Угричић: Подржавам Владу и државни врх, био сам неопрезан

БЕОГРАД – Директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић изјавио је данас да подржава Владу Србије и државни врх и да даје све од себе за промоцију српске културе у земљи и свету.



Угричић је новинарима у Народној библиотеци рекао да је неопрезно потписао иницијативу за подршку Андреју Николаидису, који је написао да би био цивилизацијски искорак да је активирана екплозивна направа у хали Борик у Бањалуци приликом обележавања 20. годишњице Републике Српске.

Упитан да ли се плаши последица јер је затражено његово разрешење са места управника Народне библиотеке, Угричић је одговорио да је очигледно да је „јавна сцена у хистеричном стању” и да су све последице могуће.

„Уверен сам да ме већина људи из власти и Министарства културе познаје после оволико година и да им је познато све што сам учинио и са којим мотивима и вредносним полазиштима”, рекао је Угричић.

Угричић је навео да је иницијативу колега писаца потписао као подршку слободи изражавања и људским правима, иако се не слаже са Николаидисовим ставовима.

„Дубоко сам згрожен и шокиран безобзирношћу таблоидних медија. Подметнути су ми ставови који су управо супротни свему за шта се залажем и сви који ме познају могу да потврде да се гнушам тероризма и насиља”, рекао је Угричић.

Управник националне библиотеке је навео да би „сама невероватност импутација и манипулација” сваком нормалном човеку ставила до знања да је реч о инструментализацији и нечему што је злонамерно и да је уверен да ће „таква уверења превладати”.

„Као сваки демократа залагаћу се да свако има право да искаже своје мишљење чак и ако се ја са њим не слажем, а са ставом Николаидиса се дубоко не слажем”, рекао је Угричић.

Угричић је навео да је у дебати на форуму писаца „једини и најдиректније критиковао” неке ставове из Николаидисовог текста, као онај да би био цивилизацијски искорак активирање експлозива у дворани Борик у Бањалуци приликом прославе 20. годишњице оснивања Републике Српске.

Угричић је истакао да је критиковао и Николаидисов опис Црне Горе као прозападне и антиратне.

„Заправо је то држава коју води Мило Ђукановић, партнер Слободана Милошевића у свим догађајима у Босни и Хрватској током деведесетих година”, рекао је Угричић.

Бета

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dacic-ce-traziti-razresenje-Ugricica.sr.html
----------------------------------------------------
СРЕТЕН Угричић
Народна библиотека Србије

Биографија:

1961. Рођен у Херцег Новом
1971-1980. Основну школу и гимназију завршио у Београду.
1985. На филозофском факултету у Београду дипломирао филозофију.
1984-2001. Објављује прозу, теоријске текстове, уметничку критику, друштвено-критичке есеје.
1985-2001. Објавио шест књига. Уврштен у више антологија избора и прегледа савремене српске прозе.
1989-1996. Уређивао часопис ПИСМО (Земун, 1989-1991) и УНИВЕРЗИТЕТСКА МИСАО (Приштина, 1993-1996).
1997. Добитник књи¸евне стипендије "Борислав Пекић" (за рад на рукопису "Хартије од вредности" објављеном 2000. године под промењеним насловом "Бог језика и друге приче").
1992-1997. Асистент на Филозофском факултету у приштини, на предметима Естетика и Етика.
1994-1997. Координатор програма у канцеларији Сорос фонда Југославија у Приштини.
1997-1998. Координатор програма за издаваштво и програма за библиотекарство фонда за отворено друштво.
1998-1999. Стручно усавршавање (Феллоwсхип) на Опен Социетy Институте, при Центру за развој издаваштва у Будимпешти.
1999-2001. Координатор групе информатичких програма Фонда за отворено друштво.
2001. Аутор изложбе "Политика и културна знања" (25-30. јун, Нови Сад)
2001. Управник Народне библиотеке Србије.
2002. Члан Југословенске комисије УНЕСЦО-а.
Живи у Београду.

http://www.biblioteke.org.rs/stvaraoci/ugricic.html

Imal neki Crnogorac da nije zajahao direktorsko mesto, a da to nije u Beogradu?
Crnogorac kada se rodi odmah zaželi da postane direktor neke državne firme u Beogradu.

na brzinu si potpisao ... na tenane ces da se kajes.

