Petak, 22 Jul 2011
Njuport: Obama još bez suparnika

Jela De Frančeski




Frenk Njuport je glavni urednik Galupa, jedne od vodećih, ako ne i vodeće organizacije za istraživanje javnog mnjenja u SAD, koja svakodnevno meri američki „puls“ u raznim oblastima, od politike i ekonomije do religije i društvenih aktivnosti. Na osnovu Galupovih istraživanja, Njuport u razgovoru za naš program objašnjava političku i ideološku razliku između pristalica Demokratske i Republikanske stranke.

Počeli smo s pitanjem da li Galup istražuje kakvog predsedničkog kandidata priželjkuje većina američkih birača? Njuport kaže da odgovor na to pitanje Galup traži u anketama o tome šta Amerikanci smatraju glavnim problemom zemlje.

„Mi jednom mesečno sprovodimo ankete u kojima pitamo šta ispitanike najviše brine. Velika većina njih već duže vreme odgovara da su najozbiljniji problemi sa kojima se zemlja suočava nezaposlenost i ekonomski zastoj. Oni traže predsedničkog kandidata koji će umeti da se uhvati u koštac sa privredom“, navodi Njuport.

Pomenute ankete takođe pokazuju da republikanski i demokratski birači različito tumače uzroke ekonomskih nedaća zemlje, i shodno tome traže ekonomska rešenja.

„Konzervativni republikanci, slično pripadnicima pokreta 'Čajanka', smatraju da ključ za eknomski oporavak leži u smanjivanju obima i nadležnosti vlade, kao i državnih socijalnih programa. Oni tvrde da je američka izvršna vlast preglomazna, rasipnička i da stvara sve veći javni dug, koji opterećuje privrednu aktivnost. Demokrate stavljaju ekonomiju u širi okvir u kojem socijalni programi igraju važnu ulogu za zaštitu položaja srednje klase i siromašnih slojeva društva. Oni traže predsedničkog kandidata, koji će najbolje umeti da pomaže ekonomiju, ali i da sačuva postojeće socijalne programe.“

Različite političke filozofije dve stranke potiču od njihovih različitih političkih baza, kaže Njuport.

„Američka politika je podeljena po više osnova. Jedna od njih je rasna. Američki crnci i hispanci, kao i veliki broj Azijata, uglavnom glasaju za demokratske kandidate. Visoko obrazovani američki belci su takođe blok koji u neobično visokim procentima podržava demokrate. Posle njih dolaze mlađi birači, koji su mnogo skloniji demokratama nego republikancima. Religioznost takođe igra ulogu. Manje verski nastrojeni birači su uglavnom priklonjeni demokratama. Republikansku bazu, s druge strane čine, stariji, dobrostojeći belci i izrazito religiozni birači. Dve izborne baze su brojčano izjednačene, odnosno svaka uživa automatsku podršku od 40 do 42 odsto biračkog tela.“

Osvajanje većine glasova u mnogome zavisi od masovnosti izlaska na izbore, u čemu republikanci prednjače kaže Njuport. „Izborna energija“, koja je na prošlim predsedničkim izborima bila na strani demokrata, ovog puta je na strani republikanaca. Međutim, prerano je znati ko će osvojiti republikansku nominaciju, kao i da li će taj kandidat zaista osvojiti Belu kuću 2012., dodaje Njuport.

„Upravo smo anketirali republikance o tome kojeg od desetak sadašnjih stranačkih kandidata podržavaju. Polovina je odgovorila - nijednog, jer ili ne poznaju kandidate ili im se niko od njih ne dopada“, kaže urednik Galupa.

A, o šansama predsednika Obame da bude reizabran, Njuport kaže:

„Ako se ekonomija oporavi iduće godine, biće teško poraziti Obamu. Ali ako ekonomija bude i dalje u lošem stanju, trka će biti tesna. Međutim, zavisi i od toga i kako će se plasirati republikanski kandidati. Možda je čudno, ali stvari se često svode na to da li se biračima kandidat sviđa ili ne, što je, na primer, bio slučaj sa Obamom.“

Prema poslednjim Galupovim anketama Obama uživa podršku oko 45 odsto Amerikanaca. To je relativno visok procenat s obzirom na teškoće sa kojima se zemlja trenutno bori, zaključio je Njuport.


