Bagzi svedoči o ubistvu Ćuruvije
Autor: Beta | 27.03.2008 - 10:09

Saslušanje svedoka u slučaju ubistva beogradskog novinara Slavka Ćuruvije nastavljeno je pred istražnim sudijom Specijalnog suda, potvrdila je za današnje izdanje lista "Danas" portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić.

Ona je rekla da je saslušanje nastavljeno juče i da je to urađeno u okviru predloga za dopunu istražnih radnji.
"Predloženo je saslušanje petnaestak novih svedoka, koji dosad nisu saslušavani i biće obavljeno i medicinsko-balističko veštačenje. U ovom slučaju i dalje nema zahteva za sprovođenje istrage, odnosno nema osumnjičenog", navela je Kovačević-Tomić.

Tokom istražnih radnji sudija je po predlogu specijalnog tužioca saslušao oko 100 svedoka. Kako Danas saznaje, Dejan Milenković Bagzi, svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, trebalo bi da bude saslušan u okviru istražnih radnji o ubistvu Slavka Ćuruvije. Dejan Milenković Bagzi je već jednom u Specijalnom sudu govorio o ubistvu Ćuruvije, početkom februara prošle godine, na suđenju pripadnicima "zemunskog klana". Kako je tada rekao, pokojni vođa "zemunskog klana" Dušan Spasojević mu je kazao da je tadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija planirao da ubije radnike Državne bezbednosti Ratka Romića i Miroslava Mikija Kuraka, koji su dovođeni u vezu sa ubistvom Ćuruvije, ali da mu nisu poznati Ulemekovi motivi.
Milenković je tada izjavio i da su "zemunci", upravo na zahtev Ulemeka, motrili na Romića i Kuraka. Milenković je svedočio i da se od toga odustalo kada ih je Romić primetio prilikom praćenja. Romićeva i Kurakova navodna povezanost sa ubistvom Ćuruvije bila je predmet policijske istrage, ali se nikada nije otišlo dalje od toga.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u ulici Ive Lole Ribara 11.

Izvor: Blic

Novi detalji o ubistvu vlasnika „Dnevnog telegrafa“
Mobilni telefoni trag do ubica Ćuruvije
Autor: V. Z. Cvijić | 12.04.2008 - 06:43



BEOGRAD - Pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji su i ranije sumnjičeni za umešanost u ubistvo vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije, koristili su mobilne telefone u blizini mesta zločina i u vreme ubistva, saznaje „Blic“ od izvora bliskih istrazi koja se vodi u Specijalnom sudu.

Izvor „Blica“ navodi da je na baznim podstanicama za mobilne telefone u centru Beograda ostala lista poziva od 11. aprila 1999. kada je Ćuruvija ubijen ispred ulaza u njegovu zgradu u Svetogorskoj ulici. Preko liste poziva utvrđeno je da Romić koristio svoj mobilni telefon u blizini mesta ubistva. Takođe je otkriveno da je na istom mestu korišćen još jedan broj za koji se nije znalo kome pripada. Proverom je utvrđeno da je broj pripadao Miloradu Vučeliću, funkcioneru SPS-a.
- Vučelić je na saslušanju u Specijalnom sudu rekao da je taj telefon dao Kuraku, koji je tada bio u njegovom obezbeđenju. Ovu informaciju potvrdila je i tadašnja Vučelićeva sekretarica, koja je takođe saslušana - kaže izvor „Blica“ i dodaje da je Franko Simatović, tadašnji zamenik šefa DB-a, poslao je Kuraka da čuva Vučelića.
Pripadnici DB-a koji su pratili Ćuruviju svedočili su još početkom 2001. da su nekoliko trenutaka pred ubistvo dobili naređenje od tadašnjeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića da se hitno povuku. Jedan od njih, koji se nalazio u Svetogorksoj ulici, nije se odmah povukao i on je još 2001. tvrdio da je video Romića u blizini Ćuruvijnog ulaza. Romić je zbog toga bio uhapšen u vreme „Sablje“, ali je uporno negirao umešanost u ovaj zločin.
Inače, Milan Radonjić postavljen je za šefa beogradskog DB-a nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije na insistiranje Mirjane Marković. Prema svedočenjima pripadnika DB-a, jedan od njegovih prvih naredbi bila je da se intenzivnije prati novinar i da se na svakih nekoliko minuta javlja gde se nalazi.
U istrazi je nedavno saslušan i Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik u postupcima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i protiv zemunskog klana. On je ponovio svoju priču sa suđenja da je postojao plan da se ubiju Romić i Kurak i da su ih pratili pripadnici klana braća Miloš i Aleksandar Simović. Prema Milenkovićevim rečima, Kurak i Romić primetili su da ih neko prati dok su zajedno bili u automobilu na pančevačkom mostu. Tada su uspeli da pobegnu i kasnije su, prema svedočenju Milenkovića, uspostavili kontakt sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem. Milenković je naveo da ne zna šta je bio motiv da se oni ubiju i zašto su posle razgovora s njima Ulemek i Spasojević odustali od ubistva.
Prema sumnjama koje se još proveravaju, razlog ubistva Romića i Kuraka bilo je sklanjanja svih koji bi mogli da razotkriju ubistvo Ćuruvije. Poznato je da je decembra 2000. ubijen Luka Pejović, koga je jedini očevidac ubistva Ćuruvije prepoznao kao neposrednog izvršioca.
Pejović je ubijen nakon što je policijska jedinica „Poskok“ pokrenula istragu ubistva Ćuruvije i kada je javno otkriven dosije „Ćuran“ koji potvrđuje kako su pripadnici DB-a intenzivno pratili Ćuruviju na dan ubistva. Pod sumnjama da je naručilac ubistva Ćuruvije i dalje je Mirjana Marković. Poznato je da je ona uputila pretnje Ćuruviji, prvo privatno, a zatim i javno neposredno pred ubistvo.

