За одлуку о завештању и донирању органа, осим хуманости, неопходна је и добра информисаност о процедури добијања донор картице. Код већине лекара опште праксе на југу Србије тешко ћете добити информацију о поступку добијања донор картице.

Ове недеље у Србији је продужено пет живота, јер су две породице дозволиле да се донирају органи њихових најближих, који су доживели мождану смрт. Осим хуманости, за одлуку о завештању и донирању органа неопходна је и добра информисаност о процедури добијања донор картице.

Ивана Мирчић из Ниша, мајка двоје деце, прошле године је једва успела да пронађе добровољне даваоце крви за операцију супруга. Знала је да је људима који чекају орган још теже, па је са још 20 својих пријатеља и рођака одлучила да завешта органе. Каже да је то учинила из хуманих разлога.

"Завештање и донирање органа код нас више није табу тема, људи о томе говоре слободно, мада сви људи са којима сам разговарала кажу да нису довољно информисани о свему томе", каже Мирчићева.

Иако је интересовање за завештање органа веће него ранијих година, код већине лекара опште праксе на југу Србије ћете тешко добити информацију о поступку добијања донор картице.

Александра Игњатовић, директор Дома здравља у Сврљигу, каже да никада званично нису добили ниједан флајер да би едуковали лекаре, али су се сами организовали, па на састанцима разговарају о томе шта је најбоље и како да разговарају са пацијентима који им дођу и питају о тој процедури.

Пракса је показала да се људи углавном одлучују за завештање свих унутрашњих органа. Има и оних, међутим, који избегавају давање ткива и рожњаче.

Видојко Ђорђевић, руководилац тима за трансплантацију Клиничког центра "Ниш", каже да су  у разговору са заинтересованима за завештање органа приметили да они ипак не знају шта и како желе, али да је важна њихова хуманост.

Свест о завештању и донирању органа се и на југу Србије променила, али чини се недовољно.

Иако је све више оних којима је трансплантација неопходна, за протекле четири године је само 13 људи у том делу Србије успело да продужи живот. Трансплантиране су три јетре, а десет пацијената је добило нови бубрег.

Video

Izvor: RTS

Mislim da bi mnogo više ljudi zaveštalo organe kada ne bi bilo ovoliko korupcije u zdravstvu. Ljudi se boje i nepoverljivi su, sa razlogom. Pored toliko uhapšenih lekara zbog korupcije i dalje ogroman broj lekara traži mito za razne zahvate i operacije. Ko će onda garantovati da sutradan neko ko je zaveštao organe neće biti "greškom" ubijen pri operaciji uraslog nokta, hernije, ili slične gluposti, a njegovi organi završiti kod nekog ko je dobro platio?
Lekarima su ljudi bitni kao i neka stoka, kasape ih svaki dan, tako da je to za njih jedna smrt manje, više.
Nazovite me paranoikom, ali ne verujem im ništa.

ima kod nas dosta da se radi da bi ovo zaživjelo kako treba 
a i ne vjerujem doktorima gotovo ništa,ko mi garantuje da će,ako zavještam nešto,da se trude oko mene ako doživim udes recimo,kao što bi se inače trudili

ама не дам и тачка ... 

а ови што прде о потреби донирања, добиће моју делимичну пажњу тек кад покажу своју донорску картицу.

Dacu sve i jedan organ koji ce moci da se iskoristi u slucaju moje smrti, isto tako potpisacu dokument pre svake operacije o NE ozivljavanju ....Da me iskljuce sa aparata, ne zelim da budem biljka, i neka "podele" moje organe onima kojima jako trebaju.

Pa zar se plašite da će vam neki ljekar posvetiti manje pažnje pri određenim intervencijama samo zato što zna da ste potencijalni donator organa? Nema bojazni za tako nešto. Ljekari koji pružaju pomoć osobama u npr. saobraćajnim udesima nisu povezani sa ljekarima koji se nalaze u tom transplantacionom timu. Doniranje organa je moguće samo kad se i pored svih terapijskih mjera utvrdi postojanje nepovratne moždane smrti.

Ne pise ljudima na celu: "Ja imam karticu za sherovanje organa, kill me than fuck me ili obrnutim redosledom".

Druga je stvar sto ce neki organ od donora zavrsiti kod cike koji vise plati za njega.