napetost je u vazduhu 

e bas to

strune pucaju...

@shaolin
hvala.
ma i ovako ovaj moj macor naginje ka divljim zivotinjama 
jos da mu sad dovedem neku novu zivuljku, ta bi odmah bila 

nema na cemu 

    

       

kako dobre fotke     

jel ovo decko ili devojcica?
kakva cica.....

vau!! 

     

        

     Moj ljubimac, Micky - Junior

Dobio sam ga na poklon, sredinom avgusta, 2003. godine. Nije iz seljackog dvorista.
Rodio se u stanu gradskog naselja. Prve mesece je proziveo sa svojom majkom, bracom
i sestrama. Nije izlazio iz stana, nije znao za maciju hranu, nije bio u drustvu dece.
Niko ga nije gnjavio, plasio. Pamtim, ovako je bilo :
- Hoces macku, malo mace ?
- Hocu, da je macor i da je crno-beli.
- Vazi. Posle letnjeg odmora. Sad su mnogo mali.
I pitam ja, opet, za moje mace. Proveravam stoti put da li je macor, crno-beli.
- E , sad ... Sareno mace. Sta bi ti ??!
Ja vec iznerviran. Uvalice mi neko razmazano, trobojno. Samo zenske mogu trobojne
da budu, ne i macori. Rekose i da je poslednje ostalo od tog legla, ceka da ga uzmem.
I odem u obliznji, veliki trgovacki centar da ga preuzmem. Sta mogu, obecao sam.
Kad tamo, mama zenine poznanice. Dve, tri godine starija od mene. Lepotica. Ispod
bistro-stola korpa za macke sa uzanim prorezima. Macku ne vidim. I zapocnemo neki
obican razgovor posle upoznavanja. Moja glava ni rec da zabelezi.
U sebi kipim kao vulkan i u mislima trazim novog vlasnika za sareno mace.
- Zna svoje ime. Zove se Miki. Muski je. Ima tri meseca. Nije izbirljiv, dobro jede.
Pustite ga da procunja po stanu, sam zna da ide na pesak za pi-pi - prica i pozdravlja
se sa macetom prva odgaivacica. Ozaren, uzmem korpu sa poda i sretnem pogled sa
crno-belim macorom koji se zove Miki. Osmehom odagnam nevericu .
- Juniore, ja cu da te cuvam! Od danas smo nerazdvojni i moj si ljubimac. Ja sam Neni!
I pricali smo o svemu drugom. Rece Stana da bi volela da posle nekoliko meseci obidje
Mikia. Jos ne dodje. Ne vozi auto, ima nekog nervoznog prijatelja, cerka se udala i ima
bebu. Ceka je prijatno iznenadjenje. Danas je Micky-Junior privrzena, lepo odnegovana
i dobro vaspitana, naocita macorcina, koji puno razume i ima zdravstveni karton,
putnu ispravu , svoju hranu i posudje, krevetice, podloske, kucice, drvca, igracke,
terasu u prizemlju, punu slobodu kretanja, a verujem i potomke, lepotane .
Prve dane u novom drustvu provodi u radoznalom njuskanju i pentranju po namestaju,
a onda krenemo u pustolovine. Niz stepenice , do glavnog ulaza , do podruma , pa
napolje. Dugo je bio tamo gde ga ostavim, a onda je poceo da se krece oko zgrade i
jos malo dalje.  Nadjemo nase omiljeno drvo za pentranje, sisarke i zirice, prutic sa par
listica na vrhu, grm za skrivanje i razne bube sto mile, leptirice i komarce za hvatanje u
letu . I prvog misa smo familijarno svi spasavali, pustali u travu. Strpljiva, duga moja
cekanja i poduprta vrata dok se nevaljalac nakani da udje u zgradu. Prva ostavljanja u
dvoristu i prve macke i maciji zakoni. Prva kisa, prvi sneg, prva grana sa koje ne moze
da se sidje, prva noc kad sam ga razludjen dozivao, trazio, prva i druga nasa selidba i
sve od pocetka da se upozna, navikne. Osvojio je nase mesto i siru okolinu, mudonja.
Osvojio je moju naklonost i postao mnogo vise od obicnog macora, obicnog domaceg
soja. Postao je moj ljubimac i prava licnost, moj macor, Micky - Junior.