Administracija američkog predsednika Baraka Obame razmatra da li da upotrebi vojnu silu u Siriji, izjavio je načelnik Generalštaba Vojske SAD general Martin Dempsi.

Dempsi je tokom svedočenja pred senatskim odborom za bezbednost, istakao da je Obami predočio sve moguće opcije u slučaju da se odluči da upotrebi silu.

General Dempsi je, međutim, odbio da iznese koje su to opcije, rekavši da bi bilo "neprimereno da utiče na odluku".


"Da li ja podržavam direktne vazdušne udare nije pitanje za vojne lidere, već za naše izabrane zvaničnike", kazao je juče načelnik Generalštaba.

On je tako odgovorio na pitanje republikanskog senatora i nekadašnjeg predsedničkog kandidata Džona Mekejna, koji važi za vatrenog zagovornika većeg upliva SAD u sirijsku krizu.

Admiral američke Mornarice Džejms Vajnfeld rekao je da postoji više opcija i da je vojska spremna da reaguje ako bude pozvana.

General Dempsi je potvrdio procene da se situacija u Siriji preokrenula i da su sada snage predsednika Bašara al Asada u ofanzivi.

Agencije navode da vodeći senatori, među kojima je i demokrata Karl Levin pritiskaju Obamu da interveniše u Siriji, ali da on za sada pokazuje oprez po tom pitanju.

Administracija u Vašingtonu se plaši da bi, u slučaju da počne da naoružava pobunjenike, veliki deo oružja završio u rukama ljudi koji su bliski sa Al Kaidom.

"Već smo žurili sa ulaskom u rat u regionu u prošlosti i to sada nećemo ponoviti", rekao je šef predsednikovog kabineta Denis Mekdonou, aludirajući na invaziju SAD na Irak 2003. godine.

General Dempsi je tokom obraćanja Senatu upozorio da bi intervencijom u Siriji situacija mogla da postane i gora nego što je sada.

"Do toga bi moglo da dođe ako ne bi imali plan kako želimo da Sirija izgleda nakon toga, kao i ako bi se sve institucije u toj zemlji raspale", naveo je Dempsi.

Izvor: Blic

Jos jedan milosrdni andjeo 

Bejrut -- Sirijska nacionalna koalicija osudila "grupnu egzekuciju" koju su pobunjenici izveli nad zarobljenim vojnicima na severu zemlje, i oformila komisiju za istragu.

Sirijska nevladina Opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Londonu, javila je u petak da je oko 150 sirijskih vojnika poginulo u borbi protiv pobunjenika za kontrolu Kan al-Asala, ključnog grada u severnoj provinciji Alepo.

Opservatorija je navela da su pobunjenici izvršili egzekuciju nad više od 50 vojnika nakon pada Kan al-Asala u ponedeljak, dok su ostali izgubili život boreći se za poslednji bastion režima na zapadu provincije Alepo, preneo je AFP.

"Video snimci pokazuju da je izgleda sprovedena masovna egzekucija vojnika", navela je Sirijska nacionalna koalicija u saopštenju.

"Koalicija osuđuje taj čin i saopštava formiranje istražne komisije. Pri tom ističemo potrebu da se povede sudski postupak protiv onih čije učešće u zločinu bude dokazano", kaže se dalje u saopštenju.

Koalicija je navela da su u egzekuciji, prema prvim saznanjima, učestvovale naoružane grupe koje nisu pod komandom Slobodne sirijske armije (FSA), potpomognute arapskim i zapadnim vladama.

U video snimku objavljenom u ponedeljak, odgovornost za preuzimanje grada preuzela je glavna pobunjenička struja FSA - Deveta divizija.

Na snimku koji je u petak objavila Opservatorija, navedeno je da su grad osvojili džihadisti, uključujući grupe povezane s Al-Kaidom, AL-Nusra front i Liva Ansar al-Hilafa.

"Koalicija i generalna komanda FSA osuđuju svako kršenje Ženevske konvencije, bez obzira ko stoji iza toga", navodi opozicija u saopštenju.

Sirijski državni mediji optužili su juče pobunjenike da su odgovorni za pogibiju 123 osobe, većinom civila, tokom ovonedeljne ofanzive preuzimanja grada Kan al-Asala, na severu zemlje.

Državna novinska agencija SANA je navela da su "naoružane terorističke grupe" počinile "masakr...i osakatile tela mučenika koje su bacili u veliku rupu u predgrađu grada, a neke od tela su i zapalili".

Optužbe su usledile dan nakon što je jedna pobunjenička grupa na Jutjubu postavila video snimak na kom se vidi oko 30 mladića poređanih ispred zida koje su optužili da su pripadnici milicije predsednika Bašara Asada, preneo je Rojters.

