Ljudi su sivi. Nisu dobri ili losi, beli ili crni, vec nesto izmedju. Stvar je perspektive ali tako je.

Da probam da objasnim:

Kako bi razumeli koncept dobrog i loseg, napisacu generalno dobre i lose osobine ljudi.

Dobre: iskrenost, nesebicnost, uvidjajnost, cast, postenje, kulturnost, postovanje, skromnost, odgovornost, vrednoca...

Lose: laz, zavist, razmazenost, sebicnost, sujeta, licemerstvo, prostakluk...

To je generalno. Naravno, nekome ce biti pozitivno to da neko laze, da bude sebican i prost pa zato i kazem da je stvar perspektive.

Da se vratim na tezu sa pocetka... Smatram da covek ima sve ove osobine ali da se izrazavaju razlicito u zavisnosti od trenutka i nasih relacija sa nekim(prema nekome cemo ispoljiti dobre a prema nekome lose osobine). Zato i termin "sivi ljudi" tj da su ljudi u nijansama sive boje. Naravno, neko je vise ka beloj, neko je vise ka crnoj boji, ali opet i to je stvar perspektive i izrazavanja tih osobina.

Generalno smatram da nam neko iskonsko dobro zele samo najblizi(porodica, devojka/momak, bliski prijatelji) a cak i to u nekim slucajevima nije tako. Ostali oko nas su vise ambivalentni tj neki put nam zele dobro a neki put bas i ne.

Takodje smatram da su danas veoma izrazeni sebicnost i interesi. Dosta ljudi gleda samo sebe. Nema generalno nista lose u tome(ko bi pa zeleo da gleda vise nekoga drugog a ne sebe osim izuzetaka(npr. porodica)) ali dosta se odrazava na sve sfere zivota. Ako je ljudima nesto u svom sopstvenom interesu i zeljama, oni ce to i uraditi, ako nije onda nece. Nema toliko generalnog dobra niti zelje za pomoci drugima vec samo interesa. Eto, cisto smatram da je to danas dosta izrazeno(sto ne znaci da su ljudi generalno losi    )

Vase misljenje...

Svidjaju mi se ova dva citati od Ferdinanda Selina.


"Čovek je human otprilike isto onoliko koliko i kokoš ume da leti. Kad je iz sve snage šutneš u guzicu, kad je zvizneš limuzinom, može da se vine čak do krova, ali se odmah vraća na bunjište da pokljuca šta ima. To joj je priroda, ambicija. Isto važi i za nas, u društvu. Prestajemo da budemo najcrnja govna samo kad nas snađe katastrofa."

"so many vaginas, stomachs, cocks, snouts, and flies you don't know what to do with them ... shovelsfull! ... but hearts? ... very rare! in the last five hundred million years too many cocks and gastric tubes to count ... but hearts? ... on your fingers! ..."

Bas su dobri citati... respek.

Moja prva asocijacija na naslov i očekivanje šta će pisati u temi je bila depresija. Ljudi koji su depresivni i kojima je sve sivo. Pomislila sam doduše i na one koji su neupadljive, sive ličnosti, bez naročitog talenta ili uspeha u životu.

Kad se u celu priču uvedu entropija i stari dobri pouzdani marfijev zakon možemo sa sigurnošću reći ljudi su više loši nego dobri. Lakše je biti loš (entropija). Jeftinije je biti loš. Profitabilnije je biti loš.

Tipična situacija i tipičan način da vidiš ko je sitni bedni lopov je padanje na 200€. Devet od deset ljudi pašće na bednih 200€ i pokazati da su loši ljudi. Nekad je to dobar način da prepoznaš s kim se družiš i kome veruješ.

Recimo s nekim se lepo družiš, onda ti kaže da je u nevolji, treba majci da plati lečenje a tek se zaposlio, nema neke kućne rezerve. Prijateljski mu pozajmiš 200€ da vrati za par meseci. A on ti se zahvali tako što napravi gomilu intriga i laži iza tvojih leđa samo da ne bi nikad vratio 200€. Prolazi na ulici pored tebe i pravi se da te ne vidi.

mlijeko...lijepo,bijelo,čisto...kapni samo malo kafe,dodaj malo šećera i dobićeš bijelu kafu. ukus ti se svidja. iako je generalno loša,tamna tečnost narušila onaj prvobitni utisak i vidjenje čaše mlijeka.
naravno da nije sve ni crno ni bijelo,nikad bilo,nikad biti neće.
ide mi u glavi priča iz većine filmova i konkretno 'Save the last dance for me',u kom mladi crnac vrijedno radi,uči,bježi od ulice,da ne bi imao život kao njegovi vršnjaci. i za mnoge,on je i kao uspješan,i dalje onaj momak iz opasnog kvarta.
poenta..generalizacija i stapanje sa većinom,ne radi.
da postoji neki uredjaj kojim možeš,kao što možeš da vidiš organe,da skeniraš osobine,našao bi da i kao mali,imamo 'pupoljke' dobrog i lošeg. i makar živjeli kao sveci,oba pupoljka će se za života rascvjetati,makar malo.
eksterni faktori su čudo,a i svi mi znamo u suštini šta je dobro a šta zlo.
i još nešto..neke 'loše' osobine su prosto poželjne,jer...moraš ih imati da se zaštitiš. valja razvijati što više vještina,uvijek dodje vrijeme,makar jedna situacija,u kojoj če nam iste valjati.
danas i juče...i sjutra...nemam toliko godina i iskustva da tu nešto pametujem,ali mislim da su se mnoge vrijednosti izgubile,neka čistota,poštenje,ona  čista ljubav čijeg se manifestovanja ne stidiš. danas se mnoge stvari zovu ljubavlju. jer je takav neki trend. a trendovi se mijenjaju,ne znam da li da kažem fala bogu ili..

eto tako..uglavnom,nije ono-biću i malo skot da se izjednačim,nego...valja imati blagog sivila u sebi...trebaće i nama i ljudimakoji nam nešto znače. malo šta se više riješava sa finoćom

Ljudi su oduvek isti, samo se menjaju okolnosti u kojima ljudi ispoljavaju svoje dobro i svoje zlo.Razmere dobrog i lošeg su uvek iste, samo se menja naša percepcija i kategorizacija istih.

Jbm mu mater ja citav zivot pokusavam da budem siva. I svaki put se zajebem. I to cesto, skoro uvek, zajebem i osobe pored sebe.
Ne umem ja to, ja il' te spalim il' te grejem.
Tako je kako je.

ne postoji dobro i zlo. sve je to stvar percepcije. neće niko za sebe reći da je loš.

Zavisi,ima ljudi koji stalno misle da su nesto pogresili i da nisu dobri,i takodje onih koji se kaju sto su nesto lose uradili.

Univerzalno primenljivo na sve ljude u svim vremenima.