Senat odbio uvođenje poreza

Autor: Beta-AFP14.07.2011. - 01:03Komentara (0)

Gornji dom američkog parlamenta u sredu je odbacio simboličnu meru koja je predviđala da svaki sporazum o podizanju plafona državog duga mora sadržati obavezno povećanje poreza onih koji zarađuju više od milion dolara godišnje.

Senatori su odbili predlog o tome sa 51 glasom, dok je za bilo 49 senatora.

Ta mera koju je prošle nedelje predložio vođa većine u Senatu, demokrata Heri Rid, predviđala je da "svaki sporazum o smanjenju budžetskog deficita treba da sadrži zahtev da oni koji godišnje zarađuju miliona dolara ili više od toga, više i doprinose naporu da se smanji deficit".

Do glasanja o toj meri je došlo dok su u zastoju pregovari predsednika Baraka Obama i republikanska opozicija o podizanju plafona na zaduživaje savezne države.

Ako se pravni plafon za javni dug SAD ne podigne do 2. avgusta, Ministarstvo finansija kaže da se neće moći da izbegne proglašenje moratorijuma na plaćanje (bankrot države).

Predsednik centralne banke SAD (Fed), Ben Bernanke je u sredu upozorio Kongres da bi moratorijum SAD izazvao "ogromne probleme" za tu zemlju i "veliku krizu" u čitavom svetu.


24sata

Mislim da je ova tema za politicki deo foruma. Pa moderatori rasporedite ako nije za ovde.

Četvrtak, 14 Jul 2011
Zakonodavci pregovaraju, vreme ističe

U Sjedinjenim Državama, pritisak je sve veći da zakonodavci u Kongresu postignu sporazum i spreče da najveća svetska ekonomska sila po prvi put u istoriji ne ispuni svoje finansijske obaveze. Kolike su šanse da se izbegne scenario katastrofalan ne samo po američku, već i globalnu?

Pre samo dva dana izgledalo je da je dogovor o podizanju granice nacionalnog duga blizu. Međutim, sinoć je došlo do za sada najvećeg nazadovanja u pregovorima, a predsednik Barak Obama samo je napustio prostoriju.

U američkoj prestonici je ovih dana veoma vrelo, kako na ulicama, tako i u Kongresu. Predsednik Obama danas će se ponovo sastati sa kongresnim liderima, posle jučerašnjeg – kako izvori iz obe stranke tvrde – najnapetijeg sastanka do sada.

Obama je ušao u žustru raspravu o smanjenju deficita sa liderom republikanske manjine u Predstavničkom domu Erikom Kantorom, koji je ponovo predložio kratkoročno povećanje limita duga, da bi se izbegla katastrofa.

Iznervirani predsednik Obama ponovo je zapretio vetom i napuštajući sastanak poručio republikancima da „ne blefira“.

Čak je i lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel upozorio svoje stranačke kolege da bi nepodizanje granice zaduživanja bila politička katastrofa.

"Odbijam da pomognem Baraku Obama da obezbedi reizbor tako što će republikance dovesti u poziciju da smo suvlasnici loše ekonomije".

Zastoj u pregovorima već ima ozbiljne implikacije. Kreditna agencija „Moody's“ juče je objavila da razmatra snižavanje kreditnog rejtinga zemlje.

"Mislim da možemo očekivati da berza pretrpi udarac, hartije od vrednosti i sama ekonomija takođe", ističe Liz En Sonders, glavni finansijski analitičar kompanije "Čarls Švab".

Pol Rolins i Džen Moren su penzioneri u Severnoj Karolini koji žive od svog penzionog fonda, koji bi mogao da doživi drugi težak udarac u poslednje četiri godine.

"Izgubili bismo kuću i morali da se preselimo u iznajmljeni stan u kratkom roku", kaže Rolins.

Predsednik Obama dao je kongresnim liderima rok do petka da odluče gde ovi razgovori idu. Da li je moguće postići dogovor u vezi sa deficitom ili je vreme da se država fokusira na izbegavanje katastrofalnih posledica eventualne nemogućnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze...

