da je sartid prodat na tenderu ,cena mozda ne bi bila 100 ,ali bi bila 60-70 miliona $ . kupac bi verovatno bio taj isti USS ,poshto su bili spremni da ponude toliko ... ali ,kako bi onda zoran djindjic ,aleksandar vlahovic i zoran janjusevic doshli do svog prvog "zaradjenog" miliona  

Sartid nije trebao da ostane u vlasništvu države zato što država niti ume niti treba da upravlja preduzećima.

Preduzeća kojima upravlja država su leglo neefikasnosti, nerada i korupcije. Takvim preduzećima rukovode partijski funkcioneri a ne sposobni menadžeri. 

Nije tačno da Srbija nema koristi od dolaska US Steela. Železara danas bolje radi i posluje nego ikada ranije.  Do dolaska te kompanije  proizvodni kapaciteti železare nisu bili uposleni do maksimuma. Npr. pogon železare za valjanje belog lima u Šapcu je radio sa samo 10 odsto kapaciteta. Danas zbog ulaganja US Steela radi sa skoro 100 odsto kapaciteta.

Da je Sartid ostao u državnom vlasništvu železara bi i danas tavorila onako zarđala i polupropala i situacija bi bila slična kao u Zastavi - radnici koji ne rade ništa i marširaju u Beograd tražeći od vlade da im da koricu hleba.

Elektroprivreda Srbije ima tarife za domaćinstva i za industriju. Ne znam odakle ti ideja da US Steel plaća šest puta jeftiniju struju, to je obična besmislica. Ne postoji fabrika u Srbiji koja uživa nekakvu specijalnu tarifu. Postoje fabrike koje neredovno plaćaju struju i one koje to redovno čine.

Najveći zagađivač u Srbiji je Naftna industrija Srbije odnosno Petrohemijski kompleks u Pančevu koji svakodnevno obogaćuje vazduh Pančeva i Beograda sa ultraotrovnim benzenom. Što Srbija pre usvoji zakone EU u oblasti zaštite životne sredine i kriterijuma za rad industrije, fabrike u Srbiji će biti primorane da ulažu više u zaštitu životne sredine.

Zašto Skupština Srbije nikako ne stavlja na dnevni red te zakone - treba pitati gospodu političare. Očigledno da im je lakše da palamude o Kosovu i donose zakone o poslaničkim platama nego da rešavaju konkretne probleme građana.

Nastavlja se prodaja preostalih preduzeća iz sastava smederevske železare

Ceo stadion kao pola „Sartida“

Poverioci preko sudova potražuju oko 600 miliona dolara, dok su priznata potraživanja oko 1,6 milijardi. Do sada je prikupljeno 45 miliona dolara, a ostalo je da se proda stadion i veslački klub

BEOGRAD - Stadion u Smederevu, koji je bio u sastavu „Sartida“, trebalo bi uskoro da bude ponuđen na licitaciji za milijardu dinara ili oko 12,5 miliona dolara, što je samo devet miliona manje od iznosa koji je dala američka kompanija „Ju-Es stil“ za celu Železaru. Ovo je još jedna od nelogičnosti u prodaji „Sartida“, koja ostavlja sumnju da li je sve urađeno samo radi spasavanja ovog preduzeća ili je u pitanju i korupcija.
Dobijene pare od stadiona završiće u stečajnoj masi za namirenje poverioca. U ovom momentu oni preko sudova potražuju oko 600 miliona dolara, dok su priznata potraživanja oko 1,6 milijardi dolara. Pitanje je šta oni mogu da dobiju jer je prodajom smederevske čeličane i zavisnih preduzeća do sada prikupljeno, sa kamatom, samo 45 miliona dolara. Do kraja godine, kada se okončava postupak stečaja, može se dobiti još samo novac od prodaje stadiona i veslačkog kluba.

Još jedan interesantan detalj cele transakcije je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između američke firme i stečajnog upravnika Branislava Ignjatovića. Pre nego što je kupio „Sartid“ za 21,3 miliona dolara marta 2003. godine, „Ju-Es stil“ je preko čeličane u Košicama i svoje firme u Srbiji sklopio sa Ignjatovićem 8. novembra 2002. godine ugovor kojim je dobio pravo upravljanja proizvodnim pogonom najmanje pet, a najviše 12 godina, i naravno ubiranja prihoda.

VLAHOVIĆ: RAZGOVARAĆEMO

Nejasno je i zašto je Vlada Srbije potpisala sa „Ju es stilom“ januara 2003. godine Sporazum o međusobnim obavezama, iako u to vreme Amerikanci nisu bili zvanični vlasnici. Prema sporazumu, kako navode mediji, Srbija čak parama poreskih obveznika gradi Amerikancima prugu za transport robe od 7,2 miliona dolara. Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar privrede, nije mogao da na ovo odgovori. „Ne mogu da se setim, morao bih da pogledam papire iz tog vremena“, naveo je on i dodao da nije problem da o svim detaljima razgovara posle 1. septembra, odnosno povratka sa odmora.

