких долара.

У међувремену, низ утицајних глобалних инвеститора планира улагања у нова бродоградилишта способна за изградњу ванредно сложених петро-конструкција које – због све неприступачнијих налазишта и ћудљиве поморске климе – добијају гигантске облике.

Ремек-дело модерне бродоградње, нафтна платформа „Вест Поларис”, која би требало овог месеца да буде завршена у јужнокорејском бродоградилишту Геоје, на пример, већа је од америчких ратних носача из Другог светског рата.
http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Biogorivo-kao-chuvar-nacionalne-bezbednosti.sr.html