нека лепо смене овог педофилског нацисту угричића...подржавам директора дачића

Aha, osetio da će da mu letne fotelja, pa se vadi. Nema sad nazad, smena i da se nikad više ne može zaposliti u nekoj državnoj instituciji

Prvo Dacic da ide u zatvor i da sredi policiju pa onda moze nesto da kaze Ugricicu koji je napravio nesto od biblioteke

Mos mislit 

Интервју са терористом – Андреј Николаидис
Тамара Никчевић | 20/01/2012

Црногорски писац и савјетник предсједника Скупштине Црне Горе за слободну јавност и културу, Андреј Николаидис, у интервјуу за Дане објашњава како је преко ноћи постао највећи терориста Балкана, зашто коментаре Милорада Додика сматра изнимно корисним и због чега Емир Кустурица нема ништа против Милошевићеве атомске бомбе, али има против оне Божидара Болета Станишљевића.

“Цивилизацијски искорак био би и да је Боле употријебио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС. Да је Боле, рецимо, незадовољни радник, који је схватио да су национални и вјерски антагонизми само маска под којом елита скрива темељни антагонизам сваког друштва, онај класни. Да је Боле, рецимо, рекао: јесам Србин, али сам и радник, стога ћу у зрак дићи оне који су ме опљачкали – не би ли то био цивилизацијски искорак? Била би то, још, и поетска Правда”, коментарисао је прошлонедељни бањалучки дернек Милорада Додика црногорски писац, Андреј Николаидис.

Због наведеног пасуса, протумаченог као позив на тероризам, први се огласио надалеко познати чувар мултиетничког склада и демократских вриједности, подгорички дневни лист Дан. На исту тему, изјаснили су се и остали чланови “братства”: просрпске странке у Црној Гори – Медојевићева Група за промјене и Нова српска демократија, војводе Андрије Мандића – затим Милорад Додик, Емир Кустурица, београдски таблоиди… У уторак, 17. јануара, огласила се и “државотворна” Политика: на насловној старни, уз велику фотографију Андреја Николаидиса, појавио се пригодан текст под насловом Говор мржње из Подгорице.

Истог дана, београдски Форум писаца позвао је јавност на моменталну обуставу “фатве и позива на линч” који се спроводи над Николаидисом:

“Форум писаца се изричито супротставља хајци на Андреја Николаидиса којој се после званичника из Републике Српске и подгоричког дневника Дан прикључила и београдска Политика. Намерно изврћући текст и селективно га цитирајући, они угоржавају и доводе у опасност личност овог црногорског писца и новинара. Стављајући ову вест на прву страну, београдски дневник је јасно показао да српска политичка елита није одустала од својих хегемонистичких намера према Црној Гори, чему се Форум писаца одлучно супротставља.

Стога позивамо да се одмах обустави ова фатва и позив на линч коју су Политика и други медији објавили и да се у целости на увид јавности пружи спорни Николаидисов текст како би се видео његов пун садржај и на тај начин дозволило свим заинтересованим да форимирају јасан став о ономе што је Андреј Николаидис изнео у чланку. То је основно људско и демократско право које се Андреју Николаидису оваквим понашањем медија укида, чиме се он унапред проглашава кривим. Такође, позивамо српски ПЕН центар и НУНС да се огласе поводом овог бруталног медијског линча на писца и новинара Андреја Никоилаидиса.”