TRALJAV POSAO IGNJATOVIĆA

Ignjatović, stečajni upravnik u vreme prodaje „Sartida“, toliko je traljavo i mimo procedure 2002. i 2003. godine vodio ovaj posao da fali mnogo dokumentacije. Zbog toga se stečajna uprava danas povremeno mora obraćati Amerikancima da im pozajme svoj primerak dokumenata za potrebe vođenja sudskih sporova.

Na ovaj način, praktično je onemogućena konkurencija u kupovini „Sartida“ jer postoji klauzula da ako u narednih pet godina proizvodni pogon čeličane bude prodat, delimično ili u celini nekom drugom, „Ju es Stil“ i dalje zadržava pravo upravljanja pet godina i sticanja prihoda čak sedam godina od momenta prodaje. Amerikanci su praktično bili jedini mogući kupac, pa zato njihova ponuda stečajnom upravniku da su spremni da kupe ceo sistem čeličane za samo 23 miliona dolara i nije mogla biti odbijena.

Posebna je priča da je ovakva vrsta ugovora bila štetna za poverioce. U Trgovinskom sudu u Beogradu tvrde da bi neka druga firma kao kupac „Sartida“ morala da se pridržava tog ugovora, iako je za nju nepovoljan. U suprotnom, Amerikanci su mogli da tuže državu i dobiju spor.

Pitanje je da li je Ignjatović mogao da potpiše ovakav ugovor jer se po članu 120. Zakona o stečaju, za vreme trajanja stečajnog postupka mogu sklapati novi ugovori jedino u cilju unovčenja stečajnog dužnika, zbog završetka započetih poslova, kao i poslova neophodnih da bi se sprečilo nastupanje štete na imovini.

Sasvim je logično što prodaju fudbalski stadion. Ljudi se bave proizvodnjom čelika a ne naplaćivanjem tiketa za fudbalske utakmice.

Čak su pomogli da FK Sartid odnosno sadašni FK Smederevo stane na svoje noge - doveli su im moćne sponzore iz partnerskih kompanija koji su uložili novac u klub - Nike, Rajfajzen banku, DHL, Messer, Deloit & Tuš.

http://www.fksmederevo.com/

Jos jedan dokaz o "uspesnoj" prvatizaciji Sartida :

Čet, 16/08/2007 - 10:04 — VLADA

Krajem 2002. godine Vlada Srbije je još bila u pregovorima sa nekim drugim čeličanama, koje su se nadale da će im biti omogućeno pošteno učešće na tenderu, međutim, bilo je tada povoljnije poslati "Sartid" u stečaj i prodati ga jedinom mogućem ponudiocu. Čak su se nalozi za prenos pojavili sa pečatom "US Steel Serbia" nekoliko dana pre zvaničnog objavljivanja rezultata kupoprodaje. Simptomatično je to što se gospodin Vlahović ničeg ne seća, a govorio je da je to "...najbolje za Sartid, Smederevo, Srbiju". Mogu reći da je to jedna od najgorih privatizacija, a u Smederevu nijedna nije dobro završena. Privatizacija je izvršena bez uvida javnosti, detalji su skrivani, a Amerikanci su dobili pravo blago!

Nema ama baš nikakve logike u tome što govoriš.

Kako može da bude loša privatizacija ako preduzeće vrlo uspešno radi a radnici dobijaju redovne plate? Loša privatizacija je ona u kojoj novi vlasnik upropasti preduzeće a radnici ostaju na ulici.

Dovoljno je da uporediš ono što je indijski Mital uradio sa Magnohromom u Kraljevu i železarom u Bugarskoj i ono što je US Steel uradio u Smederevu.  Ovi prvi grcaju, a ovi drugi rade punom parom.

SRBI ĆE PLATITI ZA "SARTID"

Srbija je otpisala sve dugove "Sartida" u stečaju, koji je kiparskoj banci Federal bank of midl ist LTD ostao dužan oko milion dolara

BEOGRAD - Kiparska banka Federal bank of midl ist LTD, jedan od poverilaca prodate železare "Sartid", već sedam godina bezuspešno potražuje oko milion dolara duga pozajmljenog ćerki firmi "Sartida" u Londonu "Metalhem internešnl limitid" tokom 1998. i 1999. godine! Smederevski "Sartid" taj dug preuzeo je na sebe i pismom, 22. februara 2000. godine, obavestio menadžment Federal bank of midl ist LTD da preuzima novčane obaveze svoje londonske firme u ukupnom iznosu od 951.489,04 zaključno sa 1. decembrom 1999. godine, iako je Trgovinski sud u Beogradu tvrdio da potraživanja te banke ne postoje u dokumentaciji "Sartida".

