KUPLERAJ

Abrakadabra neko je reko
Udavi dabra, majko reko
On je kriv što u tebe drugi pišaju.
Abrakadabra 3 - 4 sad,
Prljava bagra zaseda kad
Gladni treba da se stišaju

Šta nije u redu sa ovim svetom
Ne živimo više u 20tom
Veku ratova bruke i stradanja
Gde su ljubav ponos i nadanja!?
Šta me gledaš ko debil?
Šta nije jasno?
Treba jebati vam mater i to opasno
Da se istera jednom u kraj
Dali ste pakao a obećali raj
Koji kupleraj!!

Abrakadabra, neko je reko
U retrovizoru smo predaleko
Spori, sitni i nebitni
Abrakadabra 3 - 4 sad
Tvoj život liči na slobodan pad
Padni, ko kusur se rasitni

Šta nije u redu sa ovim svetom
Ne živimo više u 20tom
Veku ratova bruke i stradanja
Gde su ljubav ponos i nadanja!?
Koji kupleraj!!
Kurve i đubrad
Da osmisle mi život pritiskaju dugmad
30 protiv i uzdržanih 100
I bik koji sedi mudar kao vo...

ZAŠTO SE NE JAVLJAŠ?

Ja znam da se bojiš, pa se ne javljaš
Al makar postojiš, tu u grudima..
I kad se prvi utisak pretvori u otisak
Ja ću na stanici svih vozova čekati taj vlak...iz Zagreba

Ja znam da razumeš i kad ćutimo
Reči manje zabole kad se ne govore
I kad na kraju duge krčag tuge mesto sreće pronađeš
Ja ću biti tu da suzu dočekam na usne ako zaplačeš
To valjda znaš... pa mi se ne javjaš

REFREN

Šarada top lista i emisija;
Svi se smeškaju i lažu da se vole u krug
jer tako nalaže trend

Ja sam bre išao u skolu, za harmoniku doduše,
pa sam prešo na gitaru i sad mogu da mi puše
Stundenti što misle da će nešto da pojebu
ako osnuju bend

Ovo je refren.
Bubanj i bas gitara i glas
I razuman smislen tekst
Ovo je refren
Iskrena energija
i 4 prava akorda

Kreteni sa smešnim nazivom grupe
Glume mainstream dok ljube u dupe
Svakoga ko može da im pogura priču
I to mi pomalo vređa IQ

Jer ja se dobro sećam dana kad smo vežbali do krvi
i nije bilo važno dal smo zadnji ili prvi
Sviralo se zato što je svrha postojanja
Praviti muziku

Ovo je refren.
Bubanj i bas gitara i glas
i razuman smislen tekst
Ovo je refren
Iskrena energijav
i 4 prava akorda

NISI TI KRIVA

Nisi ti kriva što sam ja uspeo da dočekam
i taj dan u kome sam zurim u tebe tražeći sebe
tvoje oči krupne suze kao da ispod bluze
tvoje srce glumi nakovanj
za čekic poput mene
zar zato da plaču te oči snene,
ta dva dragulja šarena?

Nisi ti kriva što sam ja izabrao kišobran
pod kojim stojim i čekam kišu meteora
još jedna bora moje čelo napada
u ušima i dalje svira dečja nada
da će stvari da se promene
tek onako same od sebe
zar zato da plaču te oči snene
ta dva dragulja šarena?
obriši suze, Jelena

25

Kad stara uđe u stan da mi ugrozi dan
kaže "novo je sve, al' ti se ne menjaš, ne.
Bitan je dobar zvuk..." ...u sobi zavlada muk
dok gorim kao fitilj uz pitanje:

- Gde si do sad? Kakav je plan?
Zar ćeš celog svog života biti umoran?
Znam, imaš 25, polako ruši se svet,
ruše se snovi, san po san...

Kroz šapat koraka dolazi navika
umesto oružja natovarena prohtevima.
Pita me "da li?", pita "s' kim?", pita "kako i gde?"
Pita me "zašto?", pita "kada?", ona pita me:

- Gde si do sad? Kakav je plan?...

Ovde, u grobu svog perjanog sna
dok ispraćam dane niko ne sme da zna:
mimo grehova, naspram ogledala
stojim sebičan, sledi monolog logičan:

- Gde si do sad? Kakav je plan?...

SANJAO SAM KAKO ODLAZIM

Put je bio dug a voz jako spor
 Moj slučajni saputnik je bio nem
 "hvala bogu" pomislih
 Ovog puta neće biti priča tipa
 "je li, momak, dokle putuješ?"

