Da, filozofski, sve dok se to tebi ne desi.

E, rasista, sa'cu da te gadjam necim.... naterao si me da razmisljam o nekim krajnostima, nimalo prijatnim  
Znam na sta mislis, ali te tvoje teorije nisu za ziva bica  

dobro ,nisam ja rekao da sam ja takav  to je vishe onako ,ideal kome treba teziti  prihvatiti smrt kao deo zivota 

Ne mogu vise da gledam ovo.

Ja sam izgubila oca pre 10g. i danas zivim normalno. Sasvim normalno. Po vasim (pojedinim) teorijama, ispada da ga nisam volela (ugrubo receno) kad danas zivim kako zivim bez njega. A slozicemo se da je to apsurdno u najmanju ruku.
Naravno da se rastuzim kad vidim nesto sto me podseca na njega, ili kad pomislim kakav bi mi zivot bio da je tu, ali u toj meri da osecam bol kao i nekada i da me kida iznutra. Ne.
Svaka smrt se prihvati, pre ili kasnije i tako i treba biti, inace bismo bili jedna veoma veoma tuzna, pesimisticna i umrtvljena nacija.
Life goes on.

Rece neko da se bol i tuga ne mogu stepenovati.

Samo kazem da malo optimizma nikoga nije ubilo.

kazu da irci na sahranama plachu i smeju se u isti mah ,pevaju ,igraju ,piju   predlazem da malo ostavimo ovu temu i da predjemo u kafanu  

ja sam to videla i kod Bosanaca...

Pa, niko ne kaze da se mora plakati 24/7... ali.. ponekad nesto zagolica...

E=m*c^2