Frenk Njuport, glavni urednik Galupa.

Glas Ameike Srbija

subota 23.07.2011 | 00:00
Krah pregovora, preti "apokalipsa"
Izvor: Beta, Tanjug

Vašington -- Predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Džon Bejner je saopštio da je prekinuo pregovore s predsednikom Barakom Obamom o povećanju dužničkog limita.

On je naveo da će početi razgovore sa liderima u Senatu, gornjem domu američkom parlamenta.

U pismu koje je uputio kolegama, Bejner je kazao da s predsednikom nije uspeo da postigne dogovor o paketu smanjenja budžetskog deficita i da Obama i on imaju "različite vizije za našu zemlju".

Budući da se približava 2. avgust kada ističe rok za povećanje limita za dug, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, a dostignut je u maju, Bejner je rekao da će početi razgovore sa liderima u Senatu "kako bi pronašao put napred".

"Smeši" se tehnički bankrot 2. avgusta

Ako SAD ne podignu granicu za dug, štetu bi pretrpeo svaki Amerikanac, rekao je predsednik SAD i ponovo upozorio da "bankrot nije opcija". Ukoliko limit za dug, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, ne bude podignut do 2. avgusta SAD bi mogle dospeti u tehnički bankrot. Vašington je dostigao taj limit 16. maja i od tada je koristio troškovna i knjigovodstvena prilagodjavanja, kao i veći poreski prihod od očekivanog, radi vraćanja dugova, ali to može da čini samo do 2. avgusta. Finansijski i poslovni lideri su upozorili da bi izostanak povećanja granice za američki dug do tog roka izazvao talas potresa širom svetske ekonomije.

Obama je prethodno najavio razgovore o dugu s kongresmenima i rekao da je spreman da preuzme potpunu odgovornost za podizanje dužničkog limita.

Američki predsednik je ranije rekao da je siguran da će Kongres postići sporazum kako bi se sprečio bankrot, koji bi mogao da proizvede ekonomsku "apokalipsu". "Nikada nismo bankrotirali zbog našeg duga i nećemo ni sada to učiniti", rekao je Obama.

On je obrazložio neophodnost za delovanje kao rezultat skupih ratova u Iraku i Avganistanu, stimulativnih izdataka i drugih odluka koje su povećale budžetski deficit.

"Jednostavno, postoji previše dugova na američkoj kreditnoj kartici. Nijedna partija nije bez krivice za te odluke koje su izazvale ovaj problem, ali obe partije imaju odgovornost da ga reše", rekao je on i dodao da će "svaki Amerikanac biti pogođen ako taj problem ne rešimo".

Obama je ukazao da nije fer da se skreše američki deficit bez povećanja prihoda i pozvao žestoko suprostavljene kreatore politike da nadju kompromis u vezi sa sporazumom o budžetu.

Republikanci su pozvali Obamine demokrate na ogromna kresanja budžetskih troškova kako bi se smanjio narastajući budžetski deficit u zamenu za povećanje granice za zaduživanje, ali su odbili bilo kakvo dizanje poreza radi povećanja budžetskih prihoda.

Obama je govorio neposredno nakon što demokratski predstavnici u Senatu nisu odobrili predlog republikanaca koji bi zahtevao oštro kresanje troškova i uravnotežen budžet, kao cenu za sprečavanje bankrota SAD početkom avgusta zbog nemogućnosti vraćanja dugova.
Porast nezaposlenosti na 9,2 odsto

Istovremeno, nezaposlenost je porasla u više od polovine od pedeset američkih država u junu, saopštilo je Ministarstvo rada SAD.

Stopa nezaposlenosti u 28 država i u diskriktu Vašington povećala se prošlog meseca, pala je u osam država a u 14 država je ostala na istom nivou. U maju su 24 države zabeležile pad stope nezaposlenosti.

