Nikad nisam dobila "hvala" ni od koga za koga sam nesto ucinila u vezi zavrsenog posla ili posredstvom dobre volje, ulagala svoje vreme u nesto, a taj neko pokupio zasluge. Nikada nisam ni trazila "hvala" pa verovatno zato. Ljudi su operisani od "hvala" i "u pravu si". Ali isto tako nikad nisam prestala da nesebicno pomazem i cimam se kad neko od mene zatrazi. Bolja sam od njih i to mi je dovoljna satisfakcija  Osecam se dobro jer nisam dzukac, iako od toga nemam nikakvu dobit 

Bestraga, izgleda da sam ja ovde jedina koja je nekad bila nezahvalna.

Ма јебо целу причу, има љиди који ће ти рећи 50 пута хвала и превести жедног преко воде ради неких својих циљева. Треба знати и то хвала категорисати према личности, није свако хвала искрен чин захвалности.

Misliš da ima i neiskrenih ljudi koji se zahvaljuju iz koristoljublja kao što ima i onih koji hvala ne kažu rečima nego gestovima? 

Dobio sam hvala i dobio sam zahvalnost od mnogih ljudi za svoja dobra dela i mnogi od njih me postuju i vise nego sto zasluzujem jer sam im u nekom trenutku ucinio neku dobru stvar.... Imalo je situacija u kojima je bilo nezahvalnih ali sa takvim brzo raskinem kontakt.

Uglavnom ja nemam taj utisak da sam ja ljudima cinio previse a da oni meni nisu vracali... Meni su moji ljudi ucinili mnogo bili su tu uvek za mene sta god da je potrebno pa nek se cepaju drva pa nek nas dvojica ide na 10 ljudi nije bitno... Mozda imam srece mozda nemam iskustva ali ne sazaljevam sebe u svakom slucaju.

Реч хвала је лепа реч и треба да одражава заиста захвалност према неком ко је заслужио такву похвалу. Десило ми се једном да сам вратио новчаник жени којој је испао из џепа док је јурила аутобус, сам поглед је био довољно "хвала", без речи

Едит: да не бих сад каљао своју репутацију, новчаник је био прилично мршав а који ће ми туђи документи

Da se razumemo, ja sam napisala iskustvo sa ljudima koji mi nisu prijatelji i familija 

Uvek kada sam nekom nesto pomogao ili mu ucinio nesto radio sam iz svog zadovoljstva.Lepo je znati da nisi degenerik kojem je samo svoje dupe bitno.Nikad me nije pogadjalo i ako mi ne kazu "Hvala" jer sam i onako to radio zbog sebe.E problem nastaje kad ljudi pomisle da si debil koji ne ume da kaze ne.

Meni je iskreno zlo od ovakvih tema, jer slušamo vazda jedno te isto; kako su ''neki tamo'' ljudi obična stoka prema nama, poštenima i časnima, kojima bezrezevno i krajnje nesebično pomažemo, a oni se ekspresno poseru na to. 

Evo ja sam od onih kojima niko ne duguje zahvalnost.

A što bi roditelji, bake i deke bili izuzeti iz te priče?

Moja majka se uvek sećala kako je njena majka u teškim vremenima pedesetih najviše volela pileće nožice i šiju, dok su se oni deca čudili što neće batak ili belo meso. Pričala je kako joj je otac bio vešt svim zanatima iako je bio ekonomista.

Mama je više volela da je ofarbamo mi, neveštim dečijim rukama nego da ode kod frizera. Tata je nosio cipele iz jedinstva sa gumenim đonom usred leta i polusintetičke košulje iz Marks&Spenserakoje se lako peglaju.

Neke stvari shvatimo tek kad pređemo iz jednih cipela u druge.