ПРАВОПИС О (СЛУЖБЕНОЈ) УПОТРЕБИ
ЋИРИЛИЦЕ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)


ОВДЕ СУ НАВЕДЕНИ СТАВОВИ, ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ВЕЗАНИ ЗА СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ НАШЕ ЋИРИЛИЦЕ

Српски језик има два писма: ћирилицу и латиницу

Нетачно. Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918.-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима. Од тада према стандарду ISO 12199 српски језик није уврштен у језике који користе латинично писмо, што значи да српски језик има само једно писмо – ћирилицу, а хрватски језик – латиницу. Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница.

Ћирилица је код нас потиснуто и маргинализовано писмо

Тачно. На пример у Београду је само 31,8%, а у Новом Саду тек 18,5% јавних натписа исписано ћирилицом. Од укупног тиража издатих књига на српском језику, само је 25% штампано ћирилицом. Ово су само неке од бројки до којих смо дошли. Иначе, општа ситуација је по ћирилицу можда и још гора, нарочито ако се виде нови трендови у култури, комуникацији и сл. Погледајте само ТВ програм, штампу, наше интернет презентације, табле наших приватних и друштвених предузећа, па ће те се уверити и сами да је ћирилица само на папиру (по уставима и законима) прво, а у пракси писмо другога реда.

Наше законодавство уређује службену употрбу језика и писма

Тачно. Наше законодавство које уређује област службене употребе језика и писма је: "Закон о службеној употреби језика и писма" („Службени гласник РС”, бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994.), члан 8. Устава РС, као и члан 15. Устава СРЈ. Овде се свуда наводи да је ћирилица службено писмо. Такође овде је дефинисана службена употреба језика и писама националних мањина, а у складу са светским стандардима и нормама које важе за ову област.

Када је у нашој држави "српскохрватска" односно данас хрватска латиница први пут уведена у службену употребу?

То се десило у периоду Аустро-Угарске окупације Србије, од 1915. до 1918. године. Тако је хрватска латиница у Србију дошла заједно са окупаторским топовима, а надамо се да ће из ње отићи применом закона и права, светских језичких стандарда и принципа Европске Заједнице, наравно изузев у оним општинама где представља законско право наших суграђана хрватске националности.

Да ли постоји потреба да "српскохрватска" односно хрватска латиница ,поред ћирилице ,има статус службеног писма у раду локалних органа власти

Нема никакве потребе, изузев у општинама где у већем броју живе грађани хрватске националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаних за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела "Стална конференција градова и општина Југославије" у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, "ПАЛГО центра", "Програма за реформу локалне самоуправе", "Агенције за међународни развој САД" и "Националног Демократског Института". У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.

На који члан закона о службеној употреби језика и писма се најчешће позивају наши неупућени суграђани који форсирају "српскохрватску" односно хрватску латиницу

То је члан 8. наведеног закона, који регулише службену употребу латиничног писма. Овде се наводи да "У општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо, у складу са традицијом тог народа, латиница, у службеној употреби је и латинично писмо.". Проблем се састоји у томе, што неупућени не знају (или не желе да знају), да се овај члан односи на народе бивше СФРЈ, зато што је наведени закон ступио на снагу још августа 1991. године, када је СФРЈ још правно постојала. Статус народа у тадашњој СФРЈ имали су: Срби, Црногорци, Македонци, Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци). Тако, у СФРЈ у народе, чије је примарно писмо латиница, спадали су само: Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци), што значи да се овај члан 8. односи само на њих, а не и на народности односно наше националне мањине. Наши суграђани других националности (Мађари, Румуни, Словаци...), тада, а и данас, у нашем законодавству имају статус народности (или националних мањина). Тако да право наших народности или националних мањина, везано за ову област, и данас се црпи из наведеног закона, и то у делу овога закона под називом: "службена употреба језика и писма народности".

Уколико општина статутом у службену употребу уведе "српскохрватско" односно хрватско латинично писмо без законске основе, да ли постоји начин да грађани општине утичу да се оваква одлука повуче

Постоји. Грађани могу да преко надлежног министарства пред правосудним органима покрену поступак за оцену уставности датог статута од стране Уставног суда Републике Србије. Уколико уставни суд оцени да наведени члан статута није у складу са уставом и важећим законима, он има обавезу да наведени члан правно поништи.

Да ли на основу свега горе изнесеног то значи да ми,као грађани,више не смемо да пишемо српски језик латиницом

Не значи. Све што је овде изнесено односи се само на службену употребу српскога језика који се по уставу и закону мора писати само ћирилицом. Иначе, када није реч о службеној употреби језика, српски језик слободно можемо писати и латиницом, што многи чине, и што зависи од нашега избора. Нормално, када то чинимо требало би да имамо на уму да је ћирилица једино аутохтоно писмо српскога језика, а ако су се још ћирилици дивили један Гете или Бернард Шо, ми никако не би смели да је се стидимо.

Ако сте све ово прочитали,надам се да сте схватили значај и потребу доследне примене ћирилице као јединог службеног писма када је у питању службена употреба српскога језика у раду наших државних органа као и органа локалне власти .Такође употреба "српскохрватске" латинице односно хрватске или бошњачке латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика

Обавезно прочитајте пост на претходној страни...одговор бр. 129, страна 13,наслов БУКВАР О ЋИРИЛИЦИ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)...или кликните на овај линк http://forum.burek.com/index.php/topic,132213.msg1792607.html#msg1792607     Хвала

Извор: Удружење за заштиту ћирилице - Ћирилица - Зрењанин

Браво bambyle!