Kina očekuje "odgovornu politiku"

Kina je u međuvremenu pozvala Sjedinjene Države da zaštite interese njenih investitora.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu inostranih poslova u Pekingu, portparol Hong Lej je izjavio da se Kina nada da će američka administracija da usvoji "odgovornu politiku i mere koje garantuju interese investitora".

Kina je najveći američki kreditor, sa više od hiljadu milijardi uloženih u Sjedinjene Države, koje su se doskora smatrale najsigurnijim dužnikom sa najvišim mogućim kreditnim rejtingom. Kina od prošle godine postepeno smanjuje količinu američkih obveznica kojima raspolaže, ali se njihova vrednost u aprilu ipak neznatno povećala na 1153 milijarde, prema američkim podacima.


Glas Amerike Srbija

 Petak, 15 Jul 2011
Obama: Dajte mi ozbiljan plan

Vesti Glasa Amerike


Predsednik Obama održao je dve konferencije za novinare oven edelje, dok traju pregovori o granici zaduživanja.

Predsednik Barak Obama i opozicioni republikanci pozvali su jedni druge da ponude “ozbiljan plan” kako bi se rešili finansijski problemi zemlje.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Beloj kući, Obama je rekao da je spreman da razmotri rezove  u popularnim socijalnim programima, uključivši penziono i zdravstveno osiguranje za starije gradjane i pomoć veteranima. Zauzvrat, predsednik očekuje od republikanaca da glasaju za povećanje poreza bogatim Amerikancima i velikim korporacijama. Dve strane su po svemu sudeći daleko od dogovora, dok se bliži 2. avgust - rok za podizanje granice zaduživanja.

Na drugoj konferenciji za novinare ove nedelje, predsednik Obama rekao je da je došlo vreme odluke.

„Članovima Kongresa sam rekao da mi u narednih 24 do 36 sati nagoveste šta je njihov plan da se podigne granica zaduživanja, bilo kojim mehanizmom koji smisle, i pokažu mi plan o tome šta rade da se smanje deficit i zaduživanje. Ako mi pokažu ozbiljan plan, spreman sam da delujem.“

Kongresni lideri jutros su se sastali sa svojim strankama, iza zatvorenih vrata, da odluče šta će podržati, ali republikanci, po svemu sudeći nisu spremni za dogovor. 

„Iskreno rečeno, članovima Kongresa je dosadilo da slušaju šta predsednik neće da uradi i daju mu šta želi“, kaže Darel Isa, republikanski kongresmen iz Kalifornije.

„Ušli smo u poslednju četvrtinu. Vreme je da se demokrate uozbilje“, poručio je predsedavajući Predstavničkog doma, Džon Bejner.

Obe stranke razmatraju tri plana za podizanje granice zaduživanja do 2. avgusta. Prvi je predsednikov plan velike pogodbe – gde bi obe strane načinile značajne kompromise - smanjenje socijalnih programa i povećanje poreza, kako bi se deficit smanjio za 4,000 milijardi. Drugi plan podrazumeva da obe strane načine manje ustupke što bi uštedelo hiljadu i po milijardi. Treći je politički manevar – lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel, predlaže da se predsedniku dozvoli da podigne granicu duga, tako da bi Kongres mogao da glasa o tome više puta.

Medjutim, predsednik ne želi kratkoročno rešenje.

„Ako ne možemo da postignemo najveći mogući dogovor, hajde da bar budemo ambiciozni, hajde da barem platimo učešće za smanjenje deficita“, kaže Obama.

Ako se granica zaduživanja ne podigne do 2. avgusta, vlada neće moći da plati svojim kreditorima.

„Ne možemo da Kongresu damo još vremena da reši taj problem jer nam vreme ističe“, upozorio je sekretar za finansije Timoti Gajtner.