Sirijska opoziciona Opservatorija za ljudska prava je, pozivajući se na aktiviste, saopštila da je više od 150 vojnika poginulo u ponedeljak i utorak u Kan al-Asadu, među kojima je 51 pogubljen.

Pobunjenici su mesecima pokušavali da osvoje Kan al-Asal i u tome su uspeli u ponedeljak. Sukobi su, međutim, nastavljeni na obodima grada i sledećeg dana.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun je pre dva dana saopštio da je više od 100.000 ljudi poginulo od početka konflikta u Siriji. Ban je dodao da je sada imperativ da se pronađe političko rešenje za kraj sukoba.

Prošlog meseca, UN su navele da je ukupni broj poginulih u građanskom ratu u Siriji dostigao gotovo 93.000, pri čemu je najviše žrtava među civilima.

Izvor: B92

Damask -- Sirijska vojska je zauzela deo grada Homsa -Kaldiju, koji je bio jedan od ključnih uporišta pobunjenika, javila je sirijska državna televizija.

Sirijska vojska je pre mesec dana počela opštu ofanzivu u Homsu kako bi ponovo zauzela delove trećeg po veličini grada u Siriji koji su pod kontrolom pobunjenika.

Pobunjenici su držali Kaldiju od 2011. godine, prenosi AP.

Opozicioni aktivisti su objavili da su provladine snage ostvarile značajan napredak u Kaldiji, ali nisu potvrdili da je potpuno zauzeta.

Izvor: B92

Сиријска војска ослободила џамију Халид Ибн ел Валид, симбол побуњеника у Хомсу            
субота, 27. јул 2013.

Сиријска војска је заузела знамениту Халид Ибн ел Валид џамију у граду Хомсу, након што је она више од годину дана била у рукама побуњеника, којима је овим губитком задат симболичан ударац, јавила је државна агенција САНА.



Неименовани војни званичник, на којег се позвала САНА, рекао је да су трупе режима у Дамаску заузеле џамију из 13. века која се налази у северној области Хомса, Халдијеху, попришту тешких борби.

Џамија, препознатљива по својих девет купола и два минарета, симбол је побуњеника у Хомсу, граду који важи за „главни град револуције” у Сирији.

Режим се трупе су, после освајања стратешки важног града Кусаир код границе са Либаном прошлог месеца, кренуле у офанзиву на делове Хомса под контролом побуњеника.

Војне акције у трећем највећем граду Сирије почеле су крајем јуна, и армија настоји да се пробију у Халдијех и остале крајеве Старог града који је под контролом опозиције од 2011. године.

Опозициони активисти: У нападу режимских снага у Алепу погинуло 29 људи, махом деце

Најмање 29 људи, укључујући 19 деце, погинуло је данас у ракетном нападу режимских снага у сиријском граду Алепу, саопштили су опозициони активисти.

"Најмање 29 људи, међу њима 19 деце и четири жене, убијени су у четврти Баб Најраб у удару ракете земља-земља коју су испалиле режимске снаге", саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права, преноси АФП.

Ова група са седиштем у Лондону, која заснива своје податке на широкој мрежи лекара и активиста на терену, првобитно је саопштила да је у том нападу погинуло 18 људи од којих троје деце.

Опсерваторија је навела да би биланс жртава могао порасти пошто је још у току спасилачка операција извлачења страдалих.

Сукоби у Сирији не јењавају, па је јуче најмање 150 припадника сиријских режимских снага погинуло у сукобима са побуњеницима око контроле над Кан ал-Асалом, кључним градом на северу провинције Алепо, саопштила је сиријска опозициона организација за заштиту људских права.

(Бета-Танјуг)

Сиријска војска ослободила Калдију у Хомсу – једно од кључних упоришта побуњеника            
 понедељак, 29. јул 2013.

Сиријска војска је заузела део града Хомса - Калдију, који је био један од кључних упоришта побуњеника, јавила је сиријска државна телевизија.



Сиријска војска је пре месец дана почела општу офанзиву у Хомсу како би поново заузела делове трећег по величини града у Сирији који су под контролом побуњеника.

Побуњеници су држали Калдију од 2011. године, преноси АП.

Опозициони активисти су објавили да су провладине снаге оствариле значајан напредак у Калдији, али нису потврдили да је потпуно заузета.

Панарапаска телевизија Ел Мајадин јавила је да је 80 одсто Калдије под контролом владиних снага.



Према речима једног војног заповедника, још је северни сектор те четврти Хомса под контролом побуњеника, који ће бити ослобођен за 24 часа.

На снимцима се виде веома оштећене зграде, гомила шута и комади бетона.

Опозициони активисти наводе да је држе још стари део Хомса и још неколко четврти.

Устаници су оптужили либански Хезболах за учешће у офанзиви.