Потписници: Филип Давид, Предраг Чудић, Драгољуб Станковић, Томислав Марковић, Милица Јовановић, Мирјана Миочиновић, Ибрахим Хаџић, Саша Ћирић, Милош Живановић, Ненад Прокић, Срђан Срдић, Владимир Арсенић и Саша Илић.

Андреј Николаидис, каже, ипак није очекивао овако бурну реакцију јавности:

“Очигледно, ријеч је о координираној акцији у којој су мобилисане све расположиве државно-умјетничко-медијске структуре” – тврди Николаидис. “У овом моменту, занимљиво би било подсјетити на хронологију; она је овдје врло битна. Дакле, текст је, како и доликује оваквом “антисрбину”, најприје објављен на сајту мојих београдских пријатеља, у е-новинама. На њега нико није реаговао. Сјутрадан, објавили су га моји сарајевски пријатељаи – журнал.инфо. Трећег дана – јасна је симболика православног трећег јутра – текст је пренио подгорички Портал Аналитика. Е, тада је све почело. Напад је повео посланик Медојевићеве Групе за промјене, Коча Павловић, а за њим је, у колони, стројевим кораком кренуло све што десно мисли и корача: у Црној Гори, РС-у и Србији”.

Тамара Никчевић: Добро, али хајде да видимо шта је са спорним пасусом: на шта сте конкретно мислили када сте спомињали “цивилизацијски искорак?

Андреј Николаидис: Цивилизацијски искорак би било да је, како сам написао, незадовољни радник, схвативши да су национални и вјерски антагонизми само маска под којом елита скрива темељни антагонизам сваког друштва, а то је онај класни, рекао – доста ми је свега, разнијећу „оне који су ме опљачкали“. Понављам: „оне који су ме опљачкали“, не Србе, Црногорце, Хрвате или Бошњаке…

Тамара Никчевић: Зар „разнијети“ чак и „оне који су ме опљачкали“ не значи позив на – насиље?

Андреј Николаидис: Сачекајте!… Подгорички и београдски медији и јавност оптужују ме за говор мржње. Будући да је, по дефиницији, говор мржње усмјерен против неке етничке, вјерске или сексуалне групе, одговарам: они који су нас опљачкали нису етничка група, него лопови. Шта, међутим, јесте говор мржње? То вам је оно када Добрица Ћосић каже како су Албанци „генетски талог Балкана“. Али, када то каже српски Бенито, нико од ових који су се дигли против мене нема примједби.

Тамара Никчевић: Не, то се онда зове – умјетничка слобода. Али, то још увијек није…

Андреј Николаидис: Ево, рећи ћу вам: хиљаду пута сам у својим текстовима поновио да све наше елите, па и црногорска, морају да рачунају са тим да, ако не буде социјалне правде, сигурно ће бити социјалног бунта. То што су, током двадесет година манипулисања национализмом и религијом, успјели да „испослују“ да до тог бунта не дође, не значи да ће тако бити довијека. Пљачка не може трајати у бескрај. Ако мисле да може, добиће класну побуну. Људи ће неминовно на крају схватити да су све подјеле на Србе, Црногорце, Хрвате и Бошњаке маска за ону истинску подјелу: на оне који имају и оне који немају…

Тамара Никчевић: Чекајте, шта сте Ви? Неки салонски љевичар?

Андреј Николаидис: Можете рећи и да сам салонски љевичар; то је, рецимо, оптужба која би могла да стоји. Али, као и остали „интелектуалци“ овог времена, плату добијам од елите. И волим да примам плату. Добро, нека буде да сам за социјалну правду из крајње себичног разлога – да ту плату не бих изгубио, ок… Али, ето, јесам за социјалну правду. И још нешто: цијело то згражавање над насиљем од стране оних који су све ове године били политички сервис онога што је суд у Хагу окарактерисао као „злочиначки потхват“ је лицемјерно…

Тамара Никчевић: Хоћете да кажете да је лицемјерно то што најбурније реакције на Ваш текст долазе управо од оних који се нису много узбуђивали над злочинима почињеним на простору бивше Југославије, али, богами, ни над атентатом на српског премијера, Зорана Ђинђића?

