osnovna podela na teoretičare i praktičare.

dakle ja kao ateista mozda i gresim ali...
koliko ja znam kad je bog stvorio adama i evu rekao je deco idite i mnozite se...
a onda je crkva proglasila sex za greh
ja sam na stravi boga...
ziveo sex!!!!

Јесте ипсен, али размисли мало. Да ли секс заиста служи за размножавање?(у 99% случајева) Па људима који имају само једно дјете се препоручује стерилизација као идеална (а понегдје се и насилно спроводи). Има ли то здраве везе са оним што нам је Бог завештао ? Ватра је добар слуга али зао господар. Исто је и са сексом или било чим другим што нам је дато на слободу.

to sto smo mi sami po sebi puni gresaka ne znaci da je sex gresan u bilokoju svrhu

Секс је заиста сјајан у свој својој пуноћи и цјелости. А тај се завршава оплодњом. Но људи могу и да пола природних ствари у односу потисну да би задовољили страсти. А у томе и јесте највећа опасност, јер Бог човјеку није дао секусалност да њом остварује грешне мисли, него да буде круна љубави између двоје људи. Врхунац стапања двоје у једно. Окрњени сексуални однос све мање теже да личе на здрав однос двоје људи који се воле, а све више купи монструозне облике. Једноставније речено, људи практикују демонизоване активности које су само налик на секс који нам је Бог завештао када је рекао "Идите и множите се!"   
 

vii se da si ga dosta praktikovao 

 



Исто можеш да кажеш и за нашег патријарха Павла.

... и 

imajte u vidu da su ljudi napravljeni po bozijem liku tj da imaju sve osobine da su besmrtni bili bi bogovi
a ljudi su jedina bica na svetu koja imaju sposobnost da uzivaju u sexu i praktikuju ga iz uzivanja
a ni bog nije mogao da ga zadrzi u gacama pa je na kraju nastao isus

Све се овде на крају крајева своди на питања личне слободе. Рађамо се у свијету који нас фабрикује да изгледамо онако какав је он сам. Веома мало људи заиста зна одговоре на питања: "ко је" или "шта је он". Када погледате у огледало запитајте се кога гледате, које се крије иза хрпе меса, ткива и система органа. Ко је у заједници са  својим организмом ? Ко је коначни посматрач који запажа? Пошто то не знамо, ми ауоматски немамо никакву власт над личним понашањем. Све што човјек за живота ради само представља низ покрета условљених потребама свијета у којем се налази као и генима које носи. Када имамо такву слику реалности логично је да се запитао да ли ми заиста можемо бар покушати да стекнемо неки степен слободе. Нешто што ће бити лично "наше" а не само продукт живота друштвене заједнице и гена којима смо свезани. 

 


Kako samo ovi vernici ne umeju da uzivaju u zivotu.