Хомс има стратешку важност, јер повезује Дамаск са обалом.



Мировна конференција за Сирију одлагана је више пута због разлика међу светским силама, нарочито Русије и САД и сумњи да би све стране у конфилкту узеле учешће.

Према подацима Уједињених нација, више од 100.000 људи убијено је у сукобу који траје 28 месеци, док 1,7 милиона Сиријаца потражило уточиште у оближњим државама.

(Танјуг-РТС)

пустили су муџе под лед 

Сиријска армија контролише 80 одсто Хомса
11:53 29.07.2013.
0 коментара
Штампај
ТРЕЋИ ПО ВЕЛИЧИНИ ГРАД СИРИЈЕ БИЋЕ ОСЛОБОЂЕН ЗА КОЈИ ДАН


Генералштаб сиријске армије објавио је да ће трећи по величини град у земљи у наредна највише два дана бити потпуно ослобођен
Познати сиријски војни експерт Хасан ал-Хасан назвао је ослобађање Хомса „стратешким успехом“. Победом која може пресудно утицати на цео даљи ток војних дејстава јер Асад њоме успоставља контролу над централним деловима земље кроз које пролази аутопут Дамаск-Алеп која повезује јужне и северне провинције Сирије

         СИРИЈСКА регуларна армија преузела је контролу над 80 одсто стратешки важног града Хомса, трећег по величини у земљи.

         Јединице лојалне шефу државе Башару Асаду преузеле су данас контролу над централним деловима Хомса, укључујући и кварт Халидија, и настављају да потискују побуњенике из града који су до јуче сматрали престоницом своје “револуције”.

         Генералштаб сиријске армије објавио је да ће Хомс у наредна највише два дана бити потпуно ослобођен.

         Сиријска државна телевизија Суриа пренела је речи једног од официра који командују операцијом да побуњеници отпор пружају још само на северној периферији града.

         Иста телевизија емитовала је снимке који показују како се на чувеној џамији Халида ал-Валида, знаменитог арапског освајача, поново вије државна застава Сирије. А такође кадрове који сведоче да су у тој џамији, саграђеној 1265. године, били и главни штаб побуњеника и велико складиште оружја.

         Битка за Хомс (налази се 165 километара северно од Дамаска) има велики симболички и стратешки значај за обе стране.

         Побуњеници су га називали престоницом своје „револуције“, а сунитске четврти његовог старог града били су претворили у своју тврђаву.

         Почетком 2012. Сиријска армија била је ликвидирала жариште побуне у делу Хомса Баб-Амр и ослободила већи део града, али су се побуњеници вратили почетком ове године.

         Регуларна армија је створила претпоставке за успешан напад на Хомс након што је претходно успоставила контролу над насељима на сиријско-либанској граници преко којих су побуњеницима стизала и појачања и оружје.

         Четврти Хомса у којима су вођене најжешће борбе видно су разорене јер су обе стране користиле и топове и минобацаче. А још су хеликоптери сиријске армије тукли главна упоришта побуњеника.

         Познати сиријски војни експерт Хасан ал-Хасан назвао је ослобађање Хомса „стратешким успехом“. Победом која може пресудно утицати на цео даљи ток војних дејстава јер Асад њоме успоставља контролу над централним деловима земље кроз које пролази аутопут Дамаск-Алеп која повезује јужне и северне провинције Сирије.

Кристофер Хил: САД још могу да спасу Сирију            
уторак, 30. јул 2013.

Критике на рачун америчке политике на Блиском истоку подсећају на шалу Вудија Алена у филму „Ени Хол“: „Овде је храна заиста ужасна и порције су тако мале“. САД се сматрају кривцем за велики број регионалних бољки и оптужене су да се не ангажују довољно, да владају из прикрајка, да не успевају да подрже демократију, да напуштају пријатеље и тако даље. С обзиром на све оптужбе с којима се САД суочавају због своје вишедеценијске умешаности у региону, човек би помислио да ће Америка бити позвана да остане код куће.

Али, регион вапи за лидерством, а САД су и даље једина земља која може да га обезбеди. Проблем САД нису поделе на Блиском истоку, већ поделе код куће које шкоде националном консензусу у вези с бројним спољно-политичким питањима. Управо су због унутрашњих различитости САД биле на маргинама током најновијих превирања на Блиском истоку. Америка је некада имала две варијанте спољнополитичких ставова - реалистичке и идеалистичке. Али данашња мишљења су подељена у оквиру широког дијапазона ставова.

Став да „нам је потребна изградња нације код куће“ који председник Барак Обама често истиче, у комбинацији с „дезинфекционим“ ратовањем беспилотним летелицама указује да он греши у вези са изолационистима и левице и деснице. Потребно је да САД боље објасне сопственом народу зашто Америка треба да се више ангажује на Блиском истоку. То не значи да САД морају да решавају све проблеме. Међутим, без обзира на то да ли је Америка ангажована или не, потребна јој је политика.

