KANAL 6

Bolje vas našli, Dobrodošli na Kanal 6
 (kroz stroboskope nazire se prevara)
 i uz zvuke cirkulara sada kreće ludi ples
 Gospodin predsednik i ja, Dylan Dog i
 pola tone eksploziva

 U kadru sasvim spontan sudar svetova
 za mene baš ni malo čudna situacija
 saznajem iz pouzdanih izvora
 ove će noći da pobesni cela nacija
 ...kao da fali pola tone eksploziva...

 Pulsira masa tiha, sasvim tiha, kao Tihi Don
 suviše istim tokom isprana u kamenje i mulj
 kao da fali dodir vetra da stampedo nasrne
 kao da fali samo iskra da zagore ulice
 ...kao da fali pola tone eksploziva...

 Statira rulja, ko u stondu, već 50 godina
 velika usta + srce malo = tužna kombinacija
 promuklo grlo, bojni poklič moj niko ne čuje
 (a fali samo iskra da zagore ulice)
 zato mi dajte bar pola tone eksploziva !

NE ZNAM NI SAM

Ne znam ni sam
 zašto uvek tražim pravu reč
 da manje te zaboli kad te njome udarim.

 Nije te blam čak ni sada kada znaš
 da zbog tebe večeras pijem sasvim sam.
 Izvan vremena, kao minut ćutanja
 proći će i ovaj kišni dan.

 Spajam daljine
 kao padalica zvezda koja ponovo će stići
 svuda osim na moj dlan
 stah od visine, ili nešto sasvim treće
 učiniće da, naravno, propadne moj plan

 Bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug
 previše laži odjedanput da bih ostao tu,
 sam u ovom tuđem svemiru

AVIONE BACI MI BOMBONE

Ni proroci nisu videli
Šta bi, eto, moglo da se dogodi
(časna pionirska reč)
a kao mali sam slušao bend
koji je sve znao unapred,
svi su se smejali... kao na skeč

Rođeni na raskršću ratova i paktova
spremni smo čekali vesti u šest
(... o, Bože Gospode)
nekad provokacija zvuči kao uvreda
ti to ne kapiraš, zar ne ?
I dok sanjaš svoj popodnevni san
tvoj će sin, mali vragolan, mahati ka nebu
i u trku pevati iz sveg grla:
Avijone baci mi bombone
A ja tebi pare da kupiš cigare...

Mislio sam da će proći sve
i nestati ko ožiljak pod obrvom...
Nikad nisam umeo da lažem
a sada lažem sebe da je sve pod kontrolom
Samo slepi nisu videli kakav
je režiser Toma Talični
(ma ko bi rekao ?)
Tog dana je čistio cev
i hladan čekao hvalospev
njega ne zanima moj gnev

SREBRNI LETAC

Iznanađenje kao testament
 je bio onaj dan kad je saznao svet
 da postoji, jači od sunca vatromet:
 televizija.
 Ti se kuneš kako ne pratiš trend,
 a meni je sve što imam prokleti bend
 ... ponekad pomišljam da zauvek odustanem
 Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tvom
 i sasvim novo NE u osmehu svom
 shvati, do mojih visina papirna krila
 nisu dovoljna
 Ja sam srebrni letač, lovac presretač
 (barem se danas tako osećam)
 Ja sam usna harmonika,
 nasloni usne kako treba
 i biće muzika
 samo ne foliraj "halo, halo,
 ovde istina !"
 Oslobođenje frekvencije
 pozovi jedno, pusti duha iz konzerve
 videćeš, boji se nebo
 pa sakriva oblake
 Ne. Ti misliš da je sasvim dovoljan znak
 kad širiš se u stilu
 "brate, mnogo sam jak".
 Tvoja je duša invalid
 zakovan u mrak.
 Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tom,
 sasvim novo NE u osmehu svom
 do mojih visina papirna krila
 nisu dovoljna
 ja sam srebrni letač, lovac presretač...

LJUBICASTE GRANICE

Ljubičaste granice: oni i mi.
 Bodljikavom žicom odvojeni
 očevi i sinovi
 I nije važno šta kažu drugi,
 nisu nam potrebni...
 jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni !
 Sijaju petokrake (u lektirama)
 zaboravljene zakletve
 grobovima predaka
 istorijska čitanka
 u nekoj novoj verziji
 jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni !

