Beograd - Književnik i akademik Dragoslav Mihailović otvorio je sinoć 53. međunarodni beogradski sajam knjiga, a u ime Japana, zemlje počasnog gosta manifestacije, zvanice je pozdravio japanski pisac Nacuki Ikezava.

Ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu, na kojem će učestvovati više od 800 izlagača iz Srbije i sveta, posvećen je 200. godišnjici Visoke škole. Pored domaćih izdavača, na njemu će se predstaviti i gosti iz Kanade, SAD, Irana, Rusije, Italije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske, Švajcarske, Španije, Portugala, Austrije, Izraela, Brazila, Angole, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, Ukrajine i Danske. I ove godine na Sajmu će biti organizovane brojne izložbe i tematske konferencije o profesionalnom izdavaštvu u Srbiji. Po drugi put biće dodeljena nagrada „Dositej Obradović“ najboljem inostranom izdavaču za afirmaciju srpske književnosti, kao i tradicionalne sajamske nagrade najuspešnijim domaćim izdavačima. Cena pojedinačnih ulaznica za sajam je 220, a grupnih 150 dinara.

Autor: R. D.



Izvor: Danas

Ima predivnih knjiga zaista...

A ja opet neću moći da odem .... radi li u nedelju?

NEBOJŠA JEVRIĆ - NE PUCAJ, BRATE - Sajam knjiga

    Od gospodara rimovanog puka “Sava Savanović” generala Čudea dobijam izveštaj o pripremama za Sajam knjiga. Sa strogo poverljivog mesta. Eksproprisali teleskop srpski izviđači, pa s vrha Terazijskog grebena dojavljuju šta se pred Sajam dešava u fabrici Pavlovićeve masti. “Treći put se brijem od jutros. Znaš li koliko sam knjiga objavio ove godine i na kojim sve jezicima. Nokti mi brzo rastu. Podrezivao sam ih danas dva puta. Objavili su mi dvadeset pesama u dvadeset dve antologije. Pisali su o mojoj poeziji, esejistici, istraživanjima u raznim oblastima. Kako je maločas javio Tanjug, osamsto pedeset puta, u pedeset dva časopisa u Srbiji. Nema podataka iz Crne Gore, a kamoli iz Evrope i sveta. Koliko su me puta pominjali na tribinama, simpozijumima... na radiju i na televiziji. Ne moguće je ustanoviti.” “A onaj Jovanović o moje poslednje tri knjige ni slovca. Proveri, molim te ima li taj stan? Koje mu književne nagrade nedostaju? Ili da kažem onom pokerašu da mu platu na institutu prepolovi. Ili da mu onu knjigu o preslicama naknadno odbije. primitivci su ove godine sasvim podbacili. Samo su mi devedeset osam pesama posvetili.”

      A na Sajmu svakakvih novosti. Kao prvo, nove cene ulaznica. Dvesta dvadeset dinara. Ispred mene, gospođa učiteljica u penziji moli surove čuvare da je propuste na Sajam. Čuvari su surovi. Šta njih briga za sudbinu jedne penzionerke. Okolo sajma nova ograda. Ko zna koliko je koštala. Dobro su nas ogradili. Da koji mladi pisac slučajno bez ulaznice ne bi ušao na Sajam. Više nema konkurencije u prodaji pljeskavica. Sve je “Perper”. Bočica vina od dva deci košta trista pedeset dinara. Ovaj sajam je bolje od svih pokazao šta je to kapitalizam u kulturi. Ne vide se više pisci s kesama poklonjenih knjiga. Niko nikom knjigu ne poklanja. Srećem Branu Crnčevića. Prilazi mu jedna gospođa. I pita ga: “Izvinite, jeste li vi gospodin Crnjanski”? “Naravno, gospođo”, veselo će Brana. “Ja sam još dobro prošao”, kaže Brana posle. “Kostu Čavoškog su pitali da li je on onaj filozof Čaušesku.
Na bilbordima Isidora Bjelica, Mira Bobić, Ljilja Habjanović... Dame su sposobnije u marketingu. Dokaz da se žensko pismo kod nas više čita, kao i u svetu. Na ulasku u sajam, u prvom sajamskom pojilu, Grobarov i nesuđeni ministar za kulturu Crne Gore Velja Lazarević. Velika “Grobarovka” je u toku. Teško je u Grobarovku proći. Teško je izbeći sačekušu kad je Grobarov postavi. Na drugom kraju, u sajamskom bifeu, položaj drže Čemerni Knez i Mariokov. Ni tu nije lako uteći. Izmešali se živi i oni koji su odavno mrtvi. Glavnom sajamskom ulicom prolazi na konju Satanislav Krakov. Otpija iz čuture i kaže: “Na šta to ličite, bre?”