Сирија је типичан пример. Како прогнозирају стручњаци, тамошња ситуација је „метастазирала“ и прети да постане регионални грађански рат пуних размера. САД су реаговале на ову међународну катастрофу тако што су поједине групе побуњеника снабдевале лаким оружјем да би задале ударац режиму председника Башара ал Асада због његове употребе хемијског оружја пре неколико месеци. Пре месец дана је наступио кратак тренутак наде када је државни секретар САД Џон Кери почео разговоре с Русима. Важна и стална подршка Кремља за Асада је озбиљна политика и указује да уколико САД желе да остваре напредак без сукобљавања с Русијом, треба да раде с руским лидерима на смањењу разлика, тако да на крају буде одржана мировна конференција.

Заправо, успешна америчка политика на Блиском истоку обично је укључивала озбиљну руску путању. Уместо тога, преговори с Русима су изгледа запели на питању сазивања конференције међу зараћеним странама да би се постигао договор у вези са изборима. Међутим, избори у секташким конфликтима често су само попис становништва, а Асадов режим и сви остали актери веома добро знају да је Сирија земља с већинским сунитским становништвом. Оно што се не зна јесте да ли постоји сет политичких аранжмана око којих би стране могле да се сложе.

У међувремену, администрација Обаме се није трудила да објасни шта ради и зашто. Обамино објашњење сиријске политике можда би могло да изгледа овако: „Сирија представља тежак проблем који би, ако се не стави под контролу, могао да угрози интересе САД у региону. Ниједна страна не може да превагне и однесе убедљиву победу, тако да мора да постоји договор. САД ће радити с партнерима у региону и на међународној сцени да би помогли Сиријцима да пронађу начин да крену напред. Потребно је да Сиријци схвате како ће њихова земља изгледати у будућности, тако да све стране могу да виде решење које може бити обезбеђено путем преговора“.

Затим он треба да објави конкретан план за постизање овог циља: „Данас сам наредио тимовима Стејт департмента под руководством државног секретара Џона Керија да посете главне међународне престонице у Европи и земљама Арапске лиге, као и Москву у оквиру напора да се постигне договор у вези с пакетом принципа око којих Сиријци могу да нађу заједнички језик.“

Први принцип би могао да гласи да Сирија треба и даље да постоји у оквиру садашњих граница. Други би можда могао да буде да ће Сирија бити федерална држава с великом локалном аутономијом. Трећи би могао да се тиче форме будућег парламента. Када се постигне договор, принципи би могли да буду проглашени за међународни мировни план.

Захтев САД да Асад поднесе оставку или да буде смењен није био од помоћи; заправо, њиме су САД маргинализованије од сиријског лидера. Ни од кога се не може очекивати да се придружи преговорима чији је циљ његова или њена политичка смрт.

Има оних који тврде да се сиријска криза могла решавати пре две године, али да је сада касно. За две године неко ће тврдити исто. Ипак, ако САД буду у стању да раде с партнерима на будућем политичком плану, још могу да спасу Сирију, а да не помињем и саме себе.

Аутор је бивши помоћник државног секретара САД за Блиски исток

(Данас) 

сад може асад и да остане 

Damask -- U Siriji su i danas nastavljeni sukobi između snaga predsednika Bašara el Asada i pobunjenika, a najmanje 23 ljudi je poginulo, među njima i devetoro dece.

U bombardovanju sirijskog sela nedaleko od Homsa život je izgubilo sedam članova jedne porodice, među kojima i četvoro dece, saopštila je sirijska Opservatorija za ljudska prava, prenela je agencija AFP.

Sirijske snage bezbednosti pojačale su napade s ciljem da stave pod kontrolu preostala područja Homsa, u kome još uvek pobunjenici drže kontrolu.

Istovremeno, petoro dece izgubilo je život u vazdušnim napadima na grad Anadan, u severnoj provinciji Alepo, koja je pod kontrolom pobunjenika.

U eksploziji automobila bombe ubijen je vodeći kurdski političar Eiša Haso u mestu Kamišli, na severoistoku zemlje, saopštila je Opservatorija.

U području izvan Damaska u oružanim sukobima sa sirijskom vojskom poginulo je 10 pobunjenika, navela je Opservatorija.

Islamistički pobunjenici oborili su raketom zemlja-vazduh vojni helikopter nedaleko od aerodroma u Damasku.

U građanskom ratu u Siriji, od marta 2011. godine, poginulo je više od 100.000 ljudi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.

Izvor: B92

dovoljno je samo da prestanu da finansiraju teroriste. nista drugo ne treba da rade.