пази кад полиција не предузима ништа за крађе мање од 15 000 шта људима друго остаје. Уосталом ако оће да се млате међусобно нек изволе. Село од 2-3000 људи ту свако сваког зна ... а ако претерају лако је са њима изаћи на крај. Нису то Шиптари

Сваку ноћ у Србији један киоск обију.
''Куцкање'' на прозоре у приземљу се и не рачуна.
Да ли то значи да свако место и свака градска четврт треба да организује своје страже?
Шта онда ради 150 000 полицајаца и још 40 000 до 60 000 чланова (наоружаних,униформисаних) ''припадника приватних обезбеђења''?

'obezbedjuju' fudbalske utakmice i doceke stranih drzavnika, deo diluje drogu.

Ne mora, nek sede i dalje kuci i nek cekaju da im "kuckaju" na prozore i vrsljaju po ulici i dvoristu 
Ovo je ipak za pohvalu jer su mestani slozni i ne odstupaju, dopizdelo ljudima da rintaju a drugi da im unistava i krade

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8
Vandali opet pljackaju po panoniji  

I treba narod sam da se organizuje i sam da se obracuna sa olosem. Policija ne moze to sama da uradi.

Pa kako sta rade. Sisasju drzavni budzet i brane one koji im dozvoljavaju da to rade. To bi ja sve raspustio, a narod mora da se nauci sam da reaguje kad god je to moguce.

Rekao sam. americki sistem, izaberu sherifa i par pomocnika u selu i oni imaju legitimitet i naspram zakona. A ne murija koja sedi u obliznjem gradicu i razmislja se dal da krene na poziv ili ne ili dodju sutra na uvidjaj pa kazu "cinimo sve u mogucnostima" 

Slazem se, u svakom naseljenom mestu jedan serif i par pomocnika koji rade po pozivu. A gradjanima dati ovlascenja da postupaju sa olosem po potrebi.

Bolje resenje nego placati muriju koji ionako sede i kuckaju izvestaje i za to dobijaju lovu 

Овде се наравно не рачунају редари. То су по правилу петлићи и омладинци фудбалских клубов, или чланови подмладка политичких странака.
Ради се о једном стаклу на сеоском киоску!!!
У Београду је запаљен човек у киоску на пола километра од полициске касарне. Дословно касарне, у којој у свако доба ради неколико стотина полицајаца. Шта они треба да ураде?
Место кој је већ једном било центар побуне.
------------------
Trešnjevačka republika - 15 godina

U selu Trešnjevac u blizini Sente i Kanjiže, ovog vikenda obeležena je 15. godišnjica jedinstvenih protesta protiv nasilnih mobilizacija u Srbiji.

Na stotine muškaraca iz tog, kao i iz susednih sela, odbilo je da se odazove pozivu na mobilizaciju, a veliku podršku u tome pružile su im žene: njihove majke, sestre, supruge…

U Trešnjevcu je osnovana “Duhovna republika Zicer”, koja je trajala čitava 93 dana, uz brojne manifestacije. Zajednički imenitelj cele akcije bio je: mir a ne rat.

Zahtevi vlastima bili su jednostavni: da se prekine mobilizacija, da se mobilisani vrate kućama, i da se aboliraju svi koji su odbili da idu u rat.

Odgovor Miloševićevog režima bio je očekivan: Trešnjevac su sa svih strana opkolila 92 tenka, cevima okrenutim prema selu.

Vilmoš Almaši bio je jedan od onih koji su odbili da idu u rat:

“U mom slučaju, pošto sam uradio kako sam mislio da treba po mom ubeđenju, na vojnom sudu sam bio osuđen na četiri meseca zatvora, koja sam odležao u Subotici.”

Jedan od vođa protesta, Lajoš Bala, danas funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara, rekao je da njegova generacija više nema snage za protest kakav su organizovali pre 15 godina.

“Danas mi to ne bismo mogli uraditi I jasno je zašto: prošlo je 15 godina. Sada moraju oni mladi ljudi, koji su u ono vreme imali pet, šest, sedam, osam godina…, da izmisle neku vrstu protesta, neke vrste građanske neposlušnosti, jer i protiv ove vlasti moramo biti neposlušni.”

Jedan od retkih političara koji je pre 15 godina podržao protest bio je Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine. Iz tih dana sačuvan je arhivski zapis, u kojem je Čanak poručio Miloševiću sledeće:

“Mislim da je najbolje da mu zahvalimo tako što nećemo više učestvovati u njegovom ratu, jer ovo nije naš rat.”

Kao odgovor na podršku demonstrantima, Miloševićev režim je uhapsio Čanka i pod prisilom ga odveo na ratište.

Koordinatorka “Žena u crnom” Staša Zajović kazala je da protesta u Trešnjevcu ne bi bilo da ga nisu podržale žene:

“Mi imamo obavezu prema ženama iz Trešnjevca, prema svim ženama koje su se pobunile protiv zločinačke stvarnsti. Imamo obavezu da ih se sećamo, da ih upišemo u ove naše male istorije, imamo obavezu da ih prenosimo. Dakle, žene koje su onda, 1992. godine, ustale protiv zločinačkog režima, protiv zločina protiv mira, i danas se bore protiv zločinačke prošlosti, dakle bore se za istinu o zločinačkoj prošlosti. I one su izložene najvećoj demonizaciji.”

“Žene u crnom”, zahvaljujući kojima je organizovana manifestacija sećanja na antiratnu trešnjevačku republiku, izdale su i publikaciju pod nazivom “Sećanje na antiratniotpor - pamćenje kao građanska odgovornost.

(Radio Deutsche Welle, 19. maj 2007)
http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2007/05/trenjevaka-republika-15-godina.html
Нисам видео да се ико буни против корумпиране полиције или бахатих горила.
Још мало па ћемо да те сврстамо међу нас, Србе.
да ли треба дозволити народу да се сам наоружа и самоорганизује?
Верујем да би стопа криминала нагло пала. Али да би првих пар месеци било крваво.Дословно!

hahahahahhahahahahhahahahahahh ahahaha