Devet godina od ubistva
Rođaci i prijatelji Slavka Ćuruvije, kao i predstavnici novinarskih udruženja, položili su juče vence u Svetgorskoj ulici u ulazu gde je Ćuruvija ubijen pre devet godina. Ćerka Slavka Ćuruvije, Jelena, ističe da bi država morala da pokaže mnogo više volje kako bi se pronašli krivci za smrt njenog oca.
- Posle devet godina, mislim da, nažalost, nikoga nije briga. Nisam zadovoljna. Iz godine u godinu sve nas se manje okuplja, tako da mislim da mora od strane države da postoji suštinski jača volja da bi se rešilo ovo grozno delo i da ljudi koji su odgovorni za smrt moga oca odgovaraju - kaže Jelena Ćuruvija.
U. P.


Država mora da otkrije ubice
NadeŽda Gaće
- Osam godina od demokratskih promena u Srbiji, državni aparat, koji je moćan, nije uspeo da se natera da odgovori ko je ubio Ćuruviju, kao i ko je naručio taj zločin. Istragu ometaju manjak političke volje, ali i snage ranijeg režima koje su još aktivne u nadležnim službama i istražnim organima.

Nino Brajović
- Nadležni u državi su odgovorni što još nisu otkriveni izvršioci i nalogodavci zločina, počinjenog pod okriljem DB-a. U zabludi smo ako verujemo da može biti slobode medija ukoliko pred lice pravde ne budu izvedeni izvršioci i nalogodavci.

Rajko Danilović
- Sve dosadašnje vlasti u Srbiji nakon promena posle 2000. godine nisu se dovoljno potrudile da razreše ubistvo Slavka Ćuruvije. Imam utisak da se tu glumi istraga, mada mi koji znamo taj predmet znamo koji su to ljudi iz DB-a organizovali ubistvo i pretpostavljamo ko je i kada naručio ubistvo.

Dosadašnja obećanja
Novembar 2003. - Ministar policije
Dušan Mihajlović rekao da policija „tačno zna ko su ubice Ćuruvije, ali da tužilac ne može da podnese krivičnu prijavu samo na osnovu policijskih saznanja“.
Septembar 2006. - Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović najavio je da će njegovo tužilaštvo uskoro podići optužnicu protiv nalogodavaca i ubica.
Decembar 2006. - Radovanović izjavio da je otvorena istraga protiv velikog broja osoba za ubistvo Ćuruvije i da je reč o „političkom ubistvu“, kao i da je predložio sprovođenje istražnih radnji.
Januar 2007. - Radovanović izjavio da će razrešenje slučaja biti „potvrda uspostavljanja pravne države i vladavine prava“.
Februar 2008. - Specijalni tužilac Miljko Radisavljević rekao da bi preduzimanje novih istražnih radnji „moglo doneti ozbiljnije pomake u istrazi“.
Mart 2008. - Republički tužilac Slobodan Radovanović rekao da i dalje traje istraga o ubistvu Ćuruvije i dodao da se to ubistvo „može dovesti u vezu sa političkim stanjem u državi u vremenu kada je izvršeno“.



Izvor: Blic

Luka Pejović bio u rezervnom sastavu „crvenih beretki“
Ćuruviju ubio pripadnik JSO
Autor: Vuk Z. Cvijić | 15.04.2008 - 07:17




BEOGRAD - Luka Pejović, koga je očevidac ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije prepoznao kao neposrednog ubicu, pripadao je rezervnom sastavu Jedinice za specijalne operacije (JSO), saznaje „Blic“ od izvora bliskog istrazi.

- Sumnja se da je Pejović određen za ubistvo Ćuruvije, jer je u vreme bombardovanja većina pripadnika JSO bila angažovana na drugim zadacima. Pejović je, kako se pretpostavlja, određen među grupom pripadnika iz JSO koji su bili pogodni za „prljave zadatke“. Njega i Miroslava - Mikija Kurka, pripadnika DB, kako se sumnja, dovezao je do mesta ubistva i posle ih odvezao Ratko Romić, takođe pripadnik DB - kaže izvor „Blica“.
Kako je „Blic“ pisao, u istrazi sumnjaju da je razlog za Pejovićevu likvidaciju u decembru 2000. bio uklanjanje svih koji bi mogli da progovore o ubistvu Ćuruvije. Pre njegove likvidacije započeta je policijska istraga ubistva Ćuruvije i javno je objavljen dosije „Ćuran“, koji potvrđuje da je novinar praćen.
- Način na koji su pripadnici DB pratili Ćuruviju na dan ubistva i da su javljali centrali na svakih nekoliko minuta gde se nalazi ranije je korišćen jedino kada neko hoće da se uhapsi. Takvu pratnju je organizovao Milan Radonjić, koga je neposredno pred ubistvo Ćuruvije na mesto načelnika beogradskog DB postavila Mirjana Marković. Ćuruvija nije uhapšen već ubijen, i svima je jasno o čemu se tu radi. S obzirom na to da je i Pejović bio u rezervnom sastavu JSO, sve je izvedeno pod okriljem DB - kaže izvor „Blica“.
O sumnjama da je ubistvo Ćuruvije izvedeno pod okriljem DB odbio je da svedoči bivši zamenik šefa DB i osnivač JSO Franko Simatović, saznaje „Blic“.
- Simatović je odbio da svedoči tvrdeći da ne može da stigne zbog obaveza prema Haškom tribunalu, gde mu se sudi za ratne zločine - navodi izvor „Blica“.
Prisustvo Romića i Kurka u blizini Svetogorske ulice 11. aprila 1999, u vreme kada je Ćuruvija ubijen, utvrđeno je preko baznih podstanica za mobilne telefone. Romić je u to vreme koristio svoj mobilni telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vučelića, funkcionera SPS. Simatović je poslao Kurka da bude u obezbeđenju Vučelića i za to bi takođe bio ispitivan.
Vučelić je potvrdio da je saslušan u istrazi kao svedok, ali da zbog obaveze čuvanja službene tajne ne može više ništa da kaže.
Romić i Kurak nisu saslušavani u istrazi koju je pokrenulo Specijalno tužilaštvo, baš zbog sumnji da su saizvršioci ubistva Ćuruvije. Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, svedočio je o nameri zemunskog klana da se ubiju Romić i Kurak, ali se od toga odustalo posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem.
Pod sumnjama da je naredbodavac i dalje je Mirjana Marković, koja je neposredno pred ubistvo pretila privatno, a zatim i javno Ćuruviji.