Glas Amerike Srbija


Evo kada predsedinik ne znam da je predsednik, kao i kod nas. Pa pita opoziciju kako i sta da radi, a ne da nudi resenja.

BEOGRAD 16. 07. 2011

PRESS

Svetu preti ekonomski kolaps
KRIZA - drugi udar biće još jači

Drugi talas - Vlada jeste uspela da prvi talas krize premosti, međutim ovaj drugi udar krize koji se sprema biće još jači, kaže za Press Miodrag Kostić. Sistemski problem - Evropa izbegava da prizna realnost da ima jedan dublji, sistemski problem. To vidimo na primeru, pre svega, Grčke, Portugala, Španije i Italije



Novi talas krize koji uveliko trese Ameriku i pojedine evropske države preti da ozbiljno uzdrma ionako krhku srpsku ekonomiju, upozoravaju ekonomski stručnjaci i privrednici. Na našu sudbinu naročito mogu da utiču ogromni finansijski problemi Grčke i Italije, sa kojima imamo veoma tesnu saradnju.

Da se privredna situacija u svetu umnogome ogleda i u našoj zemlji smatra vlasnik „MK grupe" Miodrag Kostić. On kaže da Srbiji preti opasan drugi talas ekonomske krize.
Sve će poskupeti

- Srbija svakako nije izolovan sistem. Vlada jeste uspela da prvi talas krize premosti sa relativno dobrim rezultatima, međutim ekonomisti i analitičari očekuju da će ovaj drugi udar krize biti još jači. Zbog straha od socijalnih reperkusija Evropa izbegava da prizna realnost da ima jedan dublji, sistemski problem. To vidimo na primeru, pre svega, Grčke, Portugala, Španije i Italije - ističe Kostić.

On naglašava da je neophodno da država preduzme adekvatne mere kako bi predupredila negativan uticaj drugog talasa krize na srpsku privredu.

- Mere koje treba preduzeti odnose se pre svega na sektor hrane i energije. Potrebe države i stanovništva za energijom i hranom treba obezbediti na vreme. Između ostalog i zbog toga što cene kod nas nisu dostigle svoj maksimum. Ukoliko se desi pomenuti negativni scenario, sve će poskupeti, što ne smemo sačekati bez punih rafova i robnih rezervi - savetuje Kostić.
Vlada Srbije: Sigurnost u MMF-u
U Vladi Srbije ističu da krajem avgusta ulaze u razgovore sa MMF-om u vezi sa sklapanjem novog aranžmana iz predostrožnosti.
- Smatramo da smo prethodnih godina kroz krizu prošli nešto bolje od drugih zemalja, upravo zahvaljujući stend-baj aranžmanu koji smo imali sa MMF-om, ali i programima i merama koje smo kao vlada preduzimali u cilju ublažavanja posledica svetske ekonomske krize. Naravno da svakodnevno pažljivo pratimo kretanja na svetskom tržištu, ali i situaciju u pojedinim državama u kojima se već uočavaju problemi - kratko su nam odgovorili iz Vlade.

Naš sagovornik podseća da je slična ekonomsko-politička situacija bila 1933. godine, koja je na kraju dovela do početka Drugog svetskog rata.

- Ne bi me začudilo da u nedostatku adekvatnih ekonomskih mera pojedine velike države posegnu i za izlazima poput ograničenih oružanih konflikata, sa ciljem skretanja pažnje sa unutrašnjih ekonomskih i političkih problema na spoljne. To za posledicu može da ima radikalnije i nepredvidive scenarije. Srbija i njeni kreatori ekonomske politike trebalo bi da sagledaju i predvide sve potencijalne posledice ovih scenarija i da se na najbolji mogući način pripreme, vodeći računa isključivo o našim interesima - apeluje Kostić.