 Tonuo sam u labav san
 Zalepljen za prljavo sedište
 Nigde doline ni brda da me probudi
 Tu je nekad, kažu knjige, bilo more
 Klizio je voz ko sanke
 Sanjao sam kako odlazim
 Negde daleko gde nema stvari kao što je
 Politika, i stvari kao što je
 Klasna razlika
 ..čak i u snu sumnjam
 Da takvo mesto još postoji!

 Put je bio dug a voz jako spor
 Na svakom licu sam video ulicu
 Slepi sokak i fabrički dim
 Nedosanjane snove što blede sa njim
 Sanjao sam kako odlazim
 Negde daleko gde nema sranja kao što je
 Politika, i sranja kao što je
 Klasna razlika
 ..čak i u snu sumnjam
 Da takvo mesto još postoji!

ESKADRILA CUDNIH JUTARNJIH SNOVA

Ja sam mislio da si ti moj najbolji drug
 ne samo žena i neko kome ja biću suprug
 Baš sam se nadao da takve stvari postoje
 jer nikad nisam video sličnijih dvoje

 a onda jednog dana, silinom okeana
 tvoje su suze potopile san

 Kao novela pisana mastilom sreće
 moje je srce raslo za tebe da bude još veće
 i poput gline sam menjao oblik kroz vreme
 bez razmišljanja da li to vreme radi za mene

 a onda jedne noći, kao da sklapam oči
 u meni je umro život za tren

 I evo ćutim, arhiviram slike u glavi
 nebo bude crno pa opet poplavi
 I eskadrila čudnih jutarnjih snova
 me nagovara na neka uzletanja nova

 a ja se svega setim
 ne mogu da uzletim
 jer krila sam dao tebi na dar..

EPICENTAR

Možda je bilo bolje da me ne zoveš,
 da ne budimo pučinu Atlantika...
 meridijane seku impulsi...
 Kako se blizu čini prokleta Amerika...

 Još pamtim dan i đavolji pakt
 kad maler kao vir je posejao sunovrat.
 Takve stvari kada spoje -- nema "moje", nema "tvoje",
 ti zauvek ćeš ostati moj rođeni brat.

 Energija, svemoćni epicentar,
 magični spektar bezbrižnih boja.
 Viziran rezervni bolan plan,
 potpisan mlazom "Boing"-a.

 Možda je bilo bolje i da ne pominjem
 Praznina raste kao poplava
 Podrumi podsvesti čuvaju dane
 Kad smo leteli ko ptica dvoglava

 Zove me mart, taj visoki start
 dok turiramo srca gradskog izloga.
 Visoki napon i besnila zakon,
 prosuta tinta ludila...

 Energija, svemoćni epicentar,
 magični spektar bezbrižnih boja.
 Ordenje noćnih štihova
 čuvaću u džepu stihova...

PARAMPARCAD

Loši su đaci postali junaci
 Klinci više ne gledaju Zvezdane Ratove
 Lovac u Raži se više ne važi
 Dok upoređuju preskupe satove

 Kamera, zum aut!
 Daj mi širu sliku za prosečnu publiku
 Snimaj Skupštinu, daj krupno vladu
 E tu se kuva satira za veselu rubriku

 Ledena čaša i vreo čaj
 Uzročno posledično čaši je kraj

 Paramparčad!

 Srpska elita dignutih kita
 Juri skupe kurve po montažnom dvoru
 Reality u prevodu znači realnost
 a nacija sramotu prećutkuje u horu

 moderno, putem integracija
 polupan Beograd i parada ponosa
 smrvljena lica i depresivni pogledi
 stoje kao dekor gradskih autobusa

 ovde djavo reklamira raj
 uzročno posledično zemlji je kraj

DRUZE MOJ

Druže moj, kad malo bolje razmislim
 I kad u nazad smotam film
 I kada projektor u glavi zaglavi
 Pitam se, druže moj
 koliko nas je ostalo,
 koliko normalnih za šankom zajedno.
 Godine na sve tužne kadrove
 tu su da nas podsete,
 al dobri ljudi loše stvari ne pamte.
 Dobro znam, druže moj
 da i ti pamtiš samo to
 da smo uvek bili tu jedan za drugog.
 Šta da još kažem, druže moj
 sve i kad padnemo na dno
 osim da te volim beskrajno