Likvidacija Luke Pejovića
Nikšićanina Luku Pejovića ubio je nepoznati napadač 5. decembra 2000. u blizini njegove kuće u Dinarskoj ulici u Beogradu. Pet minuta posle ponoći napadač, koji je čekao sakriven na uglu ulica Zvečanske i Dinarske, ispalio je više od 20 hitaca iz „kalašnjikova“ u Pejovića i njegovog telohranitelja Radulu Kasalicu dok su izlazili iz „mercedesa“. Kasalica, pogođen u grudi, prvi je pao na zemlju, a Pejović je ranjen počeo da beži. Međutim, 50 metara dalje pao je na haubu jednog automobila. Ubica mu je tada prišao i sa dva hica pucao mu u glavu. Kasalica je preminuo u bolnici. Pejović je u to vreme važio za pripadnika crnogorskog klana, a u policiji je imao dosije narko-dilera.


Nalogodavci i dalje na slobodi
Na listi osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije su predsednica JUL-a Mirjana Marković, kao naredbodavac, kao pomagači su bivši šef DB Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog Centra DB Milan Radonjić, a kao saizvršioci su pripadnici tajne službe Ratko Romić i Miroslav - Miki Kurak. Marković je u oktobru 1998. na inicijativu Mirjane Marković imenovan za šefa DB, a pravosnažno je osuđen za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi na 15 godina zatvora, gde je utvrđeno da je Slobodan Milošević izdao naredbu za ta ubistva. Markoviću i Radonjiću se sudi za ubistvo četiri člana SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali.

Izvor: Blic

Završene istražne radnje o ubistvu Slavka Ćuruvije
Autor: Beta | 25.04.2008 - 11:48

Istražni sudija Specijalnog suda završio je saslušanje svih predloženih svedoka u vezi sa ubistvom vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, izjavila je portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić.

"Završene su sve istražne radnje i saslušane su sve predložene osobe", rekla je Kovačević Tomić za današnje izdanje lista "Danas" i dodala da su saslušani svi svedoci koje je istražnom sudiji Specijalnog suda predložilo Specijalno tužilaštvo.
List piše da se očekuje da budu obavljena balističko-medicinska veštačenja, ali da to tužioca ne sprečava da imenuje osumnjičenog, prvi put od ubistva ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999, ukoliko bude smatrao da je novom dopunom istražnih radnji došao do kvalitetnih dokaza.
Tokom istražnih radnji koje su počele prošle godine na prelog specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, saslušano je stotinak svedoka.

Izvor: Blic

Lista osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije još nije zvanična
Istražne radnje privode se kraju
Autor: V. Z. C. | 26.04.2008 - 00:02



BEOGRAD - Istražne radnje za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“, koji je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999, privode se kraju, kaže za „Blic“ sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda.

- Mi smo praktično završili saslušanje svih predloženih svedoka sem jednog, i ostalo je još balističko-medicinsko veštačenje. Tužilac u svakom trenutku može da odluči da li je skupljeno dovoljno dokaza da bi pokrenuo istragu - rekla je sudija Kovačević.
Advokat Rajko Danilović, zastupnik porodice Ćuruvije, ističe da ima dovoljno dokaza da bi istraga mogla da počne.
- Zna se ko je ubica, ko su organizatori i ko je naručilac - kaže za „Blic“ advokat Danilović.
Specijalno tužilaštvo, kako „Blic“ saznaje, napravilo je listu oumnjičenih, ali da li će to postati zvanično, još nije odlučeno. Od 2003. se zna da je jedini očevidac ubistva Ćuruvije identifikovao Luku Pejovića kao neposrednog ubicu.
Pejović, koji je bio u rezervnom sastavu JSO likvidiran je decembra 2000. posle početaka istrage Ćuruvijinog ubistva. Kao saučesnici su spominjani pripadnici beogradskog DB-a Ratko Romić i Miroslav Miki Kurak, a tokom istražnih radnji je utvrđeno listigom mobilnih telefona da su oni bili u blizini i u vreme ubistva Ćuruvije.
Prema dosadašnjim saznanjima, sumnja se da su organizatori Radomir Marković, tadašnji šef DB-a, i Milan Radonjić, koji je na mesto beogradskog šefa DB-a postavljen na urgenciju Mirjane Marković, nekoliko dana pred ubistvo Ćuruvije. Jedna od njegovih prvih naredbi bila je da se neobično intenzivno prati Ćuruvija, a na dan ubistva je tražio da se na svakih nekoliko minuta javlja kretanje novinara. Mirjana Marković, koja je Ćuruviji pred ubistvo uputila javne pretnje, odavno je označena kao naručilac.



Izvor:Blic

Jovo Ćuruvija razočaran istragom o ubistvu njegovog brata
Udbaši deset godina skrivaju ubice Ćuruvije
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto:FoNet, D.Dalibor | 06.01.2009. - 05:00


Skoro deset godina vlast u Srbiji obmanjuje domaću i inostranu javnost da će razotkriti ubistvo Slavka Ćuruvije, a dozvolila je najsumnjivijima da pobegnu iz zemlje - kaže za „Blic” Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa”.