Андреј Николаидис: Наравно. Све смо то већ видјели, знамо механизме. Јер, како прикрити жртве на којима је створена Република Српска? Па, тако што ћете себе представити жртвама. Чијим жртвама? Прво, иранских терориста. Па ОВК. Па Болета. На крају – Николаидиса. Ево, чудећи се како им то већ није пало на памет, предлажем згодан сценарио: дакле, како је рекао Политикин коментатор, Мирослав Лазански, јасно је да иза свега стоји ОВК. Андреј Николаидис живи – гдје? У Улцињу, у коме је, као што је познато, већинско становништво албанско. Самим тим, логично, као регрутовани терориста, радим за ОВК. Осим тога, моји грчки преци заправо нису из Грчке, него из данашње Албаније. И, ето, све је јасно! Али, манимо се зајебанције! Да су сви ти вајни пацифисти били тако гласни у осуди рата у Босни, тај рат би се завршио за два дана. Али нису. Зато кажем да је лицемјерно то што ме нападају они који тврде да у Сребреници није било геноцида…

Тамара Никчевић: На кога мислите?

Андреј Николаидис: На, рецимо, Нову српску демократију која тражи моје хапшење. А у Подгорици су протествовали због хапшења Ратка Младића. Или њихови коалициони партнери, Медојевићев Покрет за промјене, чији функционер, Коча Павловић, редовно долази у Босну да траже бошњачке гласове. Или Емир Кустурица. Сјећате ли се како је у једном интервјуу жалио због тога што Слободан Милошевић није имао атомску бомбу? Е, али је због Болетове бомбе – згрожен! А ја сам, је ли, „подгорички талибан“! И, ако ми и сада кажете да, причао овако или онако, „разнијети“ значи насиље, морам рећи: не ја, него историја каже да класна побуна не може бити мирна и углађена. Али често јесте цивилизацијски искорак. Четрдесет прва је била насилна, али је била и цивилизацијски искорак. Да не говоримо о Француској буржоаској револуцији, на којој све ово данас, цијела Европа, почива.

Тамара Никчевић: Када смо већ код Емира Кустурице, чујем да је против Вас најавио нову тужбу…

Андреј Николаидис: Бујрум, ефендија! Не спомињем га, али се изгледа препознао у формулацији “они који су опљачкали”.

Тамара Никчевић: Шта кажете на коментар пословично учтивог Милорада Додика?

Андреј Николаидис: Кажем да је тај коментар био користан по мене.

Тамара Никчевић: У ком смислу?

Андреј Николаидис: У смислу да се могло видјети каквој бруталној мрзњи и примитивизму сам изложен. Нажалост, показало се да је Додик био још и учтив у односу на оно што говоре други. Иако живимо у времену свеопштег лудила и изврнуте стварности, некако ми је, ипак, сулудо да смо, умјесто Легије, Младића, Караџића, Милошевића или Драже, “екстремисти, атентатори, талибани и фашисти” постали Пера Луковић, Јово Капичић, ја…

Тамара Никчевић: Збиља, како је то могуће?!

Андреј Николаидис: Па, они су побиједили! Када је ријеч о нашем “екстремизму”, погледајте: они који су екстремно за рат и клање и они који су екстремно против рата и клања, исти су – и једни и други су екстремисти. Осим тога, извините, осим у Србији, јесте ли некада чули да поражени по улицама туку побједнике? Тренутак напада на генерала Капичића, који је, као чин, био тако космички мучан, показао је заправо сву величину нашег пораза. Тај напад је симболичан; он није био акт усамљене будале, као што ни врло могућ напад на мене то неће бити…

Тамара Никчевић: Очекујете напад?

