Dakle imam problem sa koncetracijom, i sa strahom od dobijanja lose ocene... Recimo u cetvrtak ove nedelje imali smo pismeni iz matisa... Vezbao sam kao konj radio svaki domaci, uzimao privatne casove, provezbao vecinu zadataka iz knjige (ne samo pred pismenu, vec tokom celog meseca kad je profa zadavao zadatke) i dodje pismena, "pad sistema" uradim samo dva zadatka od sest... isti taj dan kad sam dosao kuci uradim iste zadatke sa pismenog (posto sam capio papiric sa zadacima  ) za jedno pola sata. Recite mi kako da resim ovaj problem i sta da radim... 

To moras sam sa sobom da rascistis...
Kada imas neki dalji cilj kome stremis nisi u stanju da se na taj nacin koncentrises i opterecujes minornim stvarima...
Popricaj sa skolskim psihologom, ako ga imate, a mislim da po zakonu morate...
Mi smo imali odlicnog, mada ne znam kako bi reagovala u takvim situacijama...

nije to problem s koncentracijom, to ti je trema ... 

sledeci put kad dobijes zadatke, prvih 10 min nemoj nista raditi, samo "meditiraj", kad se smiris, onda ce sve ici lakse ...

ti se verovatno uspanicis, a onda od tog nema nista ..

Škole imaju psihologe i pedagoge, i oni su osposobljeni da pomognu učenicima da prevaziđu probleme sa tremom. Pokušaj za početak tako što ćeš otići školskom psihologu ili pedagogu, ko god ti je simpatičniji, i zatražiti pomoć.

Ovo je kljucno. Nije koncentracija tvoj primarni problem, vec strah koji te blokira da trezveno razmisljas i osipa ti paznju na sve drugo sem na pismeni zadatak. Isti sam problem imala u srednjoj skoli, zato i odgovaram ovde. Nije mi pomogao ni psiholog, ni pedagog skole, jer su svi radili na mojoj koncentraciji. A kljuc je bio u verovanju u sebe i aktiviranju stecenog znanja koje nije moglo da se ispolji jer ga je blokirao strah od neuspeha. Samu sam sebe izlecila od tog straha vrlo brzo, kad sam jednom shvatila da vezba i rad pobijaju sve strahove. Kljuc je u veri u sebe.

Toliko temeljna sprema za jedan pismeni zadatak govori o tome da inace imas dobre ocene ili se za svaku ocenu trudis, bez obzira na konacni ishod. Ono sto ti moras da dozvolis tvojoj podsvesti da preuzme kao pravilo je : ti si inteligentan. Ti se trudis i vredan si. To mora biti primarno. Tvoj rezultat je produkt tvoje inteligencije. Nju odrzava, vezba i povecava - umni rad. Ako ucis i znas pred pismeni, nista ne moze da te poremeti jer ti znas da tvoja inteligencija preuzima sav dalji zadatak. Zato kada imas zadatke pred sobom i pre nego sto pocnes da citas, samo jednom podseti sebe da si ti sve vec prosao i resio. To je jos samo jedna stepenica u nizu da potvrdis ono sto ti vec znas da znas,a to je najvaznije. Shvati buducu ocenu samo kao jos jednu proveru i nista vise.

Sve ovo vazi samo u slucaju da si zaista ucio, pomucio se i vezbao i da si spreman izasao na pismeni.
Ako si nepreman izasao na pismeni, nemas cega da se bojis. Mozes samo da iznenadis sebe nekim novim rezonom ili da iznenadis sebe kako si u stvari zaista nesto i cuo na predavanjima sto nisi mislio da si cuo, pa ces to iskoristiti da pokusas da resis neki zadatak. Ali tu nema mesta strahu od lose ocene. To je pomirenje sa tim da si nespreman, ali ces ipak pokusati,jer nista ne gubis.
Kad si polovicno spreman za pismeni, ponavlja se isti princip. Znas da znas neke stvari, ili su ti veoma poznate i na njih obracas najvise paznje.  Sve ostalo sto ne znas probas pa mozda i dodjes do nekog resenja, ali usredsredis se na ono sto znas.

Najbolji savet je dala mozda Mirjana kad je rekla da kadda dobijes zadatke prvo malo iskuliras par minuta (ne gledas u zadatke) i poslednji put se setis da ti nemas zbog cega da se bojis jer bez obzira koliko je nepoznato nesto sto moze da se pojavi na tom papiru, tvoj um ce uspeti to da prepozna kao nesto sto je vec video i resio. Dakle, samo veruj u sebe i u svoju inteligenciju 

hvala svima na podrsci i predlozima... @MunkaZe hvala na iscrpnom odgovoru 

Samo bih još dodala: dobijanje loše ocene nije smak sveta, nema potrebe biti toliko uplašen, svima se dešava. 

eh jebiga... volim da imam dobru ocenu takav sam mrzi me posle da popravljam 

To je dobar stav, svakako, ali nemoj dopustiti da te tolika želja za dobrom ocenom inhibira...

Na primer, ja sam bila odličan đak u gimnaziji, a sve ocene sam dobijala na početku (u prvim talasima kontrolnih i odgovaranja) i na kraju godine (popravljanja, izvlačenja, muvanja). U međuvremenu mi se dešavalo pa padne i koja loša ocena (pa i ona najgora  ), ali bi me ona samo podstakla i podsetila me da sa baš toliko ne zaje*avam. Dakle, nema potrebe da se frkaš, ništa nije izgubljeno, sve do juna!

Sta da ti kazem... ima ljudi koji imaju razlicite ciljeve u zivotu...
Ja sam u osnovnoj zeleo da imam 5.00 i budem vukovac i djak generacije jer mi je bilo interesantno i nije me opterecivalo.. bila mala skola, uglavnom super ekipa profesora, uci se cesto novo i sl...
Posle u srednjoj mi to vise nije bilo bitno.. ocekivao sam jedno, dobio drugo... razocarao se prilicno i uglavnom rezonovao da je vreme da se od zivota nesto napravi a da su ocene bitne u smislu da ne bi valjalo da imam ispod 4.00 ...