- Predmet o ubistvu Slavka Ćuruvije čami u fioci, a sud, tužilaštvo i policija ne preduzimaju ništa da naručioci, organizatori i ubice konačno odgovaraju za zločin. Nažalost, udbaši i njihovi saradnici, doušnici i plaćenici uspevaju da zaštite naručioce, organizatore i ubice da ostanu nekažnjeni - navodi Jovo Ćuruvija.
On je reagovao povodom izjave specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića da je istraga ubistva Ćuruvije skoro kompletno gotova, ali da počinioci još nisu otkriveni i da je ubeđen da će slučaj biti uspešno rešen.
Brat ubijenog novinara podsetio je na izjavu prethodnog specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, sada glavnog državnog tužioca, od 28. septembra 2006, da je pitanje dana kada će građanima biti saopšteno ko su naredbodavci, ubice i pomagači. Sadašnji specijalni tužilac Radisavljević je izjavio i da je bilo „optimističkih izjava iz tužilaštva, koje su stvorile utisak da je pitanje dana kada će biti otkrivene ubice, ali se pokazalo u nastavku postupka da one nisu imale realna utemeljenja”.
U Specijalnom tužilaštvu su se 2006. spremali, kako je „Blic” tada pisao, da pokrenu istragu protiv Mirjane Markoviæ, zbog sumnji da je naredila zloèin.
Pod istragom su trebali da budu Radomir Markoviæ, bivši šef DB, i Milan Radonjiæ, bivši šef beogradskog DB, zbog sumnji da su pomagali u zločinu, a pripadnici posebnog odeljenja beogradskog DB Ratko Romiæ i Miroslav - Miki Kurak teretili bi se za sauèesništvo. Od toga se odustalo u poslednjem trenutku, a Markovićeva je u međuvremenu dobila azil u Rusiji, dok je Kurak napustio Srbiju.
Krajem 2000. objavljen je dosije DB kojim se potvrđuje da je Ćuruvija intenzivno praćen na dan ubistva 11. aprila 1999. Tada je saslušano 27 pripadnika Devetog odeljenja beogradskog centra DB koji su naveli da su neposredno pre ubistva Æuruvije dobili nareðenje da ga intenzivno prate. Tadašnji naèelnik Devetog odeljenja Zoran Paviæ svedoèio je da ga je naèelnik beogradskog centra DB Milan Radonjiæ zvao skoro na svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Æuruvije na dan ubistva i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno.
Pripadnici DB su svedoèili i da im je nekoliko trenutaka pre ubistva Æuruvije preneto iznenadno nareðenje Radonjiæa da hitno prekinu praæenje Æuruvije.
Utvrðeno je da je na dan ubistva Æuruvije za sporni „golf” bio zadužen Ratko Romiæ. Pojavili su se svedoci koji su sa Romiæem videli i Kuraka. Specijalno tužilaštvo je, sprovodeći predistražne radnje, preko baznih podstanica za mobilne telefone utvrdilo prisustvo Romiæa i Kuraka u blizini Svetogorske ulice u vreme kada je Æuruvija ubijen. Romiæ je u to vreme koristio svoj mobilni telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vuèeliæa, funkcionera SPS-a, u čijem je obezbeđenju tada radio.
Jedini za sada oèevidac ubistva je krajem 2003. identifikovao u MUP Srbije na fotografiji Luku Pejoviæa kao jednog od dvojice neposrednih ubica. Sumnja se da je Romić na mesto zločina dovezao Kuraka i Pejovića, koji je imao dosije narko-dilera i bio je u rezervnom sastavu JSO.
Inače, Pejovića je ubio nepoznati napadaè 5. decembra 2000. u blizini njegove kuæe u Dinarskoj ulici u Beogradu.
Svedok saradnik na suđenjima za ubistvo premijera i protiv zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi svedočio je u pretkrivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije da je zemunski klan nameravao da ubije Romiæa i Kuraka, ali se od toga odustalo posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem.

Dačić mora da preda izveštaj o ubistvu
Jovo Ćuruvija navodi da je nedopustiva izjava ministra policije Ivice Dačića da se predmet ubistva Ćuruvije ne nalazi u policiji, s obzirom na to da se još vode predistražne radnje. On podseća da je predsednik Srbije Boris Tadić na godišnjicu ubistva Ćuruvije 11. aprila 2006. tražio izveštaj od policije, jer je nezadovoljan što je to ubistvo nerazrešeno.
- Sve dok je Dačić ministar policije, predsednik Tadić će čekati izveštaj koji je tražio još 2006. o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Polovinom ove godine vraćam se u Srbiju i učiniću sve što je u mojoj moći da ministra policije navedem da preda izveštaj koji predsednik Tadić čeka - navodi Jovo Ćuruvija.

Imena iz prijave advokata porodice
Ime, Uloga, Gde su
Mira Marković, nalogodavac, u Rusiji
Rade Marković, naredbodavac, CZ izdržavanje kazne
Ratko Romić, saučesnik, (DB) na slobodi
Miki Kurak, saučesnik, (DB) na slobodi pobegao iz zemlje
Luka Pejović izvršilac, (rezervni sastav JSO) ubijen
Zoran Ristić, Prika izvršilac, (bio u JSO) ubijen
Milan Radonjić, saučesnik, (šef DB Beograd) na slobodi

Neispunjena obećanja
April 2003. - ministar policije Dušan Mihajlović
„Biće pokrenuto pet velikih sudskih postupaka, među kojima i za ubistvo Ćuruvije.”
Decembar 2003. - „Policija zna ko je ubio Ćuruviju.”

