Slavko Curuvija ~ x godina posle :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Комисија: Ухапсити убицу Ћурувије, избећи застаревање

Комисија за истраживање убистава новинара саопштила је да државни органи нису завршили посао самим расписивањем потернице за одбеглим Мирославом Кураком, који је оптужен као директни извршилац убиства новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

"Јавност има право да зна чека ли наша држава да се он појави на некој од европских граница, или има конкретан план да открије где се скрива и да га приведе", наводи се у саопштењу поводом 18 година од убиства Ћурувије.

Комисија је напоменула да пружа снажну подршку правосудним органима који воде поступак против налогодаваца и извршилаца убиства, али и да захтева додатни напор да суђење тече ефикасније.

"Техничка ограничења не могу бити прихватљив изговор за спорост процеса, тим пре што је правда за Славка дуже од деценије била недостижна", наводи се у саопштењу које је потписао председник Комисије Веран Матић.

За убиство Ћурувије у току је суђење некадашњем шефу ДБ-а Радомиру Марковићу, шефу београдског центра ДБ-а Милану Радоњићу, припаднику тог центра Ратку Ромићу, док се Кураку суди у одсуству јер је у бекству.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Комисија је такође напоменула да свакодневно ради и на другим случајевима убистава новинара за чије је решавање надлежна, те да се нада скором судском епилогу бар још једног случаја убиства новинара, упркос протоку времена и неадекватном поступању са доказима у претходном периоду.

Пре два дана навршено је 23 године од смрти новинарке листа Дуга Радославе Даде Вујасиновић 8. априла 1994. године, а тај случај још није расветљен, нити је тужилаштво разрешило дилему да ли је реч о убиству, самоубиству или несрећном случају.

Евентуално кривично гоњење за убиство Даде Вујасиновић у сваком случјау застариће за две године, јер наш Кривични законик предвиђа да се "кривично гоњење не може предузети кад протекне 25 година од извршења кривичног дела (тешко убиство) за које се по закону може изрећи затвор од 30 до 40 година".

Ако би се пак страдање новинарке окарактерисало као "обично" убиство, за које је запрећена максимална казна до 15 затвора, то би значило да је кривично гоњење застарело још пре три године, јер застарелост у овом случају наступа по протеку 20 година од извршења кривичног дела.

Дилема око убиства и самоубиства Вујасиновићеве није разрешена ни након вештачења Холандског форензичког института у Хагу који је прошле године у свом налазу закључио да повреде које задобила Вујасиновићева могу бити резултат убиства, самоубиства или несрећног случаја.

Тело новинарке Вујасиновић, новинарке Дуге, пронађено је 9. априла 1994. године, а полиција је недуго затим случај закључила као самоубиство из ловачке пушке.

Међутим, на тај случај није стављена тачка, јер је породица сумњала на убиство.

Након притиска јавности, некадашње београдско Окружно јавно тужилаштво је 2009. године затражило од полиције да утврди под којим околностима је убијена новинарка, на основу вештачења балистичара Владе Костића, који је тврдио да она није могла сама себи да нанесе повреде.

Фондација: Додатно убрзати решење убистава новинара

Сутра се навршава 18 година од убиства Славка Ћурувије, власника и главног и одговорног уредника Дневног телеграфа и Европљанина, а 1. јуна две године од почетка суђења за његово убиство, саопштила је Фондација која носи његово име.

"Славко Ћурувија" фондација од надлежних органа тражи да додатно убрзају поступање у суђењу за убиство Славка Ћурувије, да интензивирају рад на решавању случајева Даде Вујасиновић и Милана Пантића, и да оштро и одлучно покажу да су спремни да бране безбедност свих новинара у Србији данас.

"Истовремено, тражимо од јавности да нас подржи у борби за истину о починиоцима и налогодавцима убистава новинара и борби за безбедност оних који данас обављају тај одговоран посао, само и искључиво да би очували право јавности да зна", наводи се у саопштењу.