why not..

ja volim zekoslava mrkvu..

Hehe, kad hocete komplikovane avatare 

  Sasavo zvuci ali da se nadovezem;
Ja bih morala da odem do frizera, da ofarbam kosu i da je skratim..e, da i jos da stavim naocare, ostalo nije problem  

Primetili smo.

Da li ste primetili da nema nekih potreba za razuzdanim opijanjem ... za razliku od prosliijiij puta. Mozda zato sto se u poslednje vreme na okupljanjima nalaze neke fine osobe,sa foto aparatima i potrebom da na jedan jako ruzan nacin kompromituju druge. Otprilike na nivou dece iz osnovne skole.

Za svakoga po nesto     

 
ocigledno ne postoji granica ljudske gluposti

Srdačni pozdravi svima vama.  Signal za Internet nisam imao u protekla dva dana, pa nisam mogao ni da čitam ni da kažem bilo šta, a sa okupljanja nisam otišao odmah kući i zato me i nije bilo ovih dana da bilo šta kažem.  Ono što je korisno u tome da me nije bilo kod kuće je činjenica da sam u Novom Sadu konačno našao neke jako bitne materijale da bih dovršio jedan rad koji sam odavno hteo da napišem i o kome sam i ovde na forumu pisao.  Tako da sam konstruktivno upotrebio to vreme tamo da napravim pomak napred u nečemu što poodavno želim da završim.  Da ne razvučem previše poruku, kao što imam običaj, o svojim utiscima bih u idućoj poruci, ako me signal posluži pošto je malopre opet zakazao.

Utisci: prošle godine nisam bio, tako da sam posle te pauze skrpio nešto para i snage da ipak dođem ove godine i, priznajem, značilo mi je mnogo.  Nisam dolazio sa posebnim ciljem, okupljanje sam uvek smatrao kao vid druženja i upoznavanja.  Obradovao sam se kada sam saznao kasnije da poneki pojedinac ne bi bio tu da se nije blagovremeno obavestio od mene.  Drago mi je bilo i to da se sto za kojim sam ja sedeo nekako spontano formirao i to uglavnom od ljudi koje nisam znao.  Šale na svoj račun sam prihvatao i boleo me je stomak od smeha.  Tri stvari žalim sa ovog okupljanja.  Prva, što nismo imali jedan zajednički veliki sto da za njega sednemo, druga što sam planirao da kupim majicu predveče, a onda je nastala ona kiša i blaže rasulo, pa to nisam uspeo, ali nije ništa izgubljeno, majicu uvek mogu da dobavim.  I treće, što su moja pitanja da li će i kada biti pečuraka očigledno nekoga povredila i uvredila, što mi nije bila nimalo namera i ovom prilikom se izvinjavam ako sam bilo kome bio naporan ili dosadan po tom pitanju.  Sam moj stav o ovome izložiću u sledećoj mojoj poruci, uz glavnu opasku da zaista žalim sve to i da nemam nameru da sličnu grešku ponavljam.

A bas sam se pitao sta se desava sa tobom,pomislio sam da se nisi izgubio u povratku ,

Signal je upravo trokirao, no napisaću šta imam sa nadom da će se vratiti da to pošaljem. 

Svi sa kojima sam došao u neposredan kontakt znaju da se ja oko roštilja nisam gurao ni otimao, a to nisu činili ni ljudi koji su se sa mnom družili.  Po dolasku na Adu prišao sam, upoznao se i rukovao sa onima oko roštilja, pogledao šta se peče i rekao da ću uzeti piletinu ili pečurke kada se budu pekli.  Ćevapi me nisu interesovali.  Kada sam čuo da se peče piletina, došao sam ne gurajući nikoga da upitam da li bi koje parče moglo da mi bude dodeljeno, ali mi je rečeno da je piletina za članove administracije rezervisana.  Svakako da sam se povinovao toj odluci, iako celog tog dana do piletine nisam ništa okusi od roštilja, što mi uopšte nije važno jer nisam došao tamo zbog hrane. Ne sećam se da li sam možda napravio neku šalu na račun piletine i administracije, moguće je da jesam i da se to pogrešno protumačilo, te se izvinjavam ako sam nekoga zaista NENAMERNO uvredio ili povredio.  Zahvalan sam što mi je bilo ostavljeno omanje parče piletine, nakon što je podeljena administratorima, to parče sam podelio sa nekim za mojim stolom i to je sve što sam video od roštilja tokom dana. Roštilju se više nisam približavao, niti bilo šta pitao tokom dana.