Kako su već upozoravali čuveni svetski ekonomisti, pre svega Džozef Stiglic, ekonomija SAD uskoro treba da očekuje „drugo dno" krize. Stiglic je još na početku krize 2009. godine posetio i Srbiju i još tada upozoravao da će svetska ekonomska kriza imati oblik takozvanog duplog slova ve (W). On je, naime, istakao da će se posle prvog udara i blagog oporavka kriza ponovo vratiti i dotaći novo „dno". Nedavno je Stiglic upozorio i da će zapravo štednja i privatizacija dovesti do katastrofe.

- Za Grčku i druge zemlje koje se suočavaju sa krizom pronađen je prevaziđeni lek, štednja i privatizacija, koje će ih samo učiniti siromašnijim i ranjivijim. Ovaj lek nije dao rezultate u istočnoj Aziji, Latinskoj Americi i drugde, pa neće ni u Evropi. U stvari, već je zakazao u Irskoj i Grčkoj - istakao je Stiglic.

I dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman istakao je tada da treba podržati zapošljavanje pre nego što globalnu ekonomiju sa SAD na čelu povuče opasni vir visoke nezaposlenosti.
Novi šok

Ni ovo očigledno nije bilo dovoljno Amerikancima, koji ovih dana pokušavaju da izbegnu bankrot i još više se zaduže. Vlada u Vašingtonu ovih dana pregovara oko toga pod kojim uslovima da se ozakoni novi limit za zaduživanje američke države. Ako se dogovor izjalovi, američka vlada uskoro neće moći da podmiruje svoje obaveze, pa će uslediti novi šok za nedavno oporavljene svetske berze. Zato je predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke ocenio da je u tom slučaju repriza krize iz 2008. „sasvim izgledna".

Ukoliko bi Amerika još jednom posrnula, povukla bi za sobom i Kinu, koja drži više od dva biliona dolara obveznica američke vlade. Ne samo Kina, već i mnoge druge zemlje vrednost svojih deviznih rezervi čuvaju tako što ulažu u vrednosne papire SAD, koji su doskoro smatrani najsigurnijim na svetu.

Podsetimo da je kriza u Americi počela pre skoro četiri godine, nakon pada cena nekretnina, što je povuklo i propadanje celog finansijskog sistema. Naime, građani su od 2000. godine masovno uzimali hipotekarne kredite, a banke su skoro bez ikakvih garancija to odobravale. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić podseća da je sistem hipotekarnih kredita funkcionisao sve dok je američka privreda išla na gore i dok su kamatne stope bile niske.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Stavovi
Jorgovanka Tabaković, SNS

- Koliko puta i kojom cenom ljudske patnje treba da se plati pogrešno uverenje da je održiv sistem koji funkcioniše na trošenju onog što nije stvoreno? U SAD su u ovakvim prilikama govorili „ovog puta je drugačije" i pomerali granicu zaduživanja budžeta. Bumerang zablude da se može živeti van granica mogućnosti se vraća, sve ubrzanije i u drastičnijim razmerama. Sad kada Kina povlači svoj novac iz američkih državnih obveznica i kupuje evro razmere duga postaju vidljivije, a strah od budućnosti realno postaje sve veći.
Željko Ivanji, G17 plus

- Ne očekujem novi talas krize. Ali, svet je još ranjiv posle udara pre četiri godine i postoji strah da će se to ponovo desiti. Srbija je u toku krize prošla mnogo bolje nego mnoge zemlje EU. Uzmimo samo Grčku za primer. Spasle su nas velike investicije koje smo imali do 2009. godine i veliki privredni rast. Tako da smo u krizi imali manji pad proizvodnje od drugih. Siguran sam da će Vlada, ako bude trebalo, reagovati novim ekonomskim merama.

 

Ekipa Pressa, Beograd

Press

субота, 16. јул 2011, 01:51 -> 15:05
Одбрана и последњи дани

Фатмир Љимај покушава на све начине да избегне хапшење због ратних злочина. Уколико ме ухапсе, моја породица ће то сматрати отмицом, запретио бивши командант ОВК. Америка покушава да убеди Љимаја и Јакупа Краснићија да не праве проблеме.