Андреј Николаидис: Шта би било логичније? Напокон, исти кругови у Београду и Подгорици преко мене ударају на предсједника Скупштине, Ранка Кривокапића. Као што знате, српски националисти су предсједника црногорског парламента означили као – србомрсца. Јер, да парафразирам једног овдашњег политичара, те структуре сваки апел за равноправност са другим народима доживљавају као – угрожавање српства.

Тамара Никчевић: Зашто мислите да нападом на Вас “ударају” на предсједника црногорског парламента?

Андреј Николаидис: Прво, зато што за београдску штампу нисам писац. Ако и јесам, онда сам неки миш од писца. Друго, ти људи вјерују да је човјек функција. Притом, занимљиво, ово што сам није функција. Напросто, ја сам државни службеник. Свеједно, они упорно понављају: “Ранков савјетник”. Дакле, јасно је кога гађају.

Тамара Никчевић: Да ли сте о реакцијама које сте изазвали својим текстом разговарали са господином Кривокапићем?

Андреј Николаидис: Наравно. Из његових даљих акција и изјава биће вам јасан садржај нашег разговора.

Тамара Никчевић: Шта то значи?

Андреј Николаидис: У наредним данима, господин Кривокапић ће се огласити и дати свој коментар.

Тамара Никчевић: Видјели сте да је Србија најавила демарш Црној Гори?

Андреј Николаидис: Тек је то урнебесна комедија! Ако би тако нешто Србија доиста учинила – а, будимо искрени, овдје су без икаквих последица пролазиле много бизарније ствари – моја би књижевна каријера добила нов квалитет. Већ видим блурб за енглеско издање романа Син: “Аутор због чијег је текста држава Србија упутила демарш”. Сјајно!

Тамара Никчевић: И основни државни тужилац у Подгорици, Љиљана Кликовац, рекла је да би спорни текст могао бити предмет интересовања надлежног тужилаштва.

Андреј Николаидис: Тужитељица је рекла да ће текст прочитати. Наравно да хоће, то јој је посао. А шта ако ми ипак не буду судили? Хоће ли ови узети правду у своје руке? Понављам: схватамо ли колико је бизарна оптужба која ми је упућена?

Тамара Никчевић: У тексту кажете и да легитимизација РС и делегитимизација (криминализација) црногорске независности долазе из истог, београдског центра. О чему се ради?

Андреј Николаидис: РС никада није била аутономни пројекат босанских Срба; она је резултат процеса вођеног из Београда. Исто вази и за Додиков очигледни покушај да од РС створи државу. Напокон, они који су дошли на његову фешту, својим су му присуством јасно дали подршку.

Са друге старне, Београд још увијек није прихватио чињеницу да је Црна Гора трајно независна држава. Како су о томе више пута говорили Ђукановић и Кривокапић, Београд се на разне начине и у различитом степену мијеша у унутрашње ствари Црне Горе. Мислим да је коначни циљ неразмонтиране српске националистичке елите мање више исти као деведесетих.

Уосталом, мудра Латинка Перовић каже: “Промењен је човек, да би опстао програм.” Нажалост, великосрпски пројекат је, упркос ратовима, жртвама и поразима, још увијек веома жив.

Тамара Никчевић: “… Наравно да је проблем (Подгорице) корупција и наравно да Београд дестабилизује. Када би Подгорица смањила пљачку и похапсила тајкунску ђубрад, притисак Београда тиме не би постао слабији, али би свакако био мање ефикасан” – написали сте у тексту. Разговарате ли некада са својим послодавцем, предсједником црногорске Скупштине о “смањењу пљачке и хапшењу тајкунске ђубради”?

Андреј Николаидис: Разговарам. Предсједник Скупштине је истовремено и предсједник Социјалдемократске партије, идеолошки осјетљиве на мањак социјалне сигурности и правде. Мислим да је тај мањак умногоме условљен незајажљивошћу тајкуна који све више подсјећају на човјека осуђеног због џепарења који, док га воде у тамницу, краде новчанике од публике која посматра церемонију његовог утамничења.


