ipak,nije zvaka za seljaka...

Posle jebanja nema kajanja 

Kratko ali...

 

 

Možda čovek nije čitao mit o Edipu - evo malo retrospektive

МИТ О ЕДИПУ

 
      Едип је син тебанског краља Лаја и краљице Јокасте. Лај је био опоменут од пророчанства у Делфима да ће га рођени син убити; зато је одлучио да нема деце и отуђио се од Јокасте, али га је она једне ноћи, након што га је опила, намамила у постељу и након одређеног времена родила мушко дете. Откривши превару, Лај је из дадиљиног наручја отео тек рођеног дечака, избо му стопала и однео га на планину Китерон. Неки пастир је нашао новорођенче и дао му име ''Едип'' (што значи ''избодених стопала''). Затим је дете затворено у ковчежић и бачено низ реку. Ковчежић је допро до обале Сикиона где га је пронашла Перибеја, жена краља Полиба; она је представила да је дете сама родила и одгајила га је са много љубави и пажње. Када је одрастао, у жељи да открије шта га чека у будућности, млади Едип је кренуо у Делфе. Едипу је пророштво у Делфима овако пророковало: ''Клони се светилиштва, бедниче! Ти ћеш убити оца и оженити се са својом мајком!'' Едипа су пренеразиле ове речи и он је одлучио да се више не враћа кући.

       На путу у уском кланцу између Делфа и Даулиде срео је тебанског краља Лаја који му је оштро наредио да се склони са пута и уступи пролаз бољем од себе. Како Едип није хтео да се склони са пута и како није могао претпоставити да му је то отац, он се жестоко успротивио. Лај је наредио да кочијама прегазе преко Едипа, али је младић био спретан и стрелом је погодио кочијаша, једним ударцем избацио Лаја из кочија и ошинувши коње прегазио тебанског владара. Едип је продужио према Теби.

      На уласку у град суочио се са Сфингом, чудовиштем са женском главом, телом лава и орловским крилима које је богиња Хера сместила надомак града и које је путницима постављало загонетку: ''Које живо биће, само са једним гласом, има некад две ноге, некад три, некад четири, а најслабије је кад их има највише?'' Чувши загонетку која је онима који нису знали да је одгонетну доносила смрт, Едип је кратко рекао: ''То је човек! Као дете пузи четвороношке, чврсто стоји на двема ногама када је у зрелом добу, а поштапа се у старости.'' После Едиповог одговора Сфинга се стропоштала са трона, а одушевљени Тебанци, захвални што их је спасао чудовишта, поставе га за краља, на место убијеног Лаја и ожене га удовицом, краљицом Јокастом. Из овог родоскврног брака потекло је четворо деце: Полиник, Етеокле, Исмена и Антигона.

      Након низа мирних и срећних година Тебом је изненада завладала куга. Суочени са смртном опасношћу, Тебанци су се обратили пророштву у Делфима. Одговор је гласио да треба прогнати убицу краља Лаја из Тебе. Не знајући ко је убио Лаја, Едип је проклео убицу. Убрзо се на двору појавио слепи пророк Тиресија и открио Едипу стару вољу богова – да ће страдати онај ко убије Лаја и ожени се својом мајком, а да је то управо он сам – Едип. Јокаста се од бола и стида обесила, а Едип је себе ослепео чиодом из њене одеће. Јокастин брат Креонт прогнао је затим Едипа из Тебе, а краљевски престо заузели су Едипови синови Етеокле и Полиник. Слеп и несрећан, Едип је лутао Грчком, праћен оданом кћерком Антигоном. После многих година лутања, Едип умире у Колони, на Атици, а Антигона се враћа у Тебу.

      У Теби су била тешка времена. Полиник и Етеокле најпре су се договорили да ће сваки од браће владати по једну годину. Међутим, Етеокле, који је први ступио на власт, одбио је да брату уступи престо кад је година истекла. Полиник је сакупио војску и уз помоћ краља Адраста организује ''поход седморице против Тебе''. Опсели су град, али нису имали среће јер су губили битке. Видевши да ће изгубити бој, Полиник је позвао Етеокла на двобој у коме ће се одредити ко је будући владар града. У том боју су обојица погинули. Њихов ујак Креонт преузео је команду над војском и одбранио град. Као победник, Креонт је наредио да се мртви нападачи не покопају.  Ту почиње ''Антигона''.

Сизиф
Сизиф је херој из грчке митологије познат по персонификацији узалудног посла. Наиме Сизиф је био осуђен да велику камену громаду гура уз планинску стрмину како би је поставио на врх. Но, сваки пут када би се примакао врху, камена кугла би му се измакла и суновратила у подножје брда. Сизиф је тако покушавао, изнова и изнова, али без успеха. Наиме, Сизиф је био кажњен јер је био веома лукав и варао је људе. Док је Сизиф био у подземном свету, на Коринт је стигао његов супарник, једини који га је био достојан, Аутолик. Он је био син Хермеса, бога весника, али и бога лопова и превараната. После дугих препирки, Аутолик је Сизифу признао да је лукавији и понудио му своју ћерку за жену. Њих двојица су били убеђени да ће из те везе настати најлукавији човек на свету. Тако и би. Родио се Одисеј који је превазишао и свога оца.