13.00 - Еулекс не одустаје од тражења правног решења за укидање имунитета посланицима косовске скупштине који су под кривичним истрагама. Првим хапшењем неког посланика Еулекс жели да отвори простор и за остале случајеве у блиској будућости, а први случај који мисија ЕУ намерава да реши је случај Фатмира Љимаја, пише лист Зери.

Налог за хапшење Фатмира Љимаја још увек стоји у фиоци тужиоца Еулекса, јер некадашњег команданта Ослободилачке војске Косова штити посланички имунитет, који председник косовског парламента Јакуп Краснићи упорно добија да стави на гласање и укине.

Приштински дневник Зери пренео је Краснићијеву изјаву да Скупштина није спремна да "одговори позитивно на захтев Еулекса за усвајање посебне резолуције којом би се отворила врата органима правде да кривично гоне и посланике".

"Ми смо ставили до знања Еулексу да иницијативу за укидање имунитета може да покрене само главни тужилац Косова на основу Закона о посланицима", рекао је Краснићи.

"Чак и ако ме затворе, неће успети да ме политички елиминишу. Не можете тек тако елиминисати глас народа", рекао је Љимај косовској телевизији РТК, у првом јавном наступу од када су Американци силно нагрдили Краснићија због чињенице да је стао у заштиту човека оптуженог за ратне злочине.

Љимај је, такође, рекао да ће његова породица, уколико иницијатива за укидање имунитета у парламенту не добије 61 глас, његово одвођење у затвор сматрати отмицом.

Фатмир Љимај је оптужен за серију ратних злочина које је, наводно, починио док је командовао логором у селу Клечка, код Малишева, где је наредио ликвидацију двојице заробљених српских полицајаца, док је лично учествовао у мучењу трећег.

"Хашим Тачи, Краснићи, Агим Чеку, Кадри Весели, Рам Буја... Сви знају да у то време нисам био на Косову. Сви знају", рекао је Љимај, чији су дани на слободи, чини се, одбројани јер му је леђа окренуо управо Тачи, који га сматра за највећег ривала у Демократској партији Косова.

Јакуп Краснићи је разљутио Вашингтон одлуком да сачува имунитет посланицима који су под истрагом и тако онемогући да Фатмир Љимај буде ухапшен.

Амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел је срдито реаговао на Краснићијеву одлуку, рекавши да таквим ставом председник косовске скупштине изазива међународну заједницу, не би ли заштитио пријатеља.

Косовска штампа је пренела изјаву заменика помоћника америчког државног секретара Томаса Кантримена, који је у интервјуу за Глас Америке, рекао да то питање отвара дилему да ли је Косово земља у којој владају закони или политика.

PTC

Kako izgleda nova kriza na pomolu.

Obama: Svako rešenje - zajednička žrtva

Američki predsednik Barak Obama i opozicioni republikanci pozvali su jedni druge da ponude “ozbiljan plan” kako bi se rešili finansijski problemi zemlje.

Dve strane su po svemu sudeći daleko od dogovora, dok se približava 2. avgust - rok za podizanje granice zaduživanja koja trenutno iznosi 14,3 biliona dolara (14.300.000.000.000).

Tokom svog redovnog subotnjeg obraćanja naciji, Obama je uputio izazov Kongresu da pokaže volju za kompromisom u rešavanju problema sa dugom, naglašavajući da bi svako rešenje trebalo da predstavlja zajedničku žrtvu.

Ranije, Obama je rekao da bi bio spreman da razmotri rezove u važnim socijalnim programima, uključujući penzije i zdravstveno osiguranje starijih osoba i pomoć za veterane, ali da zauzvrat želi da republikanci glasaju za podizanje poreza bogatim Amerikancima i velikim korporacijama.

Glas Amerike Srbija

Nedelja, 17 Jul 2011
Pregovori o državnom dugu se nastavljaju

Pregovarači iz Bele kuće i Kongresa i danas nastavljaju pregovore o povećanju granice zaduženost zemlje, da vlada ne bi kasnila sa otplatom svojih dugova. Pet dana pregovora u kojima su učestvovali predsednik Barak Obama i republikanski lideri Kongresa, koji su prekinuti u četvrtak, nisu doneli rešenje.