Inače, potrebno je da američka privrede generiše oko 125.000 radnih mesta mesečno da bi išla u korak sa stopom rasta stanovništva i da bi sprečila porast nezaposlenosti. Taj broj bi trebalo najmanje da se duplira da bi se rapidno smanjila nezaposlenost.

U celoj zemlji poslodavci su dodali samo 18.000 novih radnih mesta u junu, što je drugi uzastopni mesec slabog zapošljavanja, pokazuju podaci Ministarstva rada. Stopa nezaposlenosti za SAD podigla se na 9,2 odsto.

Američka država Nevada imala je najvišu stopu nezaposlenosti među saveznim državama, i to 13. uzastopni mesec. Nezaposlenost je porasla u toj državi u junu na 12,4 odsto, u odnosu na 12,1 odsto u maju. Za njom su Kalifornija, sa 11,8 odsto nezaposlenosti i Roud ajlend sa 10,8 odsto.

U dvadeset šest američkih država zabeležen je neto porast broja radnih mesta u junu, dok je u 24 država prijavljeno da su izgubljena radna mesta.

B92

Subota, 23 Jul 2011
Obama: Kongres da radi svoj posao

Posle kratkog sastanka sa Kongresnim liderima u Beloj kući, američki predsednik Barak Obama izdao je saopštenje u kome poziva Kongres da "radi svoj posao" i spreči da zemlja dođe u situaciju da ne može da plaća svoje dugove.

U saopštenju Bele kuće navodi se da je Obama ponovio protivljenje kratkoročnom podizanju granice nacionalnog zaduživanja, jer bi to moglo da ugrozi kreditni rejting SAD. Obama je takođe poručio Kongresu da bi trebalo da prestane sa "bezobzirnim političkim igrama" kada se radi o ekonomiji.

Lider republikanske manjine u Senatu, Mič Mekonel, odgovorio je predsedniku rekavši da je dvostranačko rukovodstvo Kongresa "posvećeno" radu na novom zakonskom predlogu, koji će sprečiti neispunjavanje finansijskih obaveza, ali i "znatno" smanjiti potrošnju.

Sastanku koji je trajao manje od sat vremena, pored Mekonela prisustvovali su i lider demokratske većine u Senatu Heri Rid, predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bejner, liderka demokratske manjine u tom telu Nensi Pelosi i potpredsednik Džozef Bajden.

Ranije danas, Obama je tokom svog redovnog subotnjeg obraćanja naciji rekao da želi da mu zakonodavci objasne kako će zemlja izbeći neispunjavanje svojih finansijskih obaveza kada vlada 2. avgusta ostane bez novca. Obama je naglasio da obe strane moraju da pristanu na kompromis, inače neće uspeti da urade ništa.

Glas Amerike Srbija

Nedelja, 24 Jul 2011
Nastavak pregovora o državnom dugu SAD

Pregovori o podizanju granice zaduživanja održavaju se svakodnevno u Beloj kući

Uoči krajnjeg roka 2. avgusta, lideri američkog Kongresa i dalje tragaju za sporazumom koji će sprečiti kašnjenje najbogatije zemlje na svetu u isplati dugova.

Lider većinske Republikanske stranke u Predstavničkom domu, Džon Bejner, izjavio je novinarima da je uveren da će se naći rešenje za sadašnji spor oko načina smanjenja državnih troškova i otvoriti put za povećanje gornje granice zaduživanja. Sekretar za finansije Timoti Gajtner je takođe uveren da je sporazum moguć.

On je kao gost CNN-a rekao da je „nezamislivo“ da Sjedinjene Države ne budu u stanju da odgovore svojim obavezama. Bejner, koji predvodi Republikansku stranu u pregovorima, juče je ponovo razgovarao u Beloj kući sa predsednikom Barakom Obamom. Bejner je izjavio da želi da se vladini troškovi u narednoj deceniji smanje za četiri hiljade milijardi dolara.

