Основне животне намирнице скупље 10 одсто :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

„Политикина” корпа од 15 намирница у јуну прошле године вределa je 4.266 динара, а данас 4.619 динара
Аутор: Јелица Антељуторак, 04.04.2017. у 17:00
„Политикино” истраживање и званична статистика се не поклапају када је реч о поскупљењу хране (Фото Д. Јевремовић)
Цене појединих животних намирница у Србији поскупеле су у просеку за око десет одсто за мање од годину дана. „Политикина” корпа од 15 производа у јуну прошле године вредела је 4.266 динара, а јуче 4.619 динара. Највише су поскупела јаја, што је и уобичајено у ово доба године, због веће потражње и предстојећег Ускрса. Нови ценовници нашли су се и на пилећем месу, млеку и млечним производима, шећеру и кафи. Готово да нема производа који није скупљи, а то је и субјективан осећај потрошача који из дана у дан одвајају све више новца за основне намирнице.

Citat

Шта каже званична статистика
Цене производа и услуга према подацима Републичког завода за статистику, у фебруару 2017. године, у односу на јануар 2017. године, у просеку су порасле 0,7 одсто. У поређењу са истим месецом претходне године, повећане су 3,2 а са децембром 2016. године 2,2 одсто.
У односу на јануар ове године цене хране и безалкохолних пића у фебруару порасле су 1,6 одсто. Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива поскупели су 1,3 процента, а алкохолна пића и дуван 0,5 одсто. Цене услуга у ресторанима и хотелима у овом периоду скочиле су 0,3 одсто, образовања 0,1 одсто, док је према подацима званичне статистике пад цена забележен на одећи и обући 2,2 одсто, комуникацијама 0,3 процента, а здравству 0,1 одсто.

Према речима Војислава Станковића, агроекономског аналитичара, цене расту и упркос томе што пада потрошња и нема дефицита у снабдевању. Зато је, каже, тешко коментарисати оваква кретања, а једино логично објашњење је да тржиште у овом тренутку не функционише како би требало. По његовом мишљењу поставља се и питање маржи које нико не контролише.

– Расположива средства за храну у дневној потрошњи по становнику у Србији данас једва прелазе два евра, а удео хране у личној потрошњи је од 36 до 38 процената, што је изнад свих земаља у ЕУ. Лошији смо и од Румуније и Бугарске које за храну издвајају нешто више од 30 одсто. Да не говоримо о високо развијеним земљама у којима тај удео у личној потрошњи иде и испод 10 процената – каже Станковић.

Цене хране су у Србији и даље високе и како су више пута за наш лист рекли у Министарству трговине, ово би могло да се промени конкуренцијом у малопродаји. Долазак „Лидла“, као првог дисконтног ланца у Србији, како се очекује требало би да донесе и могућност да се потрошачи снабдевају храном по нижим ценама, будући да су „Лидлови“ ценовници и до 30 одсто нижи од најнижих у Србији. Наводно, већина домаћих трговаца стрепи пред овим конкурентом, међутим стручњаци кажу да је мала вероватноћа да ће долазак конкуренције у малопродаји значајније утицати на раст куповне моћи. И док се у градовима живи боље, како кажу, већина (у унутрашњости и мање развијеним деловима земље) и даље живи на рубу егзистенције, са недовољно новца и за основне потрепштине.

– Оваква цена млека је на нашем тржишту неприхватљива. То показује и пад потрошње, не само млека, него и сирева и других производа. На тржишту се већ види да нам из комшилука, Хрватске и Словеније, стиже јефтиније млеко. Међутим, потрошња и даље не прелази 40 литара по становнику, док у Немачкој достиже сто литара по становнику годишње – објашњава Војислав Станковић.

Када је реч о потрошњи меса – у рангу смо са Албанијом. Просечан грађанин Србије троши четири килограма јунећег и 15 килограма свињског меса, што је значајно мање у односу на европски просек који износи 34 килограма по становнику годишње.

Како преживети? Просечна зарада исплаћена у Србији прошлог месеца износила је 46.990 динара или 379 евра. Према речима потрошача, углавном, снабдевајући се на снижењима којима трговци све више прибегавају. Због пада промета и борбе за купцима, продавци се утркују недељним акцијама када се у великим ланцима може купити месо по ценама нижим и до 20 одсто, а јефтиније су и друге намирнице попут млека, сирева, сухомеснатих производа...

156

Politika