OK tekst uz nekoliko zamerki:

1. Nije naveden autor
2. Samo kod nas vazi princip "jedan znak - jedan glas", ne vazi za cirilicu uopste (konkretno ne za ruski)
3. To sto 60% populacije pise nekim drugim pismom nije argument ni za ni protiv cirilice

1. Није ни било назива аутора, у питању је текст који иде испред целог удружења...
2.У тексту се и прича само о српској ћирилици,не о руској,бугарској итд...
3.Аутори нису ни наводили тај аргумент са циљем да због тога сви треба да пишемо ћирилицом већ као контрааргумент латиничарима који причају "цео свет пише латиницом"   

AKo je cirilica marginalizovano pismo sigurno postoji veoma dobar razlog zasto je to tako.

Ali dzabe je pricati - to je ocigledno. I pored svega napisanog niko nije odgovorio -

Cemu cela ta glupost i sta time postizete

Да се таквима као што си ти запуше уста када питате "у чему је разлика" или када лупетате "свеједно је којим писмом пишемо" итд...ето зато ,а ако ти се не свиђа тема немој више стављати постове и посећиавти ову тему тек да нервираш људе...

Маргинализовано је зато што нам такви као ти "избеглице" из Србије кроје судбину из три пи#ке материне, немој ти да ми причаш какви смо и како је овде, изабрао си да одеш и немој сада солити памет нама који смо остали, уосталом од таквих као ти се и не очекује ништа боље "ми смо јадни ,морали да одемо из Србије...бла,бла,бла" фуј, гадите ми се, због вас ме је срамота у иностранству да кажем да сам Србин.

Problem je veoma lako resiv - zakopaj se u rupu i nemoj da dolzis u inostranstvo. To sto te je sramota to je tvoj problem - postoje profesionalci koju mogu da ti pomognu.  Pisi cirilicom - mozda ce to da ti pomogne - cuo sam da cirilica skida crnu magiju

Жао ми је што морам да те разочарам али ја нисам ксенофобичан и био сам много по иностранству (можда чак и више од тебе) и тамо сам налетао на пуно Срба "Србофоба" (као ти)...али шта ћеш ,лако је из даљине ке#ати другима, дођи ти бајо овде па буди мангуп.

Нико ми у иностранству није замерио за употребу ћирилице (потписивање у хотелу ,разгледнице итд..), било им је интересантно чак ме је један Турчин летос терао да га научим сва ћирилична слова (исто ми се десило у Дубаиу)...само наши су најгори, поготову ови из расејања што пљују по свему што је српско (част изузецима којих је пуно)...ето Србин те пљује што пишеш ћирилицом а Турчин те тера да га учиш..ц  ц  ц... .
Ми смо најгори народ на свету само због таквих изрода...

Нажалост, теби је потребна стручна помоћ што пре...није ти лако ,разумем те...мучениче

samo vas gledam

Evo vam i mišljenje sa ove strane granice...

Mislim da je Bambyle u pravu šta se tiče ćirilice kao službenog pisma, i što se tiče ćirilice kao jedinog pisma za srpski jezik. Tu nema nikakvog spora. I mislim da bi bilo glupo i nelogično da službena pisma budu i ćirilica i latinica, ako je službeni jezik samo jedan - srpski. Onda je logično i da službeno pismo bude samo jedno - ćirilica.

S druge strane, mislim da nikako ne može škodit da se u školama uči i latinica, pogotovo ako Srbija ima želje (ili ambicije, namjere, nastojanja... kako hoćete) pristupit Europskoj Uniji, odn. ako Srbija želi (a želi) bit sudionikom međunarodnih odnosa. Za to postoji jedan jednostavan razlog - u današnjem svijetu zapadnoeuropski kuluturni krug dominira, a pismo tog kulturnog kruga je latinica, pa će bit nužno prevodit (ne znam da li je prikadan izraz) sve službene akte sa srpskog (i ćirilice) na latinicu.. I to je razlog zbog kojeg bi bilo korisno (i poželjno) da se u školama uči latinica - ali nikako na štetu ćirilice.

Evo, ja sam malo stariji pa sam išao u osnovnu školu u ex-SFRJ gdje sam učio i ćirilicu, i sad smatram da sam time samo profitirao (npr. bilo mi je lakše kasnije učit ruski) i danas nemam apsolutno nikakvih problema sa čitanjem ćirilice.

Osobno smatram da bi trebalo u nastavni program hrvatskih škola kao fakultativni predmet uves učenje ćirilice... samo, kad bi to netko spomenuo, mislim da bi ove ovde lokalne budaletine podigle revoluciju...

Dakle, još jednom: slažem se u potpunosti sa Bambyle - ćirilica je službeno pismo, ali učenje latinice nikako ne može škodit. Naprotiv, ali nikako latinica umjesto ćirilice, nego samo i jedino kao dopuna ćirilici radi lakšeg i jednostavnijeg učenja i razumijevanja stranih jezika.