9. april 2003. - ministar pravde Vladan Batić
„Ubistvo vlasnika „Dnevnog Telegrafa” i „Evropljanina” Slavka Ćuruvije biće rasvetljeno u narednih nekoliko dana.”

27. septembar 2006. - Slobodan Radovanović, specijalni tužilac
„Pitanje je dana kada će građani Srbije čuti ko je i zašto naredio taj zločin, ko je pucao, a ko čuvao stražu, ko je pružao logističku podršku i zašto likvidacija Ćuruvije nije mogla da bude rešena više od sedam godina.”

Izvor: Blic

Lični stav
Vlast štiti ubice Slavka Ćuruvije
Autor: Jovo Ćuruvija | 10.05.2009. - 00:01


Tajne službe nisu reformisane, one i dalje znaju sve o svakome. One zastrašuju, spletkare, prisluškuju, prate, snimaju... Imaju pipke svuda: u strankama, redakcijama, podzemlju, privredi...

Godinama nema odgovora ko je ubio Slavka Ćuruviju. Moramo se suočiti sa činjenicom da smo svi nebezbedni dok se svi zločinci koji su u tom ubistvu učestvovali ne izvedu na sud.
Ozbiljnost vlasti da se te službe rasture i naprave nove, najbolje pokazuje arogantno i bezobzirno ćutanje o ubistvu Slavka Ćuruvije. Ne samo da nisu rešena ubistva Slavka, Dade Vujasinović i Milana Pantića, nego imamo nove napade na novinare. O svakodnevnim pretnjama „proći ćeš kao Ćuruvija“, da i ne govorim. Da li te službe uopšte neko kontroliše, dok one kontrolišu sve.
Bojim se da ni kod koga u vlasti ne postoji politička volja za konačnim raskrinkavanjem i potpunom transformacijom tih službi i njihovih „odeljenja za prljave poslove“. Da takve volje nema, vidi se posle svakih izbora gde se vodi žestoki „rat ko će da preuzme vladanje tajnim službama.
U tim službama su i dalje ljudi koji su učestvovali u organizovanju, pa čak i rukovodili tajnim praćenjem i saopštavali ubicama Slavkovo kretanje. Oni su ga ubili, a i dalje su na slobodi.
Slobodan Radovanović, javni tužilac Republike Srbije, javno je obelodanio da je Služba državne bezbednosti organizovala ubistvo i ništa se nije desilo. Kao da nije ništa ni rekao. Javnost zna da je postojalo „odeljenje za prljave poslove“, i ništa se nije dogodilo. Tu se stalo. Nikakvih imena, nikakvih postupaka. Vlast ćuti. Premijer koji je nadležan za rad policije ni reč, ministarka pravosuđa ni reč, a o Dačiću, da i ne govorim. Zna li Dačić da mu je dužnost da pohapsi sve te koji su u takvom odeljenju.
Ministar policije se igra. Imam utisak da je njemu jako veselo i zanimljivo kao ministru resora koji je najbitniji u raščišćavanju prošlosti i otkrivanju ubistava koji su se dogodili u vreme kad je on bio glasnogovornik Slobodana Miloševića. Tajne službe su tek sada zaštićene od kada je ministar policije Ivica Dačić.
Javni tužilac, ministarka pravde i premijer moraju konačno da pokažu ozbiljnost u učine sve da se pokrene istraga. Njihova bezobzirnost, bahatost i ignorisanje činjenice da se zločinci nalaze na slobodi izaziva ogorčenje kod svakog normalnog čoveka.
„Postoje svi elementi za pokretanje krivičnog postupka jer se zna da je služba Državne bezbednosti organizovala ubistvo“, reči su mog advokata dr Rajka Danilovića i ja u to verujem.
Ako nisu u stanju da obavljaju poslove za koje su dobro plaćeni, nek daju ostavke, nek budu smenjeni, neka nestanu sa političke scene i iz javnog života Srbije. U protivnom su i oni, kao i njihovi prethodnici, odgovorni za zataškavanje i nečinjenje, kad je reč o ovom teškom zločinu.
Dačić je 26. januara 2009. izjavio da se sva dokumentacija o ubistvu novinara nalazi u tužilaštvu. Da li je baš tako? Ja sam ubeđen da nije. To je samo deo dokumentacije. Pretpostavljam da se mnogo toga nalazi u arhivama vojnih i civilnih tajnih službi. Slavko je ubijen u vreme vanrednog stanja. Nisam siguran da vojne tajne službe ne znaju i nemaju podatke o njegovom ubistvu. Lično sam predao bivšem ministru policije Mihajloviću u prostorijama „Lutre“ koverat u kome je bilo ime, prezime, adresa čoveka za kojeg sam dobio informaciju da je učestvovao u ubistvu i da je bio pripadnik KOS-a. Odgovor do danas nisam dobio.
Očekujem od nadležnih institucija da javno obelodane imena i prezimena ljudi koji su bili pripadnici „odeljenja za prljave poslove“, da objave koje su oni to poslove radili za državu, ko je njima komandovao, ko ih je plaćao. Država mora da obelodani svaki detalj vezan za njihov rad. Ćutanje ili ignorisanje takvih saznanja nikom ne donosi dobro. Kako se to završava, svedoci smo već dvadeset godina.


Izvor: Blic

EKSKLUZIVNO: Oprost polovine kazne ukoliko otkrije imena
Rade Marković zaštićeni svedok za ubistvo Ćuruvije
Autor: Tamara Marković-Subota | Foto:Reuters, N. Raus | 27.08.2009. - 05:00


Radomir Marković (63), nekadašnji šef Službe državne bezbednosti osuđen za zločin na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića u Budvi i ubistvo Ivana Stambolića mogao bi da dobije status zaštićenog svedoka i oprost polovine zatvorske kazne ukoliko otkrije imena ubica Slavka Ćuruvije.