Drugi avgust je poslednji rok za podizanje gornje granice zaduživanja, koje federalnoj vladi omogućuje da nastavi da pozajmljuje novac, a pregovarači izražavaju nadu da bi okviri sporazuma mogli da budu obelodanjeni u narednim satima, pre otvaranja azijskih berzi.

Navodi se da je najveća prepreka odbijanje republikanaca da prihvate povećanje poreza bogatim Amerikancima i korporacijama, koje traži predsednik Obama.

Glas Amerike Srbija

utorak, 26. jul 2011, 08:34 -> 17:19
SAD na korak od bankrotstva

Ukoliko se demokrate i republikanci ne dogovore o podizanju granice zaduživanja države, Amerika će biti vrlo blizu tehničkog bankrotstva, odnosno nemogućnosti ispunjavanja finansijskih obaveza. Posledice u SAD osetiće se širom sveta.

Ceo vikend trajali su pregovori u Kongresu SAD o podizanju granice zaduživanja države, ali dogovor nije postignut, jer vladajuće demokrate i opozicioni republikanci imaju različite predloge za izlazak iz krize.

Ako se dogovor ne postigne u narednih sedam dana, Americi preti tehnički bankrot, odnosno od 2. avgusta neće moći da vraća dugove, niti da isplaćuje plate, penzije i socijalnu pomoć.

Lider demokrata Keni Rid predložio je trenutno podizanje granice duga za 2.700 milijardi dolara, dok je presednik Predstavničkog doma Kongresa republikanac Džon Bejner na stanovištu da se granica duga podigne u dva navrata - za 1.000 milijardi dolara odmah, a za šest meseci za još 2.000 milijadi.

Presednik Barak Obama obratio se naciji i odbacio predlog republikanaca, rekavši da parcijalno podizanje granice duga ne rešava problem.

"Rizikujemo izazivanje duboke ekonomske krize. Prihvatanje predloga republikanaca, koji je izneo Džon Bejner, prisiliće nas da se suočimo sa pretnjom tehničkog bankrota, za šest meseci od danas. Drugim rečima, to ne rešava problem", rekao je Obama.

Reagujući na obraćanje presednika, Džon Bejner ga je optužio da želi da država nastavi sa nekontrolisanom potrošnjom.

"Tužna je istina da je predsednik pre šest meseci tražio da mu damo blanko saglasnost i da to i danas traži od nas. Ali to se neće dogoditi. Imamo plan kojim će se povećati granica duga i smanjiti potrošnja za više od 1.000 milijadi dolara. Očekujem da taj predlog može da bude usvojen u Senatu i bude poslan predsedniku na potpis. Ako ga potpiše, atmosfera krize koju je on stvorio jednostavno će nestati.

Prepucavanja u Kongresu prate agencije za kreditni rejting, koje najavljuju da će razmotriti smanjenje kreditnog rejtinga SAD sa AAA, što bi bilo prvi put od 1917. godine i što bi izazvalo velike probleme i u Americi, ali i na međunarodnom tržištu.

Domino efekat

Ukoliko se u narednih sedam dana demokrate i republikanci ne dogovore o povećanju granice zaduživanja države, posledice krize u SAD osetiće širom sveta. S obzirom na to da bi posledice bile ogromne, mnogi se nadaju da će nekakav dogovor biti postignut, makar u poslednji čas.

Svi se nadaju da će u SAD nekakav dogovor biti postignut, makar u poslednji čas, jer gotovo da nema zemlje koja bi mogla da izbegne posledice eventualne američke krize.

"Može da dođe do naglog jačanja japanskog jena i švajcarskog franka. Dolar je toliko već slab u odnosu na evro, da se tu teško mogu očekivati neke promene. Ono što je osnovno, osim potencijalnog rasta kamatnih stopa, jeste rast ovih valuta", kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.

Amerika je jedna od retkih zemalja u kojoj se maksimalni iznos zaduženja ozakonjuje u parlamentu. Demokrate su za povećanje limita, a republikanci traže oštre mere štednje. Iako rasprave traju već nedeljama, bankrotstvo najjače svetske ekonomije je, čini se, sve bliže.