Eksperti kažu da Kongres mora da podigne gornju granicu duga od 14 hiljada i trista milijardi dolara do 2. avgusta ili će vlada ostati bez novca. Ekonomisti upozoravaju da bi zakašnjenje u otplati duga imalo ozbiljne posledice i za američku ekonomiju i za globalno finansijsko tržište. Direktor za budžet Bele kuće, Džejkob Lu, izjavio je danas u intervjuima za američke televizijske mreže da veruje da još ima vremena da se – kako je doslovno rekao – „nešto veliko uradi“ u pogledu dogovora.

Obe strane podržavaju velika smanjenja državnih troškova, ali se predsednik zalaže i za povećanje prihoda koje bi došlo od povećanja poreza za bogate Amerikance i korporacije, čemu se republikanci uporno protive. U svojoj jučerašnjoj redovnoj radio poruci, predsednik Obama je zatražio od članova Kongresa da prihvate – kako je rekao – „zajedničke žrtve“ koje su neophodne da bi se rešili problemi državnog duga i deficita. On je rekao da je spreman da prihvati kompromis, čak i ako on nije politički popularan.

Glas Amerike Srbija

Amerika
Utorak, 19 Jul 2011
Obama: Nema vremena za premišljanje

redsednik Obama razmotrio je tok pregovora o budžetu na brifingu u Beloj kući, 19. jula 2011.

Američki predsednik Barak Obama upozorava Kongres da ističe vreme za smanjenje budžetskog deficita i podizanje granice zaduživanja zemlje. Obama je novinarima u Beloj kući danas rekao da zakonodavci „nemaju više vremena za premišljanje“, dodavši da će neuspeh u dogovaranju o podizanju granice zaduženosti zemlje uskoro izazvati nepovoljna reagovanja na berzama širom sveta.

Sjedinjene Države do 2. avgusta moraju da podignu granicu zaduženosti ili će početi da kasne sa ispunjavanjem finansijskih obaveza. Pregovori predsednika i republikanskog vođstva u Predstavničkom domu su zastali zbog različitih stavova prema povećanju poreza i smanjenju troškova.

Obama je rekao da bi se sada trebalo usredsrediti na plan koji je pripremila dvostranačka grupa senatora, na osnovu kojeg bi se smanjili troškovi i podigla poreza da bi se dugotrajni budžetski deficit stavio pod kontrolu. Članovi Predstavničkog doma do kraja dana treba da glasaju o zakonskom predlogu, na osnovu kojeg bi se federalni budžet za iduću godinu smanjio za više od stotinu milijardi dolara, u zamenu za podizanje granice zaduživanja. Takođe se predlaže amandman na američki Ustav, kojim bi se administraciji zabranilo da troši više novca nego što dobija.

Predlog tog zakona će po svemu sudeći naići na veliki otpor u Senatu, koji je pod kontrolom demokrata, a i predsenik Obama je najavio veto ukoliko taj zakonski predlog bude usvojen. 

Glas Amerike Srbija

Najnovije
 Četvrtak, 21 Jul 2011
Obama se nada kompromisu 
Vesti Glasa Amerike

Predsednik Barak Obama i članovi Kongresa i dalje tragaju za kompromisom u pogledu podizanja granice zaduživanja pre krajnjeg roka 2. avgusta.

Predsednik ističe da ne gubi nadu da će "veliko cenjkanje" o podizanju granice zaduživanja i smanjenju državnog deficita, biti uspešno. Američki predsednik takođe je nagovestio da je spreman i za privremeni sporazum o podizanju granice duga.