Dok se igrao fudbalski meč, primetio sam u daljini (sedeo sam blizu terena i posmatrao meč) da se raspaljuje vatra na onom ognjištu, pa sam se približio pomislivši da je glavna namera da se ispeku pečurke koje su ostale u kesi.  To je izgleda moja glavna greška!  Ja, naime, nisam bio prisutan kada se odvijala otimačina oko ćevapa, niti sam prisustvovao takvim scenama, niti sam znao i mogao da znam za svu sasvim opravdanu frustraciju, bol i užas koji su doživeli oni koji su se bavili roštiljem.  Stoga dopuštam da su moja pitanja o pečurkama zaista išla na nerve nekima (čega nisam u tom trenutku bio svestan). Ispekao sam sam ono pečuaraka koliko je bilo, meni su bile sasvim dobre.  Tokom celog tog dana nisam ništa jeo (sem pola parčenceta piletine), što znaju svi koji su bili oko mene, a zbog hrane nisam ni došao na okupljanje nego da se vidim sa svima vama i da mi u sećanju ostane jedan lep događaj. 

Tek sada kada sam pristupio forumu, vidim da sam povredio neke  pitanjima oko pečuraka.  Ja se još jednom izvinjavam svima na takvoj mojoj grešci, obećavam da na bilo kom burek okupljanju neću više nikada da prilazim hrani, jer ne želim da se bilo ko toga seća kao maltene jednog od najnesrećnijih događaja na tradicionalnom okupljanju.

Što se tiče svega ostalog, srećan sam što sam došao opušten i što je oko mene bilo sve veselo i srećno i u tom duhu bih da upamtim  okupljanje.  Svima zaduženima za roštilj se ponovo izvinjavam uz napomenu da mi je žao što mi nisu odmah rekli da su smoreni i da im je previše svega toga.  Da ste mi to rekli, ne bih ni reč rekao za te nesretne pečurke, niti bih uopšte prilazio roštilju.  Generalno bih zamolio da mi se ubuduće, kada god nekome smetam ili idem na nerve zbog bilo čega, skrene na to pažnja blagovremeno, normalnim i prijateljskim tonom, jer mislim da sam dovoljno razuman da shvatim šta mi se kaže takvim tonom, bez obzira što nisam uvek upućen u sve okolnosti (kao što je bilo to otimanje oko roštilja). 

Ujedno bih želeo da se zahvalim svima na prijatnom druženju, organizatorima posebno zato što su skupovi ovakve vrste najgore nešto čega se čovek može prihvatiti.  Zahvalio bih se i onim našim prijateljima koji nisu štedeli vreme, novac i put i došli na okupljanje, a ovima što su obećavali pa nisu ispunili (posebno Beograđanima) samo ću reći jedno: navikli smo već na to od vas, nije nam prvi put da to doživimo, zato ćutite i uživajte, a mi ćemo se družiti i bez vas ako moramo!   

Nemam nikakvih kritika da uputim bilo kome, samo bih još jednom želeo da istaknem da cenim kada mi se smireno kaže da neko moje ponašanje nije prihvatljivo, a ne da se posle neki za mene iznenađujući komentari provlače po forumu.  Niti ja želim da bilo kome zagorčavam život niti da to bude obrnuto, a ako sam u nečemu pogrešim spreman sam uvek da ispravim svoje greške.

Pozdrav i za tebe Crni Skorpion.  Nisam se zagubio na putu, nego sam ostao koji dan u Beogradu da vidim nesto rodjaka.  S jedne strane zalim sto sam to ucinio, ali s druge strane mi je drago zato sam dan nakon okupljanja odlicno posluzio jednom nepoznatom coveku kod koga je moj rodjak nešto pomagao, pa sam bio od neke koristi.  Potom sam otisao u Novi Sad, kao što sam vam nagoveštavao da ću uraditi, gde sam se konačno bacio u završnu fazu prikupljanja podataka za jedan moj rad koji odavno planiram da završim i uradim.  Mada sam planirao da to potraje jedan dan, biblioteka Matice srpske nije mogla da mi pribavi materijale koje sam tražio istog dana, te sam sačekao sledeći i tako sam ostao u gradu neočekivanih dva dana.  Ali srećan sam jer sam napravio veliki pomak u mom radu, o čemu ću ukratko na temi koju sam odavno o tome pokrenuo.  Tebi lično jedno veliko hvala od mene što si nepoznatog čoveka, kao što sam to bio ja, pozvao da ga povezeš, što si sa punim poverenjem pristupio druženju sa mnom i drugima, što si bio spreman i na šalu i na ozbiljne razgovore i što ću ovo okupljanje pre svega pamtiti zbog tebe, Zorana Karavle, Willija, Sarmice, mog brata Peka, Kviska i svih onih drugih dragih ljudi kojima se sada ne mogu setiti imena i nickova. Bilo mi je drago što sam vas video posle dužeg vremena i nadam se da imate i vi šta da pamtite osim nesrećnih pečuraka (koje su mi sada zagorčale život kada sam iščitao svih 26 strana poruka) i drugih stvari.  Pozdravi.