"Ako bi se to dogodilo svet bi za deset godina izgledao sasvim drugačije, nego što je to danas. Možda bi Njujoršku, Frankfurtsku berzu zamenile berze tamo gde ih najmanje očekujemo, možda bi se svetska privreda merila po Šangajskoj ili nekoj drugoj berzi, ali za sada se možemo nadati da će Amerikanci, kao i mnogo puta do sada, u poslednjem trenutku naći načina kako da izbegnu ono što bi bio težak udarac za SAD i sam model kapitalizma čije su Sjedinjene Američke Države oličenje", kaže Predrag Simić, profesor FPN-a.

Ukoliko dogovor ne bude postignut, Ameriku će pogoditi ne samo ekonomska nego i duboka politička kriza. Posledice toga osetiće čitav svet, pogotovo nerazvijene i zemlje u tranziciji, koje po običaju plaćaju najveći ceh promena i poremećaja.

RTS

Petak, 29 Jul 2011
Obama: Hitno potreban kompromis
Vesti Glasa Amerike

Predsednik Obama izjavio je da je sve hitnije da demokratski i republikanski članovi Kongresa postignu sporazum o merama za podizanje granice zaduženja Sjedinjenih Država i smanjenju vladinih troškova.

Obama je rekao da se dve stranke uglavnom slažu o obimu smanjenja troškova i o procesu reforme poreskog sistema i smanjenja troškova za socijalne programe. Predsednik je takodje rekao da je lider demokrata u Senatu Heri Rid predložio plan koji bi mogao da bude osnova za kompromis, dodavši da je vodja republikanaca u Kongresu Mič Mekonel takodje ponudio, kako se izrazio “korisne sugestije”.

Obama je kritikovao republikansku većinu u Predstavničkom domu koja nastavlja da radi na zakonskom predlogu koji, kako je rekao, nema šanse da postane zakon. Američka vlada se suočava sa krajnjim rokom u utorak da, ukoliko ne bude postignut saporazum o podizanju nivoa zaduženosti, neće moći da otplaćuje svoje obaveze. Heri Rid je saopštio da će zakazati glasanje za kasnije danas o svom predlogu da se vladini izdaci smanje za dve i po hiljade milijardi dolara, a da se granica zaduženja povisi do nakon predsedničkih izbora 2012. godine.


Glas Amerike Srbija

Nedelja, 31 Jul 2011
Obama: Postignut dogovor o dugu

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je sa liderima Predstavničkog doma i Senata postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja zemlje, kojim bi se sprečilo da vlada dođe u situaciju da ne može da ispunjava svoje finansijske obaveze.

Obama se večeras pojavio u prostoriji u kojoj se održavaju brifinzi za medije u Beloj kući kako bi objavio predloženi sporazum, prema kojem bi u narednih 10 godina trebalo da se uštedi 1.000 milijardi dolara, a ujedno i osnuje dvostranačka komisija u Kongresu, koja će razmotriti dalje smanjenje troškova vlade. Obama je rekao da u pregovorima o budućem smanjenju troškova ništa nije nedodirljivo.

Američki predsednik nazvao je predloženi sporazum kompromisom koji dozvoljava zemlji da izbegne bankrotstvo, i istovremno plaća prvu ratu za smanjenje deficita.

Očekuje se da će oba doma Kongresa glasati o predlogu zakona sutra, a ukoliko predlog bude usvojen vlada će moći da nastavi da isplaćuje svoje dugove.

Američke i druge berze širom sveta nervozno su pratile razvoj situacije u Vašingtonu tokom celog dana, jer ukoliko do utorka zakon ne bude potpisan, to moglo bi da naškodi svetskoj ekonomiji, koja se i dalje muči s oporavkom od recesije.

Američke berze su tokom protekle nedelje doživele najvće gubitke ove godine, ai dolar je oslabio.

Glas Amaerike Srbija

Senatori napunili dzepove.

Vau kakvo iznenadjenje ipak su se dogovorili.
U poslednjem trenutku posle teskih pregovora opet amerika spasava svet. Sta bi mi bez amera.