То је моја поента. То да смо се укидањем аутономије поздравили са Косовом је будалаштина епских размера. Они су захтевали републику када су имали највећу могућу аутономију. И то у Југославији. Нема теоретске шансе да би они хтели да остану у Србији ма у каквом облику. Ми смо Косово изгубили када смо изгубили тамо етничку већину и још је поспешивали отвореном границом са Албанијом четрдесет година и не радећи ништа по том питању.

Краљевина Југославија је имала неки план и нешта је радила, исељавајући их у Турску а онда су дошли комунисти братство и јединство, деца цвећа, трчкарање по пропланку у миру и слози и знамо како се то завршило.

Иста ствар и са Македонијом. Да се наставило као у Краљевини Југославији то би сада били Срби као што су и у Бугарској Бугари и Грчкој Грци...али не братсво и јединство...

Vaši političari - strančari su učinili, ako se ovo nastavi kao sada, da ponovo izgubite zemlju
stare srpske kulture, Makedoniju ili kako se to danas kaže, Južnu Srbiju, koju ste povratili
žrtvovanjem najboljih sinova otadžbine. Kada je srpska vojska (i to samo vojska) oslobodila
tu kolevku Srbije, našla je tamo zemlju u kojoj je skoro svaki kamen zaista bio pun sećanja na
nekadašnju srpsku veličinu, ali je tamo zatekla i stanovništvo koje je zbog pretrpljenog
dugovekovnog ugnjetavanja postalo nacionalno bezlično. To stanovništvo je tražilo samo
jedno: da najzad slobodno i u potpunoj sigurnosti zarađuje hleb. Nacija koja bi joj učinila to
dobročinstvo za deset godina bi ga asimilovala, pa makar bila i kineska. Na svu sreću
oslobodila su ga braća. Vojska je izvršila zadatak u potpunosti. Ostalo je sada na vladi,
političarima i poslanicima da izvrše svoj zadatak i da renacionalizuju tu ponovo nađenu braću
koja su zaboravila svoju nacionalnost. U čemu se sastojao taj zadatak? Naprosto, u sledećem:
da mudrim upravljanjem, koje bi vršili najbolji činovnici, pokažu da je stanovnicima Južne
Srbije prednost što su ponovo sa svojom braćom, da te iste stanovnike navedu da ponovo
zavole pronađenu otadžbinu otkrivajući im sve ono što je lepo i objedinjavajuće u toj
zajedničkoj otadžbini.
Šta su, međutim, uradili, vaši političari? Upravo suprotno. Poslali su u Južnu Srbiju sve ono
najgore među činovnicima, bezobraznike i lopove. Povrh svega, oni nisu ni pokušali da od
Makedonaca načine Srbe ili Jugoslovene, kako se sada kaže, već su od njih hteli da stvore
pristalice političkih stranaka. Lepili su na leđa tih ljudi, koji su tražili samo mir, etikete
radikala, demokrata itd. i u tu zemlju, koja im je morala da bude sveta, preneli svoje odvratne
stranačke borbe. Nije im bilo mnogo važno da li su ti novi članovi iskreni i da li je njihovo
stupanje u stranku samo ujdurma nacionalnog neprijatelja. Bile su im potrebne njihove
„kuglice". Makedonci su ljudi kao i drugi i sigurno su pametni kao i ljudi iz Stare Srbije. Oni
su zato shvatili igru vaših političara, vrlo prljavu igru, pa se u njima začeo veliki prezir prema
vama. U svakom značajnijem kraju Južne Srbije vaši partijci su, umesto da okupljaju to
stanovništvo oko nacionalne zastave u nekom „narodnom domu", podigli najlepše zgrade
„radikalskog" i „demokratskog kluba", pa tako uneli i u tu zemlju još veću neslogu. Treba li
se onda čuditi što ljudi iz Južne Srbije nisu naučili da vole tu zemlju koja je bila njihova i koja
je ponovo morala da bude njihova? Ne treba, zar ne? I zaista, većina Makedonaca vas ne voli i
ne može da vas voli. Bili su, istina, blizu toga 1918. godine, pošto su iskusili bugarsku vlast
za vreme okupacije. Vaši političari su, međutim, sve pokvarili. Pošto nisu našli kod Srba ono
što su želeli, sada mnogi Makedonci to traže na drugom mestu, bugarska propaganda je vešto
isturila parolu o autonomiji Makedonije, zavela ih tom idejom, pa bi hteli da je ostvare. Pošto
je vreme učinilo svoje i donelo zaborav, neki i sada veruju da im jedino Bugarska može doneti
miran i spokojan život za kojim su žudeli tolike godine. Zbog toga delovanje bugarskih
21
komita ne nalazi samo naklonost kod mnogih, veći pomoć, što omogućava Protogerovovim
razbojnicima da i sada uspešno dejstvuju u toj zemlji.

Autonomija koju su imali je ukinuta. Dibili su daleko manju.
To formalno.

A neformalno su albanci otpustani sa posla masovno....

Pa cek... Treba azbuku da mu objasnjavam!