           U Bulevaru Danila Kiša, Dušan Jaglikin, pisac kojeg su svi zaboravili, a tek je koju deceniju mrtav, ide okružen svojim čitaocima. Slobodan Despot, nekadašnji urednik izdavačke kuće iz Lozane “Naš dom”, objavio je neobičnu knjigu. Pisac te knjige “Put u revoluciju” ubio je troje ljudi i ranio dvadeset četvoro. Osuđen je na tri doživotne robije. Teodor Kačinski Unabomber. Slao je pisma bombe sedamnaest godina pre nego što je uhapšen. Knjiga je, nažalost, na engleskom. Despot se nada da će naći izdavača i za srpsku verziju. Slobodan Kljakić je u “Filipu Višnjiću” objavio “Slovenačke četnike”. I to je postojalo. Sa gornjeg kruga gledam ljudski mravinjak. Ljude koji umesto torbi nose kesice. S tugom gledam Sajam pretvoren u nešto sasvim drugo. Nekad je Sajam bio najvažniji događaj na književnom nebu. Listam knjigu “Samoubistva pisaca”, ali nemam para da je kupim. Mnogo debela knjiga. “Više je pesnika pucalo u sebe nego kockara”, kaže Mišo Tripković, kojeg prvi put vidim samog na praznom štandu “Unireksa”.
Извор: КУРИР

Predstavljena knjiga Kaizen - ključ japanskog uspeha
Tanjug - Pre 11 minuta

BEOGRAD - Knjiga "Kaizen - ključ japanskog uspeha" japanskog autora Masakija Imaija, u izdanju izdavačke kuće "Mono i Manjana", predstavljena je danas na Beogradskom sajmu knjiga u prisustvu japanskog ambasadora u Beogradu Tadaši Nagaija.

Generalni direktor kompanije "Japan Tobako Internešnl" za Zapadni Balkan Kristijan Kring je objasnio da "Kaizen" (kai-promena, zen-dobro) predstavlja "način upravljanja usmeren ka kontinuiranom i postepenom poboljšanju funkcionisanja kompanija".

"To je životna filozofija prema kojoj svaki aspekt života treba stalno poboljšavati uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta", naglasio je on.

Kring je istakao da "Kaizen" ne predstavlja način brzog i lakog bogaćenja, koji najčešće zahteva velika ulaganja, a sam uspon ne traje dugo, već ova metodologija teži da promeni način razmišljanja u kompanijama i maksimalno motiviše i nauči zaposlene da rade i rešavaju probleme.

On je izrazio uverenje da će implementacija "Kaizena" u što većem broju preduzeća u Srbiji doneti "brži napredak srpske privrede i boljitak celom društvu", naglasivši da mala i srednja preduzeća mogu brzo da napreduju i razvijaju se uz primenu ovog sistema i dodao da je "Kaizen" već pokazao dobre rezultate u Rumuniji.

Ana Zzegarac ispred Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo je, podsećajući da agencija od 2002. godine uspešno sarađuje sa japanskim stručnjacima, rekla da će "iskustvo Japana kao sinonima za ekonomski bum i tehnološko čudo pomoći srpskim preduzećima da pronađu ključ uspeha u svom poslovanju i kao pobednici izađu iz procesa tranzicije".

"Kaizen" je nastao pre 15 godina kao rezultat studije, čiji je cilj bio davanje odgovora na pitanje zašto je japanska automobilska industrija toliko ispred evropske i američke.

Zahvaljujući toj studiji otkriveno je "načelo kontinuiranog poboljšanja" kao jedan od osnovnih elemenata unapređenja proizvodnje.

Knjiga Imaija uvodi čitaoca u svet uspešnih kompanija i objašnjava osnovne razlike između istočnjačke i zapadnjačke kulture poslovanja.

Ovo izdanje se prvi put pojavljuje na našem tržištu u izdanju "Mono i Manjane", a pod pokroviteljstvom kompanije "Japan Tobako Internešnl".


Izvor: Krstarica

Već sam otvorila jednu temu o sajmu knjiga