Izmene Zakonika pred Skupštinom
Za ovaj status, Marković bi mogao da konkuriše već 31. avgusta, kada bi Skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakonika o krivičnom postupku koje predviđaju da status zaštićenog svedoka može da dobije i pravosnažno osuđena osoba ukoliko je značaj razotkrivanja krivičnog dela toliki da može da mu se ublaži izrečena kazna. O značaju ovog zakona za rasvetljavanje Ćuruvijinog ubistva nedavno je u intervjuu za „Blic“ govorio i Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Na pitanje da li Specijalno tužilaštvo ima potrebu da primeni ovu odredbu čim bude usvojena, Radisavljević je odgovorio:

Hitno primenjivanje odredbe
„Smatram da se radi o veoma značajnoj novini. Reč je o sredstvu koje treba da omogući još efikasnije vođenje krivičnog postupka za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Nastojaćemo da ove odredbe počnemo da primenjujemo odmah, čim se za to stekne mogućnost i zakonom propisani uslovi. Uveren sam da će se korišćenjem upravo ovog novog instituta otkriti učinioci nekih krivičnih dela koji su, nažalost, do sada ostali nepoznati. Jedno od tih krivičnih dela je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - rekao je Radisavljević. Odgovarajući na pitanje da li ima novih momenata u istrazi Ćuruvijinog ubistva, Radisavljević je nastavio: „I pored svih preduzetih aktivnosti i radnji Specijalnog tužilaštva, istražnog sudije Posebnog odeljenja, MUP-a i drugih agencija, izvršioci ovog krivičnog dela još nisu otkriveni.“ Očigledno je da korišćenje dokaznih sredstava koja smo do sada imali na raspolaganju nije dalo rezultate. Zato smatram da bi pomenuta novina u ZKP-u konačno mogla da dovede do razrešenja ovog monstruoznog ubistva koje godinama opterećuje ne samo porodicu pokojnog Ćuruvije, njegove kolege, pravosudne organe, već i celokupnu srpsku javnost“.
Iako specijalni tužilac Radisavljević nije direktno označio Markovića kao osobu na koju se računa kako bi se rasvetlilo Ćuruvijino ubistvo, izvor „Blica“ koji je uključen u istragu kaže da je „bivši šef DB-a jedina osuđena osoba čije bi svedočenje konačno moglo da stavi tačku na ubistvo Slavka Ćuruvije“.

Tajni dokument „ćuran“
Slavko Ćuruvija ubijen je u ulazu svoje zgrade u Svetogorskoj ulici na Uskrs 1999. godine. Iako su mediji odmah nezvanično dovodili DB u vezu sa ubistvom, zvanična potvrda stigla je tek posle rušenja Miloševićevog režima. Poslednjeg dana oktobra 2000. godine obelodanjen je tajni dokument „Ćuran“ o policijskom praćenju Ćuruvije na dan ubistva 10. aprila 1999. godine, a član rukovodstva SPO Vlajko Senić prvi je saopštio da je „novinar Slavko Ćuruvija ubijen po nalogu Službe državne bezbednosti Srbije“. Senić je tada zatražio Markovićevu ostavku, čije je nepodnošenje izazvalo prvi sukob između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, ali i njegovu krivičnu odgovornost. Zatražena je odgovornost i Milana Radonjića, načelnika SDB Beograda, kome je Marković dao nalog za praćenje. Jovo Ćuruvija, Slavkov brat, istog dana je tužilaštvu uputio zahtev za saslušanje Markovića i Radonjića. Do toga, međutim, nije došlo. Rade Marković porazgovarao je samo sa trojicom tadašnjih koministara MUP-a, kojima je potvrdio da dokument o tajnom praćenju Ćuruvije „odgovara po formi i metodologiji dokumentima DB“, medije je optužio za hajku protiv njega i od MUP-a zatražio da ga zaštiti „blagovremenim i tačnim informacijama“.

Ostao na funkciji i posle optužbi
Na funkciji načelnika SDB Marković je ostao i posle ovih optužbi, sve do formiranja vlade koja ga je smenila 27. januara. Mesec dana kasnije, uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu četvorice članova SPO Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurovića i Vušura Rakočevića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. u ataru sela Petka. Nekoliko meseci kasnije, lider radikala Vojislav Šešelj ponovo je Ćuruvijino ubistvo povezao sa SDB, obelodanjujući imena dvojice pripadnika službe Mikija Kurka, koga je optužio kao izvršioca likvidacije, i Ratka Romića, vozača belog „golfa“ kojim su Ćuruvijine ubice napustile mesto zločina. „Golf“ je, utvrđeno je istragom, bio vlasništvo beogradskog centra DB.
Sve vreme ubistvo Ćuruvije u tužilaštvu je vođeno kao „predistražne radnje“, što znači da istraga zbog naručenja i izvršenja zločina nije pokrenuta ni protiv jedne osobe.

Presude
Radomir Marković pravosnažno je na 15 godina osuđen za pomaganje u ubistvu Ivana Stambolića i atentatu na Vuka Draškovića u Budvi. U junu prošle godine osuđen je na 40 godina zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali. Ova presuda još nije pravosnažna. U sudskoj istrazi 2003. Marković je priznao da je naređenje da se ubiju Drašković i Stambolić izdao Slobodan Milošević. Na suđenju je, međutim, negirao iskaz u kojem je konstatovano i da mu je obećan status svedoka saradnika.