U međuvremenu, portparol Bele kuće Džej Karni danas je saopštio da je Bela kuća "apsolutno uverena" da će Kongres pre krajnjeg roka povećati granicu državog zaduživanja sa sadašnjih 14 hiljada 300 milijadi dolara. Predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner, prethodno je zatražio od predsednika Obame da ispolji - kako se izrazio - pravo liderstvo, naglasivši da "nije dovoljno priželjkivati ili čekati rešenje".



Glas Amerike Srbija

Najnovije RSS Feeds RSS
 Petak, 22 Jul 2011
Senat blokirao plan Predstavničkog doma



Predsednik Obama govori o neophodnosti postizanja kompromisa o dugu, na sastanku sa studentima i biračima na Univerzitetu države Merilend, 22. jula 2011.

U Vašingtonu su nastavljena nastojanja da se postigne politički dogovor kojim bi se sprečilo da američka vlada dodje u situaciju da ne može da nastavi sa otplatom svojih dugova 2. avgusta.

Senat, u kojem demokrate imaju većinu, odbacio je plan Predstavničkog doma, u kojem većinu čine opozicioni republikanci, da se nivo zaduženosti Sjedinjenih Država podigne u zamenu za smanjenje izdataka federalne vlade.

Dok su vodeći zakonodavci dve stranke nastavili da se uzajamno optužuju zbog zastoja u reševanju ovog problema, predsednik Obama je upozorio da će “svi trpeti posledice” ukoliko dogovor ne bude postignut.

Na skupu sa studentima Univerziteta države Merilend, nadomak Vašingtona, Obama je rekao da je jedini pravičan način za rešavanje problema oko izdataka federalne vlade kombinacija smanjenja troškova i podizanja poreza. Predsednik je naglasio da se jedino neki članovi Predstavničkog doma protive toj ideji

Obama je u više navrata ove nedelje izrazio očekivanje da će dve strane postići sporazum. Uprkos medjustranačkim tenzijama, portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da je administracija “apsolutno ubedjena” da će Kongres doneti odluku o podizanju nivoa zaduženosti zemlje pre krajnjeg roka – 2. avgusta.

Glas Ameroke Srbija

 Petak, 22 Jul 2011
Njuport: Obama još bez suparnika

Jela De Frančeski




Frenk Njuport je glavni urednik Galupa, jedne od vodećih, ako ne i vodeće organizacije za istraživanje javnog mnjenja u SAD, koja svakodnevno meri američki „puls“ u raznim oblastima, od politike i ekonomije do religije i društvenih aktivnosti. Na osnovu Galupovih istraživanja, Njuport u razgovoru za naš program objašnjava političku i ideološku razliku između pristalica Demokratske i Republikanske stranke.

Počeli smo s pitanjem da li Galup istražuje kakvog predsedničkog kandidata priželjkuje većina američkih birača? Njuport kaže da odgovor na to pitanje Galup traži u anketama o tome šta Amerikanci smatraju glavnim problemom zemlje.

„Mi jednom mesečno sprovodimo ankete u kojima pitamo šta ispitanike najviše brine. Velika većina njih već duže vreme odgovara da su najozbiljniji problemi sa kojima se zemlja suočava nezaposlenost i ekonomski zastoj. Oni traže predsedničkog kandidata koji će umeti da se uhvati u koštac sa privredom“, navodi Njuport.

Pomenute ankete takođe pokazuju da republikanski i demokratski birači različito tumače uzroke ekonomskih nedaća zemlje, i shodno tome traže ekonomska rešenja.

„Konzervativni republikanci, slično pripadnicima pokreta 'Čajanka', smatraju da ključ za eknomski oporavak leži u smanjivanju obima i nadležnosti vlade, kao i državnih socijalnih programa. Oni tvrde da je američka izvršna vlast preglomazna, rasipnička i da stvara sve veći javni dug, koji opterećuje privrednu aktivnost. Demokrate stavljaju ekonomiju u širi okvir u kojem socijalni programi igraju važnu ulogu za zaštitu položaja srednje klase i siromašnih slojeva društva. Oni traže predsedničkog kandidata, koji će najbolje umeti da pomaže ekonomiju, ali i da sačuva postojeće socijalne programe.“

Različite političke filozofije dve stranke potiču od njihovih različitih političkih baza, kaže Njuport.

