За собу 100, за стан 200 евра
Сваке јесени на Београдски универзитет стиже око 16.000 студената, а у домовима има места за само 1.000 бруцоша

Чим јесен закуца на врата цене станова и соба за изнајмљивање још више расту, јер у престоницу стиже хиљаде студента из унутрашњости који нису успели да обезбеде смештај у неком од 11 београдских домова.
У „студентским кућама” има око 12.000 кревета, али то није довољно јер ће само ове године на факултете Београдског универзитета бити уписано 18.000 бруцоша од којих половина, чије се школовање финансира из буџета, има право на смештај у домовима. Ако се рачуна да је барем половина студента из унутрашњости (али овај број је сигурно много већи) и када се додају старији студенти, јасно је да смештајни капацитети домова ни издалека нису довољни. Прошле године је у овој установи било око 1.000 места за бруцоше.
Иако им то изискује додатне трошкове, многи академци из унутрашњости су принуђени да стан или собу траже још у току лета, јер је тада понуда већа, а цене су ниже.

Милован Петровић, директор Студентског центра „Београд”, објашњава да сваке године око 2.700 студената, који конкуришу за смештај у дому, остане испод црте. Ипак, они који једном добију право на смештај ретко кад подбаце и због ниског просека оцена изгубе ову привилегију. Већина има разлог више да се труди и да учи да би родитеље ослободила додатног трошка.

Према речима директора Петровића, у домовима око 10.000 буџетских студената смештај месечно плаћа од 750 до 1.100 динара, док скоро 2.000, који су били испод црте, плаћа економску цену од 5.500 до 8.000 динара. За све академце месечни трошкови исхране су око 3.000 динара.

– Иако су економске цене смештаја више, родитељи више воле да су им деца у дому, па макар плаћали исто као да им изнајмљују собу. Свесни су да студенти овде имају добре услове за учење, Интернет центар и да је безбедност на завидном нивоу – сматра Петровић.

Они који ни на овај начин не успеју да добију кревет, а испуњавају услове за пријем, имају шансу да, по бенефицираним ценама, одређено време станују у дому и да спавају у соби пријатеља, браће или сестара. Ову услугу је само у Студентском граду прошле године користило од 200 до 300 академаца.

Ипак, свим самофинансирајућим студентима, младићима и девојкама са приватних високошколских установа, као и великом броју буџетских студената на крају преостаје да узму новине са огласима у руке и да покушају да нађу адекватан смештај.

Када први пут почну да траже стан студенти се обично изненаде колико овај посао захтева труда.

– Желим да станујем са другом са којим сам живео у дому ученика. Будући да сам уписао Правни факултет, тражимо једнособан стан у близини Дома „Краљ Александар Први”, у којем ћемо се хранити. Надали смо се да ћемо наћи пристојан стан за 200 евра, али то је изгледа немогуће. Прво смо звали огласе и јављале су нам се стално агенције. Пошто бисмо хтели да нађемо стан без посредника дали смо јуче оглас. За један дан звало ме је пет-шест људи. Сви су поприлично нереални. Нуде нам станове у Миријеву и у удаљеним деловима Звездаре, без централног грејања и машине за веш, од 200 до 250 евра. Мислио сам да ће ово ићи лакше – пожалио се Иван Нинић, бруцош Правног факултета.

У агенцијама за продају и изнајмљивање станова кажу да бруцоши углавном траже собе, које могу да се изнајме по цени од 100 евра у центру града, па до 70 и 50 на периферији (у Борчи, Железнику или Сремчици).

Искуство студената, како су нам рекли, указује да се цене соба крећу од 100 до 150 евра. Код строжих станодаваца купање је дозвољено једном или два пута седмично, а употреба кухиње најчешће подразумева само кување кафе и подгревање хране донете од родитеља. Посете углавном нису дозвољене или су ограничене. Због тога се студенти најчешће и удружују, па изнајмљују веће станове.

Радомир Мркић, студент ветеран у тражењу станова, објашњава да је за шест година, за кирију станодавцима, издвојио од осам до десет хиљада евра. При томе је свако лето проводио код родитеља у Чачку, а на јесен је опет тражио нови стан.

– У једном огласу сам прочитао да газда издаје собу од 18 метара квадратних за 100 евра. Када сам отишао видео сам да у соби има неких ствари, па сам питао чије су. Испоставило се да у соби станује још неко и да само кревет кошта 100 евра. Такође, старија госпођа у Новом Београду, која је собу издавала за 120 евра, јасно ми је рекла да њој одговарају само станари који раде од ујутро до увече. Одустао сам од тражења собе – прича своје догодовштине Радомир.

И приликом тражења станова наилазио је на сличне случајеве.

Кирија за гарсоњеру на Звездари, у близини Дома „Рифат Бурџевић”, која је заинтересовала нашег саговорника, била је 100 евра. Али, стан није имао купатило, па је власник рекао да је Дом близу и да су тамо заједничка купатила, која његов станар може да искористи. Такође, једнособан стан у близини стадиона „Маракана” за који је требало издвојити 150 евра није имао купатило, а WC шоља је само једном завесом била одвојена од остатка собе.

Ипак, кад родитељи немају много новца студенти пристају на разне непријатности, јер немају много избора ако желе да се школују.

Јелена Кисин


Politika

Летњи скок цена станова у Београду
Највећа продаја некретнина у последњих пет година. – Купују странци, Црногорци и родитељи будућих студената
Инвеститори повећали цену
квадрата станова у изградњи

Иако је лето „мртва сезона” за некретнине, станови у Београду су поскупели за око десет одсто. Стан од 50 квадрата у новоградњи, код Градске болнице на Звездари, у мају је тако стајао 70.000 евра, у јуну исто, у јулу му је цена порасла на 72.500, а у августу износи 75.000 евра, наводе у агенцији „Легат”. Подаци агенција такође говоре да је највећа продаја станова у последњих пет година забележена управо протеклог месеца.


