Gradimo put turskih sultana?
D. MATOVIĆ | 12. decembar 2013. 21:30 | Komentara: 0
Da li sa rekonstrukcijom tvrđave Ram počinje neoosmanizacija Podunavlja. Za obnovu ovog istorijskog spomenika stiže čak dva miliona evra, ali ne iz naše, već iz turske kase



KAMENE ruine koje jedva podsećaju na nekad moćno utvrđenje, oplahuju vode Dunava i miluju hladni zimski vetrovi. Pustoš. Povremeno proleti neka vrana. U avetinjskom ambijentu još ubedljivije zvuče legende vezane za - Ram. Ipak, postoje dobri izgledi da će tvrđava Ram dobiti na značaju. Ovoga puta ne na strateškom i vojnom, već na dobrobit srpskog turizma.


 
Obnova tvrđave, smeštene u blizini Velikog Gradišta i Kladova, biće kamen temeljac za „izgradnju“ novog puta. Reč je o putu osmanskog carstva, koji se ukršta sa rimskim limesom koji je, takođe, zamišljen kao turistička ruta. Za rekonstrukciju stižu čak dva miliona evra. Ali, ne iz naše, već iz turske kase!

Pre izvesnog vremena turske diplomate prenele su da Turska želi sa Srbijom da realizuje projekat „Putevima Otomanskog carstva“. Njihovi turisti se sve više interesuju za svoju prošlost. Tu prošlost čine „mnoge ruinirane osmanlijske tvrđave“, među kojima su i Golubac (čiju rekonstrukciju već finansira Evropska unija), Beograd i Petrovaradin. Turci su, po potrebi, spremni čak i da ponovo izgrade stare otomanske spomenike i zgrade.

Realizaciju ovog ambicioznog projekta počinju sa tvrđavom Ram. Država Turska, preko Turske agencije za saradnju i koordinaciju (TKA) finansira kompletnu obnovu. Radovi će početi sledeće godine.

- Prihvatili smo predlog rukovodstva opštine Veliko Gradište da finansiramo obnovu tvrđave Ram. Cilj je da se poveća broj turista, time i prihodi lokalnog stanovništva. Nas je naravno podstakla i činjenica da je ramska tvrđava važan osmanski kulturno-istorijski spomenik - kažu u TKA.

Istorijske činjenice, međutim, govore da tvrđava Ram nije samo „osmanlijska tvorevina“. Gradili su je i Rimljani i Sloveni. Za nas je ovo mesto, spomenik kulture od velikog značaja, drugog stepena zaštite, koji, nažalost, još nije istražen.

- Ne treba odbijati poklone, ali bi trebalo biti oprezan - smatra arheolog dr Miomir Korać. - Ovo može biti početak osmanizacije istorije Podunavlja. Evropa nam je nudila put rimskih careva, a mi izgleda pravimo put turskih sultana. Na državnom nivou moramo da odlučimo hoćemo li u osmansko carstvo ili u Evropu.



Tvrđava Ram spada među najstarija utvrđenja na ovim prostorima. Nije poznato kada je podignuta. Tek malobrojni arheolozi su se interesovali za nju. Krajem sedamdesetih rađena su sondažna arheološka iskopavanja, više zbog (neostvarene) namere tadašnjih vlasti da se u blizini izgradi nuklearna elektrana, nego da se utvrdi šta je to zdanje bilo kroz vekove. I tu se stalo.


- Imaćemo pouzdane podatke tek pošto se obave arheološka istraživanja, koja prethode rekonstrukciji - objašnjava Svetlana Vukadinović, arhitekta Republičkog zavoda, koja radi projekat obnove. - Onda ćemo moći pouzdano da kažemo šta je bilo unutra. Tvrđava je vrlo skladna i na lepom mestu. Mada je dugo bila prepuštena zubu vremena, u solidnom je stanju.

Pretpostavlja se da je dolaskom Rimljana na Dunav, Ram bio deo sistema utvrđenja koji su čuvali granice carstva i činili takozvani dunavski limes. Osmanski Ram verovatno leži na rimskom utvrđenju. Jednom od tridesetak uz desnu obalu Dunava, od kojih su skoro sva potopoljena izgradnjom hidroelektrane „Đerdap“.

Vidljivi otvori na kulama ukazuju da je Ram bio artiljerijsko utvrđenje. Da je to bila i naseobina Rimljana govori rimska tabla ispod tvrđave na kojoj je sačuvan natpis u tri reda. U unutrašnjosti tvrđave otkrivena je pravoslavna crkva, na čijim temeljima je kasnije sagrađena džamija. U neposrednoj blizini je i očuvani karavan saraj, a nešto niže naziru se temelji turskog amama.


Izvor: Novosti

Ajme meni budala.

Pa to na kraju krajeva nije samo naša, nego svjetska kulturna baština.
Hvala bogu da neko i ima i može i hoće da je obnovi.

Nego da smo pametni, kao što nismo, pa da svim turcima uvaljujemo prospekte na turskom i svapskom da ih navrnemo da vide nešto od svoje istorije, možda bi neki dremnuli malo i izbjegli zakucavanje u šleper...

Moжемо да реконструишемо римско утврђење, јер је настало много пре турског. Али свакако треба одбити турску понуду, јер то је фалсификовање историје.
Немамо ми ништа од турских туриста, ништа осим вишевековног зла и геноцида. Ово је само наставак неоосманлијске политике.

Ми припадамо Европи, а не Азији !

Свакако, мој одговор Турцима би био постављање експлозива и тотално рушење тврђаве.  Кад се нису наљутили због стотине срушених џамија, училишта и осталих исламских објеката, неће им сметати што нисмо срушили и последње остатке османског смрада.

Ни стотине ЕУ не могу да надмаше зло које смо доживели од Турске.

Ne brini Turske serije ucinile svoje

Pa Turcin vec odavno rusi i gradi po Srbiji, vidis samo "Drvengrad"