V. Z. C.

Mogućnost blaže kazne
Profesor Goran Ilić, član radne grupe koja je uradila izmene Zakonika o krivičnom postupku, kaže za „Blic“ da predlog izmena omogućava da se osuđenoj osobi, ako postane svedok saradnik, ublaži kazna i da sličnih rešenja ima u italijanskim zakonima protiv mafije.
- Svedok saradnik može da postane i osoba koja je osuđena za delo organizovanog kriminala, a javni tužilac ima obavezu da podnese zahtev sudu za ublažavanje kazne na koju je osuđen. Izrečena kazna može da se umanji najmanje za polovinu, a može i više. Samo je teorijski moguće oslobađanje od kazne jer nema donje granice, što znači da ako se ispune zakonski uslovi, može da bude i oslobođen - kaže profesor Ilić.

V. Z. C.

Izvor: Blic

Da li bi bivši šef DB trebao da bude zaštićeni svedok
Krajnje je vreme da Rade Marković progovori
Autor: T. Marković-Subota i ekipa „ Blica” | Foto: reuters | 28.08.2009. - 08:05

Nadam se da su godine provedene u tamnici uticale da Radomir Marković shvati da istina kao iskupljenje može bitno uticati na mirniji život njegove porodice, prijatelja, pa i njega samog. Svi režimi od Slavkovog ubistva do ovog današnjeg znaju ko je ubio mog brata, ne treba im izjava Markovića, a možda je i to izgovor da bi svoji svojega oslobodili tamnice. To pokušavaju preko Slavkovog groba - izjavio je juče za „Blic” Jovo Ćuruvija, brat Slavka Ćuruvije, vlasnika „ Dnevnog telegrafa” ubijenog na Uskrs 1999.

Mogućnost da izmenama Zakonika o krivičnom postupku Radomir Marković, šef DB, dobije status svedoka saradnika i time oprost polovine zatvorske kazne ukoliko otkrije imena ubica Slavka Ćuruvije, o čemu je „Blic” juče pisao, izazvala je burne reakcije u javnosti. Prema saznanjima „Blica”, ta mogućnost izazvala je i polemiku u državnim institucijama i pokazala da postoji oprečno mišljenje o tome da li Marković treba da dobije status svedoka saradnika.
- Postoje oni koji smatraju da je Markovićevo svedočenje o Ćuruvijinom ubistvu važnije od toga da on ostane u zatvoru u kojem je od febrauara 2000. i oni koji nekoga ko je osuđen za takve zločina ni po koju cenu ne bi pustili na slobodu - kaže za „Blic” izvor iz vrha vlasti.
Jovo Ćuruvija smatra da režim pokušava da zaštiti glavne krivce za Slavkovo ubistvo, „zamagljujući istinu najnovijom izjavom specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića” koji je pre pet dana za „Blic” izjavio da bi novina u Zakoniku mogla konačno da rasvetli ubistvo Ćuruvije.
Direktor Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa, koja je bila sa Slavkom u momentu kada je ubijen, kaže da bi Markovićevo svedočenje moglo da bude krucijalno za razotkrivanje državnog sistema zločina. S druge strane, Danica Drašković kaže da se plaši da je izmena zakona predložena samo zbog Markovića, jer presuda protiv njega za zločin na Ibarskoj magistrali još nije pravosnažna i traži odgovor zašto Vrhovni sud još nije doneo konačnu odluku.
- Prethodni specijalni tužilac Slobodan Radovanović jasno je objavio da je Slavkovo ubistvo delo države i njenih službi. I šta se desilo, ništa - kaže Jovo Ćuruvija.
On dodaje da je potom doveden novi specijalni tužilac, kao i da od tada režim pokušava da amortizuje i smanji pritisak srpske i evropske javnosti da se naručioci, organizatori i ubice kazne.

HRONOLOGIJA SLUČAJA ĆURUVIJA

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine. Godinu i po dana kasnije obelodanjen je dokument „Ćuran” iz koga se saznalo da je vlasnik „Dnevnog telegrafa” bio praćen i da je u toj akciji bilo angažovano 29 pripadnika DB, kojim je rukovodio Radomir Marković

Glavni rukovodioci DB i policije na dan zločina bili su:
1. Dežurni u centru za bezbednost - Cvijetin Milinković
(bio dežurni načelnik i na dan ubistva na Ibarskoj magistrali). Umro je prirodnom smrću.
2. Načelnik SUP u Beogradu - Branko Đurić Buca.
3. Pomoćnik načelnika SUP Beograd - Miloš Vojinović.
4. Načelnik kriminalističke policije - Milenko Erčić.
5. Načelnik Trećeg odeljenja za krvne i seksualne delikte - Miodrag Gutić.


*Na zahtev porodice, posle ubistva podneta je krivična prijava protiv Radomira Markovića, Milana Radonjića, Mire Marković i N. N. izvršilaca

- Tajne službe, vojne i civilne, i dalje vladaju. Marković je bio deo te zločinačke piramide. Pretpostavljam da on zna mnogo i ubeđen sam da može da raskrinka celu tu mrežu koja je i dan-danas veoma čvrsto uvezana. Dovoljno je da kaže ko je bio prisutan na sastanku kad je odlučeno da Slavko bude ubijen. Sve to znaju ovi koji fingiraju istragu već deset godina. Zna se ko je 11. aprila 1999, kada je Slavku razneto srce i glava, bio na vlasti. Kako je bilo vanredno, ratno stanje, zna se ko je naređivao, servisirao ubice i ko je ubio. Sve ostalo je marketing, fingiranje i prazna priča - kaže Ćuruvija.
Danica Drašković, kojoj je u zločinu na Ibarskoj magistrali, za koji je Marković osuđen na 40 godine, ubijen brat, trojica prijatelja i pokušano ubistvo supruga, kaže da se plaši da Marković može da postane svedok saradnik jer za ovaj zločin još nije doneta pravosnažna presuda.
- Postoji stalni pritisak Markovića i njegovog advokata. Strukture DB su toliko jake da mogu da promene presude Vrhovnog suda. Tražim odgovor zašto Vrhovni sud još nije doneo konačnu odluku. Taj predmet stoji u fioci godinu dana. Ukoliko bi potvrdili presudu, bilo bi jasno da Marković ne može da bude svedok saradnik - kaže Danica Drašković.
Branka Prpa, koja je napadnuta kada je Ćuruvija ubijen, smatra da je potrebno da neko progovori da bi se razotkrile ubice, a da Marković, kao tadašnji šef DB, to sigurno zna.