Упркос томе што нова градилишта ничу сваког дана, станова нема довољно за све, а судећи према нашим навикама да све радимо у последњи час права гужва се тек очекује са доласком нових студената и њихових родитеља на почетку нове школске године.

Трговци некретнинама су израчунали да отприлике десет купаца дође на један стан и да се захваљујући стамбеним кредитима многи родитељи пре одлучују да свом бруцошу купе стан, уместо да га изнајме.

Црногорци продају земљу

Према речима Гордане Савковић-Малиновић, власнице агенције за некретнине „Легат”, потражња за куповином станова је порасла и због све већег броја странаца, као и наших грађана из дијаспоре, који траже некретнине у престоници.

– Велики је прилив странаца. Много је и наших из дијаспоре који траже да купе станове, које ће касније изнајмљивати. Пре неколико дана дошао нам је клијент Енглез који жели да купи 15 станова да би их изнајмљивао. Он је наговестио да је то само почетак, јер планира да купи и зграду за исту намену, а и његови пословни партнери из Енглеске су заинтересовани за улагања у некретнине код нас. Оно што је занимљиво за Енглезе јесте да су информисани о кретању цена на нашем тржишту некретнина, како оних које се купују тако и оних за изнајмљивање. Некретнине у Енглеској су веома скупе, а у Београду за своту од 70.000 до 120.000 евра могу да купе пристојан стан, чије изнајмљивање ће им се брзо вратити уложена средства. Такође, два Јапанца, власници велике фирме, најавили су свој долазак за десетак дана, јер желе да купе плац на доброј локацији за изградњу зграде, у којој ће бити станови од 25 до 30 метара квадратних, урађени према њиховим стандардима, а изнајмљиваће их Јапанцима који долазе да раде у нашу земљу. Рачунају да им се то инвестиција може исплатити за десетак година – објашњава Гордане Савковић-Малиновић.

Према њеним речима, од страних држављана, за станове у Београду веома су заинтересовани и Црногорци, који продају викендице и земљу на приморју, а купују станове у Београду.

– Међутим, најчешћи купци су ипак грађани Србије који покушавају да искористе недавно укидање пореза и реше стамбено питање. У јуну смо имали мали застој, јер је већина чекала укидање пореза од пет одсто. У току јула, у периоду највећих врућина, забележена је највећа продаја станова у последњих пет година. Највише је купаца који подижу кредите код банака од 50.000 до 70.000 хиљада евра и траже мале станове. Такви станови се продају и пре него што се изграде, а то су, уједно, најскупљи квадрати који инвеститорима доносе дуплу зараду – истакла је Малиновић.

Катарина Лазаревић, из агенције за некретнине „Алка”, каже да је занемарљив број странаца који пазаре станове. Купци су углавном наши грађани и она сматра да при куповини првог стана не могу да осете предности укидања пореза, пошто су инвеститори подигли цену квадрата за десет одсто.

– Од укидања пореза највећу корист имаће инвеститори, јер им је повећана потражња омогућила да повећају цену квадрата станова у изградњи, што је аутоматски подигло цену и других станова. Свако гледа да што више извуче за себе. Тако, ако се у новим становима у квадратуру стана рачуна и тераса, сада то раде и продавци старих станова и тиме повећавају цену. У овом тренутку, метар квадратни у Београду стаје између хиљаду и три хиљаде евра, а очекује даљи раст цена некретнина у наредним месецима – додаје Катарина Лазаревић.

Према речима агената регистрованих агенција за издавање некретнина, и потражња станова за изнајмљивање у главном граду је три пута већа од понуде, а цене су нереално високе. А како се већ почетком септембра очекује повратак студената и долазак бруцоша, то ће се, осим на повећану потражњу, одразити и на раст кирије. Зато станодавци и могу себи да приуште да траже колико им треба, а не колико реално вреди некретнина коју издају.

Најтеже наћи добар мали стан

Марија из агенције „Про-рент”, уверава да је мало добрих станова за издавање, посебно мање квадратуре, па газде ту ситуацију вешто користе.

– Незамисливо је наћи пристојан стан по цени нижој од 200 евра. У центру града гарсоњера стаје од 300 до 350 евра, док је у ширем центру око 250, а рецимо код Богословије 200. Много је већа понуда пространих станова. Такве станове можете да изнајмите у сваком тренутку и на којој год желите локацији, а цене се крећу од 400 до 1.500 евра, у зависности од квадратуре. Највећа је мука пронаћи мањи стан. Станодавци реновирају шупе, подруме, помоћне просторије, намештај набављају на отпаду и тај „луксуз” цене 200 евра. Постоји много агенција које раде на црно, па се дешава да један исти стан, по повољној цени, описан на различите начине у огласима користе као мамац за нови круг наивних чланова, који верују да ће им они пронаћи стан. Све те и сличне преваре пролазе већ годинама, јер не постоји одговарајућа законска регулатива –  тврди наша саговорница.

Према речима њене колегинице Мирјане из агенције „Богић-рент”, најатрактивније локације су у центру града, код хале „Лимес” и, у последње време, у новобеоградским блоковима.

– Без обзира на то што се лето сматра за мртву сезону, цене станова не падају, као што се то дешавало ранијих година у истом периоду. На поменутим локацијама, уколико нисте спремни да издвојите 250 евра месечно немате шта да тражите – напомиње она.

Гордана Башовић – Маријана Авакумовић

Politika