Skromni predlog :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Naleteh na ovu grupu, nisam siguran šta im je cilj ali imaju ekstra predloga.
Pa reko da ih malo reklamiram.

skromni predlog 01: obrnuti imovinski cenzus

Naš prvi skromni predlog je reforma izbornog prava uvođenjem obrnutog imovinskog cenzusa: što manje imaš to više vredi tvoj glas. Još je Duško Radović ustvrdio da nije logično ni lepo da se reformom školstva bave dobri đaci škole koja je loša, jedino loši đaci mogu znati šta u školi nije bilo dobro. Isto je sa državom – oni koji su uspešni ne poznaju loše strane društvenog uređenja i nemaju odvažnost da ga menjaju. Oni koji su gubitnici postojećeg stanja stvari dobro znaju šta je trulo i imaju prirodan interes za promenama. Zato je obrnuti imovinski cenzus prečica do boljeg i pravednijeg društva!

skromni predlog 02: lotokratija

Skromni predlog za ovo okupljanje je povratak najdemokratskijem načinu izbora – lutriji. Samo kocka garantuje jednake šanse svima i onemogućava uspostavljanje hijerarhije. Zbog toga je kocka, od 5. veka pre nove ere do 17. veka nove ere, smatrana za jedini demokratski način izbora a na glasanje se gledalo kao na aristokratske igrarije. Najdugovečnija institucija na ovim prostorima – crkva, bira svog vođu iz šešira a institucija kojoj najviše građana ukazuje poverenje na nedeljnom nivou je Narodna lutrija. Sledimo tradiciju i narod! Do potpunog egalitarizma!

skromni predlog 03: porodnička obaveza

To da je muževljevo da oplodi a ženino da rađa i nije radikalna teza na ovim prostorima. Ipak, mi prilazimo problematici sa pitanjem: da li se reproduktivni i genetski materijal može smatrati javnim dobrom jedne zajednice? I kako se onda sa njim upravlja? A vi ćete se pitati šta sa posledicama takve politike… No budimo fer, ako očekujemo da se zajednica brine o svojoj dugovečnosti i dobrobiti svojih pripadnika, dajmo joj da se društvenim, ekonomskim i zdravstvenim prosperitetom bavi u njihovom korenu, koji se, eto, sticajem okolnosti nalaze u vašim reproduktivnim organima.

skromni predlog 04: EgoBalans

Raspodela resursa na svim nivoima odavno ne štima, ego je odličan primer. Neko se rodi ko sultan, a nekome je blam da traži kondome na trafici. Šalterski službenik misli da je nezamenjiv, a povučeni naučnik nije razvio lek za rak jer nije hteo da bude nametljiv. Ako ovaj disbalans utiče na celo društvo, ima li ono prava da ga reguliše, i kako? Po ugledu na zadatak centralne banke da "skloni činiju sa punčom kada se žurka zahuhta" i da je nameće kad se nikom ne pije, predlažemo uvođenje institucija koje će kontrolisati količinu ega kod svakog pojedinca, a za dobrobit čitave zajednice. U igri su: obaveza zamenjivosti, ego efendija i ego sisač, kokain na recept i sve drugo što nam padne na pamet.

skromni predlog 05: katarza samoizgnanstvom

U Srbiji je školsku 2013/14. upisalo 7000 srednjoškolaca manje nego prošle godine, penzioni fond je na ivici propasti, a već uveliko teče najnoviji talas emigracije iz Srbije u razvijene zemlje. Pitanje je: Zašto ne bismo otišli svi? Naseljena stanovništvom koje nema snage da prelomi ključna pitanja politike i ekonomije, koja god ona bila, vođena političkom elitom koja će se, kada sve bude pokradeno, evakuisati na neka sunčana ostrva, Srbija je mesto sivila i tužne budućnosti. Da li je došlo vreme da pogledamo sami sebe i jedni druge u oči i da kažemo: „Probali smo, ne umemo, odustajemo“? Zašto ne bismo uradili upravo suprotno od onoga čemu je stremio cionistički pokret? Zašto ne iskoristiti ovo malo što imamo i dati preostalim građanima šansu da, opskrbljeni rentom od iznajmljivanja države i deonicama u preduzeću u vlasništvu naroda, pokušaju da ostvare svoje snove o stabilnosti, porodičnoj i ličnoj sreći, tamo negde gde ih neće moriti pitanja koja su ih morila u protekla dva veka? Politička previranja, nejasni nacionalni identitet, samomržnja i paranoja o izdajstvu i zaverama možda bi nestali ustanovljavanjem Samoizgnanstva kao novog osnivačkog narativa grupe koja se identifikuje sa državom čije je stanovništvo bilo dovoljno racionalno da kaže: “Nama država ne ide!“

Ovaj radikalni projekat otvara mnoga pitanja: Kako započeti projekat uspešnog masovnog iseljavanja i održavanja kolektivnog biznisa nacije iznajmljivanjem države? Koje olakšice dati budućim „podstanarima“, a ne ugroziti funkcionisanje biznisa? Kako sprečiti zloupotrebe u upravljanju deonicama? Kako očuvati kompaktnost grupe i jezik? Kako zadovoljiti nacionalne manjine? itd...

Skromni predlog 06: Smrt autorstvu!

Skromni predlog se vraća da bi ubio autora. Ovako se više ne može. Ustoličili smo gurue i aristokratizovali intelektualni i umetnički rad. Odabrani autori žive na staroj slavi i beskrajnom recikliranju već stvorenog dok se nove ideje ne probijaju jer njihovi autori nisu iz poznatih krugova. Razmena ideja se svela na citiranje autoriteta/autora, rasprava je postala isključivo stilska vežba iz porodice “čiji je duži”, a čovek ne može pošteno ni mišljenje da promeni a da ga ne optuže za nedoslednost.
Smrt autora je već deklarativno proglašena, složili smo se i da intelektualnu svojinu treba ukinuti, ali moramo ići dalje! Zašto ne bi ukinuli samu ideju autorstva? Mendeljejev periodični sistem ili Karavađova slika bi imali istu vrednost i kada ne bi znali ko ih je stvorio. Emancipujmo se od lažnog individualizma, zbacimo gurue i priznajmo da je intelektualno stvaranje uvek čin čovečanstva. Zabranimo potpisivanje autora, onemogućimo borbe sujeta i vodimo se kvalitetom tvorevine, a ne estradnim statusom autora iste. Možda neki odustanu od stvaranja jer više ne mogu da postanu idoli maloletnika/ca a drugi jer od toga ‘leba nema. Pa šta? Zakoračimo hrabro u novu eru “narodnih umotvorina”. Slavimo anonimnost!