Prema objavljenim informacijama, država Srbija je protivzakonito otpisala sve dugove "Sartida" u stečaju neposredno pred prodaju "Ju-Es stilu". Time je nekoliko inostranih banaka i firmi, među kojima je i nikozijska banka, ostalo na cedilu, jer nisu više imali od koga da potražuju svoj novac.
Međutim, Kurir je došao do pisma koje je "Sartid" uputio Kiparskoj banci, u kome stoji da je smederevska železara preuzela dug ćerke firme iz Londona.


 KRIVA JE ŽIVKOVIĆEVA VLADA

- Protivzakonita odluka da "Sartid" u stečaju ne priznaje osnovno potraživanje sprovedena je s ciljem da se dobije u vremenu da bi tadašnja Vlada Srbije sprovela protivzakonitu proceduru prodaje "Sartida" "Ju-Es stilu" iz Košica. Procedura prodaje železare iz Smedereva sprovedena je bez licitacije, neposrednom pogodbom, a iza celog posla stoje ljudi iz tadašnje Vlade, među kojima su Nemanja Kolesar, Zoran Janjušević, kao i tadašnji predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević - kaže sagovornik Kurira.
On navodi da je vrednost "Sartida" pre prodaje bila nekoliko stotina hiljada dolara, a prodat je za samo 21,3 milion dolara.
 
- Koristimo ovu priliku, posle realnog razmatranja naših mogućnosti, da vas obavestimo o sledećem načinu otplate gore navedene obaveze. Spremni smo da iznos od 30.000 dolara platimo odmah. Što se tiče preostalog iznosa duga od 921.489,04 dolara, bili bismo zahvalni ako bi se sledeća dinamika otplate prihvatila na obostrano zadovoljstvo: počev od prvog jula 2000. godine, pa do prvog decembra 2000. godine, u šest mesečnih rata, svaka od po 50.000 dolara, što ukupno iznosi 300.000 dolara. Dok će preostali iznos do 621.489,04 uvećan za zaračunatu kamatu tokom otplatnog perioda, biti plaćen u dvanaest jednakih mesečnih rata, počev od prvog januara 2001. godine - piše u pismu upućenom kiparskoj banci, bez obzira na to što je Trgovinski sud u Beogradu tvrdio da potraživanja te banke ne postoje u dokumentaciji "Sartida".

Nebojša Anđelković, pravni zastupnik Federal bank of midl ist LTD, tvrdi da su potraživanja te banke prijavljena Trgovinskom sudu u Beogradu 11. decembra 2002. godine i već pet godina čame u nekoj od fioka ovog suda.

- Železara "Sartid", do samog svog stečaja 2002. godine, nije ispunila nijednu preuzetu obavezu prema kiparskoj banci. Potraživanje banke ostalo je neregulisano do danas. "Sartid" je prvo nesporno priznao dugovanje, o čemu postoje dokazi. Kad je proglašen stečaj, podneli smo Trgovinskom sudu prijavu potraživanja u decembru 2002. godine i dobili odgovor od te institucije da se ne prihvata potraživanje banke, jer u evidenciji "Sartida" u stečaju ne postoji upisano potraživanje - kaže Anđelković i dodaje:

- U prodaji "Sartida "oštećeni su svi osim "Ju-Es stila". Štetu će morati da plate građani Srbije kao poreski obveznici, jer država Srbija nije imala pravo da otpiše dugove železare. Poverioci imaju puno prava da tuže našu državu međunarodnim sudovima, ali i nadležnim pravnim institucijama u Srbiji, za poništenje ugovora o prodaji "Sartida" i povraćaj potraživanja. Ugovor o prodaji je protivan javnom poretku i načelima obligacionih odnosa, jer su se direktno izigrali poverioci.

Kiparske banke su poznate kao stecište para koje su tajkuni SPS-a i JUL-a nelegalno prebacivali iz Srbije i prali u firmama za egzotičnim nazivom. Ceo ovaj aranžman deluje jako sumnjivo.

Sada se javljaju svi koji su muljali za vreme Miloševića i potražuju svoje parče kolača koje im navodno pripada. Bilo bi zanimljivo videti ko je pozajmljivao pare od Kiprana, ko stoji iza te banke i pod kojim uslovima i zbog čega je pravljen aranžman između banke egzotičnog imena i egzotične firme u Londonu.

Bilo bi zanimljivije da se vidi sta je sve uradio Matkovic za Sartid. nestao kasnije sa politicke scene a onda u politiku uplivava i to u GO DS njegova supruga.

Slažem se da treba ispitati šta je Matković radio.

Zar tebi ne zvuči u najmanju ruku sumnjivo da Sartid preuzima obaveze nekakve firme iz Londona koja je uzimala pare nekakve egzotične banke sa Kipra, a pri tome trgovinski sud jasno kaže da u dokumentaciji železare ne postoje nikakva potraživanja tog tipa.

Nije tačno da je Dušan Matković oženjen članom GO DS. Njegova žena se zove Verica. Imaš celu biografiju na:
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/09/07/srpski/P00090611.shtm