Je l' ima ovakvih incidenata u Nišu, inače? Ako je prebijanje nezaštićenih, nemoćnih i starih uzelo maha - na pomolu je ogroman problem. Ne bi me čudilo da ovaj slučaj ima veze sa narkomanijom, odnosno sitnim kriminalom.


Ovo je za samicu, prostora jednog metra kubnog.

kakav je to kriminal gdje hoces da orobis beskucnika?

Gle, nisam nišlija - pa moram da koncipiram pitanje na određen način.

Čisto sumnjam da je u pitanju "usamljen slučaj", već pretpostavljam da povod postoji - i da su to neka žešća govna.

Zelim im sve najgore u zivotu. Da dozive isto i jos 100000 puta gore. Zeni zelim brz oporavak koliko je to moguce i neku adekvatnu brigu od strane neke drzavne sluzbe npr.

Izgleda se nakotilo mnogo iskompleksiranih pičkica.

Tužna žena...

Kako meni ovakve vesti izazovu bes to je neverovatno... Ali se i zapitam, da li je bilo nekog svedoka jer ipak se to desilo u centru grada? Mislim zanima me ovako nesto se desava a niko ne reaguje, i uopste me zanima kakva je reakcija ljudi kad vide ovako nesto? I da li smo samo jaki na recima odnosno u teoriji bismo mi reagovali i jebali im kevu, a ustvari bismo se usrali i gledali, ili bismo im zaista jebali kevu? Iskreno mislim da je ipak kod vecine ovo prvo...

izboli momka u punom tramvaju.vjerujem da je barem pola putnika iz tog istog tramvaja podijelila tu vijest na fejzbuku a da je barem pola od te polovine glumilo da nije bilo tu a da su tvrdili kako bi mu pomogli da su se tu zadesili.

svako gleda svoj posao tj.zivot.

To što se neko ne meša u rizične situacije ne mora uvek da znači da je sebična hladnokrvna stoka, nego da čuva svoju glavu, što je sasvim normalno i očekivano. Ne pričam dakle o ljudima koje boli dupe, koji sede mrtvi ladni i gledaju i snimaju to, a onda posle dele to po mrežama i kafićima... Nego o ljudima koji se zateknu tu, ali se prosto boje da intervenišu jer znaju da će i sami da nadrljaju.

Na primer, ja da vidim kako petorica sa noževima ili palicama mlate jednog, sigurno ne bih intervenisao jer znam da prosto nemam šanse. Reagovao bih tako što bih se sklonio i odmah pozvao policiju, i ako bih ostao u blizini a napadači otišli na drugu stranu, tako što bih pomogao povređenom. Ali sigurno ne bih sami šao na petoricu manijaka jer znam da nemam šanse.


I nije stvar samo u bojazni od povreda. Ljudi se danas boje i osvete i posledica mešanja. Na primer, nekada kada bi maloletni huligani nekog napali, bile su veće šanse da se ljudi umešaju dok ne dođe policija, a kad dođe, ovi bi ih isprebijali, a u težim slučajevima bacili i u dom ili zatvor.I sutradan niko nije morao da strahuje šta će da mu se desi što se umešao.

A danas... danas su policiji vezane ruke, a pravosuđe ne postoji. Odnosno postoji samo kad treba da se jebu pošteni ljudi. I narod to vidi. I naravno da običan čovek (očevidac) danas ne pristupa problemu i ne reaguje isto kako bi reagovao neko pre 30 godina. Jer zna da može da pogine u sekundi, a čak i da preživi, govno će biti pušteno za par sati i tražiće ga da mu se osveti.


Dakle nije to posledica sebičnosti ljudi - Srbi jesu sve luđi, ali još mi nismo tako sebični i hladni kao mnogi drugi narodi - nego je posledica toga da pravosuđe, i država uopšte, danas više ne postoje. Tužno, zaista tužno, ali tako je.

u pravu si ali evo da se preciznije nadovezem na primjer iz tramvaja.

nije se automatski vadio nož,naguravanje je trajalo par minuta.dakle vec tu je trebalo da se nadje par mudonja i da klince razdvoji a na kraju je skoncalo kako je skoncalo. i onda kad vidim statuse, peticije,memorijalne kurceve i ostale tastatura
moraliste ospem se po tijelu

dakle,na kraju krajeva narod je ipak otupio i postao hladan.nije narod z to kriv,kriva je drzava.jad,bjeda i besparica nas cine takvima.