БХ Дани, штампано издање, 19.01.2012.

Пешчаник.нет, 20.01.2012.

http://pescanik.net/2012/01/intervju-sa-teroristom-%E2%80%93-andrej-nikolaidis/

AFERA „NIKOLAIDIS“ POZIV NA UBISTVO SRPSKIH LIDERA
ČEDA BRANI NIKOLAIDISA!

(149)   
Četvrtak, 19. Januar, 2012.|  Autor: Ekipa Kurira
Poziv na ubistvo Tadića, Dodika i Irineja za Jovanovića je „umetnička sloboda“, a Nikolaidis je to napisao „iz revolta“


 
BEOGRAD - Nečuveno!
Čedomir Jovanović, lider LDP, stao je otvoreno u odbranu Andreja Nikolaidisa, a njegov stav da bi „aktiviranje eksploziva u banjalučkoj dvorani Borik dok u njoj sedi državni vrh Srbije i Republike Srpske bio civilizacijski iskorak“ opravdao je rekavši da je Nikolaidis to uradi iz revolta!
 
 „Tako se ne brani ni Tadić ni Srbija i ta izjava nije napad na srpski narod nego revolt prema zločincima koji su srpski narod osramotili, što mi, nažalost, nismo spremni da priznamo“, piše u saopštenju Čedomira Jovanovića.
 
 Jovanović pokušava da dokaže da je Nikolaidis u stvari prava žrtva, a to što je pozvao na ubistvo Borisa Tadića, Milorada Dodika i patrijarha Irineja za njega je stvar „umetničke slobode“.
 
 - Srpskom društvu se opet nameće nedopustiva zamena teza. Na toj perfidnoj konstrukciji se onda pitanje granica umetničkih sloboda izvrće u brutalan politički obračun - kaže Jovanović i dodaje da se u Srbiji „od umetnika prave kriminalci“.
 
 Prema njegovim rečima, „sve se to dešava u zemlji čiji su vodeći političari na vlasti osuđeni za  diskriminaciju ili bi da šamaraju strane diplomate, dok primaju odlikovanja od osumnjičenih pedofila i ratnih huškača“.
 
 S druge strane, piscu Marku Vidojkoviću pisanje Nikolaidisa je nedopustivo.
 - A što se tiče Nikolaidisa, tako nešto može da napiše neko ko je kao idiot. Kakav je to zdrav razum ako želiš da nekog ubiješ - navodi Vidojković.


 

Kusturica da vrati odštetu?!
 
 Ustavni sud Crne Gore ukinuo je juče presudu Vrhovnog suda iz juna 2009. kojom je odlučeno da
 
 Nikolaidis zbog uvrede časti Emiru Kusturici mora da isplati 12.000 evra.
 Kusturica za Kurir kaže da je presuda protiv Monitora i Nikolaidisa odavno izvršena.
 
 - Ne znam o čemu se tu radi jer je ta presuda izvršena, novac je dat i uplaćen deci u Bijeloj. Neka rade kako god hoće - pomirljiv je Kusturica.
 Interesantno je da je ovu odluku doneo Miodrag Iličković, sudija Ustavnog suda, inače kadar SDP, stranke Ranka Krivokapića, čiji je savetnik Nikoladis.
 
Nikolaidis: Opet bih napisao isto

 Nikolaidis je u jučerašnjem intervjuu crnogorskim Vijestima rekao da ne bi ništa promenio u autorskom tekstu.
 - Nije država Srbija samo zbog ovog teksta uputila demarš. Srbija je protestovala, što je više nego šokantno, i zbog mog romana „Mimezis“, koji sam napisao 2003.
 
 Recite mi, ko se u istoriji civilizacije usudio da protestuje zbog romana? To je radio Iran šaljući fatvu na Salmana Ruždija - rekao je Nikolaidis. Dodao je da Ranko Krivokapić nikad nije imao uvid ni u jedan njegov tekst.