- Krajnje je vreme da Marković progovori. Ne treba da bude amnestiran za zločine u kojima je učestvovao, ali ako njegovo svedočenje doprinosi da se demontira državni sistem zločina, onda mora imati neki oprost. To je od velikog interesa, da se zna ko je ubijao ljude. Oni koji su učestvovali u tome i danas slobodno šetaju gradom. Bolje i da Marković ima olakšavajuće okolnosti nego da mnogi ostanu nekažnjeni. Da smo svedočenje Markovića imali ranije, možda ni premijer Đinđić ne bi bio ubijen - kaže Prpa.
Marković je u Specijalnom sudu pravosnažno osuđen na 15 godina kao pripadnik organizovane kriminalne grupe, za pomaganje u ubistvu Ivana Stambolića i atentatu na Vuka Draškovića u Budvi. Na osnovu ove presude, Marković ispunjava uslove predviđene izmenama zakonika, koji omogućavaju da osoba pravosnažno osuđena za organizovani kriminal dobije status zaštićenog svedoka.
Profesor Goran Ilić, član radne grupe koja je uradila izmene zakonika, kaže za „Blic” da Marković, ne može da dobije status svedoka saradnika zbog postupka za zločin na Ibarskoj magistrali.
- Suđenje za zločin na Ibarskoj magistrali nije vođeno u Posebnom odeljenju za dela organizovanog kriminala. U predlogu izmena zakona izričito stoji da nekom može da se umanji kazna samo za dela organizovanog kriminala. Isključuje se i da neko, ko je pravosnažno osuđeno kao organizator kriminalne grupe ili osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, dobije status svedoka saradnika - kaže profesor Ilić.
Uprkos ovoj tvrdnji profesora Ilića, specijalni tužilac Miljko Radisavljević u intervjuu „Blicu”, na pitanje da li tužilaštvo ima potrebu da odmah po usvajanju primeni odredbu da pravosnažno osuđena osoba dobije status svedoka saradnika rekao je: „Uveren sam da će se korišćenjem ovog novog instituta otkriti učinioci nekih krivičnih dela, koji su, nažalost, do sada ostali nepoznati. Jedno od tih krivičnih dela je i ubistvo Slavka Ćuruvije. I pored svih aktivnosti, izvršioci ovog krivičnog dela još nisu otkriveni. Zato smatram da bi pomenuta novina konačno mogla da dovede do razrešenja ovog monstruoznog ubistva.

Izvor: Blic

Prpa: Neprihvatljivo je da Rade Marković bude zaštićeni svedok u suđenju ubicama Slavka Ćuruvije

Tanjug    | 11. 04. 2013. - 13:13h | Foto: N. Raus    | Komentara: 0
Novinarska udruženja obeležila su danas 14 godina od smrti vlasnika i glavnog urednika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" Slavka Ćuruvije, izrazivši nadu da će do sledeće godišnjice sve okolnosti ovog zločina biti rasvetljene.


Slavko Ćuruvija

Vence su kod ulaza u zgradu u Svetogorskoj ulici 35 u Beogradu, gde je Ćuruvija ubijen hicima iz vatrenog oružja, položili predsednici NUNS-a i UNS-a Vukašin Obradović i Ljiljana Smajlović.

Obradović je tom prilikom rekao da se nada da do istine o ubistvu Ćuruvije ne mora da se dodje sklapanjem sporazuma sa onima koji su bili na čelu eskadrona smrti Slobodana Miloševića.
 
- Siguran sam da do nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije možemo da dodjemo i na drugačiji način - rekao je Obradović, koji je izrazio očekivanje da će politička volja iskazana formiranjem komisije za istraživanje ubistava novinara uroditi plodom.

Smajlović je upozorila da će, sve dok ne budu razjašnjena ubistva novinara, Srbija biti zemlja u kojoj je moguće nekažnjeno ubijati novinare.
 
- Ja se prvi put u ovih 14 godina nadam da možda dogodine nećemo stajati ovde pred vama, a da se cela istina o tom zločinu ne sazna - kazala je Smajlović.
 
Prpa: Iza formiranja komisije je pokušaj da se predmet oduzme od tužilaštva



Branka Prpa na mestu ubistva Slavka Ćuruvije

Pokojnikova udovica Branka Prpa rekla je da bi davanje statusa svedoka saradnika Radetu Markoviću, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio na čelu srpske tajne službe, bilo urušavanje samog koncepta pravde.

- To je jedna od monstruoznih zamena teza, da oni koji su rukovodili svim tim akcijama i koji od 1998. stoje iza političkih i državnih ubistava, danas mogu da dobiju status svedoka saradnika. To je neprihvatljivo i u političkom i etičkom smislu, jer devastira ideju sankcije za one koji takve zločine izvršavaju - rekla je Prpa novinarima.
 
Ona je takođe izrazila nezadovoljstvo sastavom komisije za istraživanje ubistva novinara, jer, kako je rekla, konglomerat pripadnika policije, tajnih službi i novinarske struke ne može da ima drugo značenje osim manipulativno.

- Ja sam s razlogom sumnjala da iza cele ove inicijatve stoji pokušaj da se predmet oduzme od tužilaštva, što nije samo pravni nonsens već i rušenje ideje pravne države - rekla je Prpa.

Komemorciji su prisustvovali poverenik za informacije od javnog značaja Rosoljub Šabić, predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović, predstavnici OEBS-a i brojne kolege i prijatelji.

Izvor: Blic