 Ja znam: da je Sunce znak koji dolazi s juga
 Ja znam: tvrdoglav troglav Triglav je ostao sasvim sam
 Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
 Ja znam... mi smo sami sebi sasvim

 Preko brda, dolina i njiva
 kroz ulice, trgove kroz grad.
 Ko' slap sad se naša pesma sliva,
 pesma kojom slavimo tvoj rad.
 Ko' slap sad se naša pesma sliva,
 pesma kojom slavimo tvoj rad!
 Ljubičaste granice, oni i mi
 bodljikavom žicom odvojeni,
 prevareni zbunjeni,
 Medijska atrakcija, svetska zajebancija
 Jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni.

 Ja znam: da je Sunce znak koji dolazi s juga
 Ja znam: tvrdoglav troglav Triglav je ostao sasvim sam
 Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
 Ja znam...

VAZDUSNA

Uđi na sigurno mesto
 tu se i muk lako pretvori u zvuk
 sirene, bezobrazno često
 dakle, Robin Hud, strela i luk
 Ovde nekom treba jebati mater
 moje je ime revolucija
 mnogi bi pesmom da zakrpe krater
 ove krvave zemlje, ovog krvavog tla
 Želeo bih da verujem da se ne bojim
 da ne postojim
 i da pod nogama svojim gazim ptice čelične.

VRATI SE

Pogledaj tipa iza sebe, menja drugove za šibicu
 Kakav trip ! Kao Sahara i kiše...
 ovih dana to me baš inspiriše

 Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači
 ja nisam plavi dim u kome plivaš svake noći,
 ja te vidim ja te osećam... Da li me čuješ ?

 Vrati se !

 Pogledom praznim kao mrak tražiš izgubljeni doživljaj
 ne znam ni sam, valjda te razumem
 ali nikako ne mogu da te opravdam

 Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači
 ja nisam glupi film u kome spavaš svake noći,
 ja te vidim ja te osećam... Da li me čuješ ?

 Da li prepoznaješ ovaj glas ?
 Sa bakljom u srcu tražim put za tebe
 Čak i kad je mrak daću ti Sunca zrak,
 još uvek te vidim, još uvek te osećam !

PEVAM U INAT

Osvanuo je dan predodređen za poraz
 pažljivo isplaniran pod perom sudbine.
 Već dugo nema starog da me uštine za obraz
 i da kaže "glavu gore, biće bolje, sine"
 Povuko sam dim uz još jedno "šta se može"
 i pomislio "Bože, kakav divan dan"
 uz kiseo osmeh sanjao sam leto,
 po prozorima slikao je januar
 Stari se hrast zakleo u kišu
 da ništa slično tome nije video:
 neko je ukrao san, ugasio dan
 a ja sam sedeo pod njim i pevao.
 Između neba i tla nemo se rodila duga,
 valjda uplašena portretom pobednika
 gorak ukus pod jezikom se zove tuga
 a ja pevam još jače, pevam u inat

MEGAFON

Slušaj ovu etidu sa izlizane matrice života mog
 Akvarel klasike nevešto uramljen urbanim zakonom

 Ne tražim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta
 Krojača sudbine,lucidne uloge uvek odbijem.

 U ovom orkestru limenih truba do korozije promuklih i pospanih
 Ja samo želim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori
 A to je sad,o muči me glad za megafonom jakim 200 hiljada vati
 Nek stanu vozovi,nek puknu prozori
 Dosta sam čutao,bre,nek popuca sve!Ja hoću da govorim!

 Dvogled za svet,preko ramena let pogledu se oteo
 A tamo detinjstvo,da li jesmo il nismo generacija za preokret?
 Crnih barjaka marš putem promena baš negde ispred cilja zastao
 Pominju zapadna vrata..pre bi raku žirafa poklonila svoj divlji cvet.

 Ma dajte mikrofon,pa nek popuca sve
 Ja bar ne brinem ni zbog kakve etike
 Da čutim ko zid dok me nagriza stid
 Ja sam lajavi pas,meni se jebe za vas!Ja hoču da govorim!

DELFINOV LET

Zagledan u ponor slanog doma svog
 delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let
 zaljubljen u nebo eto takvim se rodio
 previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet
 i uvek kad bi pomiislio kako krstari albatros
 sekao je pucinu ko adrenalin sto sece mu krvotok
 sirio je krila da dohvati bozji svod
 al ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok
 neki dodu srecni pa tako i odu
 on je pripao taboru drugom
 i tog je dana na obalu smrknut okean
 izneo telo skrhano tugom
 stepam svoje rane dok provodim dane
 izmedu zelja i istine
 logike ponestaje rebus ne prestaje
 da mi para vijuge
 pravila ne vaze moj prijatelj kaze
 da sve vise veruje
 da cudne su sile podigle vile
 da nas gresne razonode
 ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna
 al kao delfina bukagije dubina
 sve vise me vuku ka verdbi dna
 da li sam to ja???????????