Previse offa, dragi prijatelju... 

Ako želiš da se i dalje "igramo", uradimo to na nekoj drugoj temi ili preko pp... Ne kvari ove teme...

Ako je neko svestan zasto ne valja biti dobra osoba onda sam to ja.
Mislim, dokle vise, neka ide i sav onaj kodeks ponasanja, moral/etika, umisljeni dzentlmenizam pa cak i bon ton.

U ljudskoj je prirodi da se snalaze na svakakve nacine (pa kako oni bili podli i zli) samo da bi olaksali sebi nesto ili ucinili nesto korisno za sebe (druge ko .... otpratite u rimi) 

Moj jedini i najveci problem je sto ja ne znam da kazem "NE". 
I to me donekle cini osobom sa slabim karatkerom, neprinicpijalnom, jednostavno budalom 

Koliko puta sam bio u situaciji da ucnim uslugu samo zato da ne bih uvredio doticnu osobu, i uopste da bih otpratio parolu: "Nikada ne znas kada ce ti neko zatrebati"
I sta sad? Sve se to zaboravlja, a ako spomenes onda si zlopamtilo, iskoriscavas, ucenjujes, "silujes", njemu/njoj je to tad bilo neophodno/kriticno, ovo tvoje moze da ceka, moze da nadje neku drugu osobu

A tek koliko licemera ima koje jednostavno ne mozes da odbijes. Koji su u stanju da ti prodaju neverovatne price samo radi odredjene koristi.
U stanju su bre i rodjenu majku da prodaju 

I svi su oni 'anonimci', ne primecuju te, ne primecujes ih (opravdano), a onda sve ono "cico, kuco, maco" pa Vujaklija pa ucenje reci kao sto su "Molim te" pa ucenje stranih jezika "Please" (a to sve naravno ako im propadne plan A - "Treba mi") 

Taman resi covek da kaze "NE" kada se pojavi neko ko mozda nije to zasluzio pa odustanes od namere ili kazes "NE" bez potrebe (samo zbog svih prethodnih uvredjenosti i razocarenja) pa se onda ta osoba razocara u tebe, pa ti onda sledecoj ne kazes "NE" da bi ispravio prethodnu gresku, pa te ona zaj..e i tako u nedogled... 

 

 

Bas ovijeh dana mi siluju dobru volju neki rodjaci ... stvarno je muka kad ne mozes da odbijes neke ljude iz moralnih razloga i jos nekih nije sad ni vazno ... a u stvari bi pobegao glavom bez obzira ... 

Pa sad ne znam koliko bih bio objektivan kad bih rekao "mozes na 'lebac da me mazes", ali sam recimo u osnovnoj skoli imao druga koji je vecito imao keca iz matematike, a nastavnik nam je davao svaki dan domace zadatke, a posto on nije imao koga/umeo sam da radi, posle skole davao bi meni svesku, i onda bih radio i za sebe i za njega...
Nije mi to oduzimalo mnogo vremena, samo bih prepisao zadatke koje bih resio u svojim beleskama, ali me je izludjivalo to je  na svaki moj komentar da je ovo poslednji put - on navaljivao, i molio me....i bas mi je bilo muka tog osecaja da to moram da cinim nekome samo zato sto trazi, i sto ne bi bilo fer da ga "ispalim"....

Srecom, ja sam upisao gimnaziju on nesto drugo, posle sam jel'te malo vise i sazreo, formirao licnost, a danas meni bliski ljudi znaju da postoje granice moje dobre volje, i da je opasno preci ih...Opasno u smislu da je sansa da cu nekome ko je zloupotrebio moju dobrotu ponovo uciniti uslugu nistavna