„Američka politika je podeljena po više osnova. Jedna od njih je rasna. Američki crnci i hispanci, kao i veliki broj Azijata, uglavnom glasaju za demokratske kandidate. Visoko obrazovani američki belci su takođe blok koji u neobično visokim procentima podržava demokrate. Posle njih dolaze mlađi birači, koji su mnogo skloniji demokratama nego republikancima. Religioznost takođe igra ulogu. Manje verski nastrojeni birači su uglavnom priklonjeni demokratama. Republikansku bazu, s druge strane čine, stariji, dobrostojeći belci i izrazito religiozni birači. Dve izborne baze su brojčano izjednačene, odnosno svaka uživa automatsku podršku od 40 do 42 odsto biračkog tela.“

Osvajanje većine glasova u mnogome zavisi od masovnosti izlaska na izbore, u čemu republikanci prednjače kaže Njuport. „Izborna energija“, koja je na prošlim predsedničkim izborima bila na strani demokrata, ovog puta je na strani republikanaca. Međutim, prerano je znati ko će osvojiti republikansku nominaciju, kao i da li će taj kandidat zaista osvojiti Belu kuću 2012., dodaje Njuport.

„Upravo smo anketirali republikance o tome kojeg od desetak sadašnjih stranačkih kandidata podržavaju. Polovina je odgovorila - nijednog, jer ili ne poznaju kandidate ili im se niko od njih ne dopada“, kaže urednik Galupa.

A, o šansama predsednika Obame da bude reizabran, Njuport kaže:

„Ako se ekonomija oporavi iduće godine, biće teško poraziti Obamu. Ali ako ekonomija bude i dalje u lošem stanju, trka će biti tesna. Međutim, zavisi i od toga i kako će se plasirati republikanski kandidati. Možda je čudno, ali stvari se često svode na to da li se biračima kandidat sviđa ili ne, što je, na primer, bio slučaj sa Obamom.“

Prema poslednjim Galupovim anketama Obama uživa podršku oko 45 odsto Amerikanaca. To je relativno visok procenat s obzirom na teškoće sa kojima se zemlja trenutno bori, zaključio je Njuport.


Frenk Njuport, glavni urednik Galupa.

Glas Ameike Srbija

subota 23.07.2011 | 00:00
Krah pregovora, preti "apokalipsa"
Izvor: Beta, Tanjug

Vašington -- Predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Džon Bejner je saopštio da je prekinuo pregovore s predsednikom Barakom Obamom o povećanju dužničkog limita.

On je naveo da će početi razgovore sa liderima u Senatu, gornjem domu američkom parlamenta.

U pismu koje je uputio kolegama, Bejner je kazao da s predsednikom nije uspeo da postigne dogovor o paketu smanjenja budžetskog deficita i da Obama i on imaju "različite vizije za našu zemlju".

Budući da se približava 2. avgust kada ističe rok za povećanje limita za dug, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, a dostignut je u maju, Bejner je rekao da će početi razgovore sa liderima u Senatu "kako bi pronašao put napred".

"Smeši" se tehnički bankrot 2. avgusta

Ako SAD ne podignu granicu za dug, štetu bi pretrpeo svaki Amerikanac, rekao je predsednik SAD i ponovo upozorio da "bankrot nije opcija". Ukoliko limit za dug, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, ne bude podignut do 2. avgusta SAD bi mogle dospeti u tehnički bankrot. Vašington je dostigao taj limit 16. maja i od tada je koristio troškovna i knjigovodstvena prilagodjavanja, kao i veći poreski prihod od očekivanog, radi vraćanja dugova, ali to može da čini samo do 2. avgusta. Finansijski i poslovni lideri su upozorili da bi izostanak povećanja granice za američki dug do tog roka izazvao talas potresa širom svetske ekonomije.

Obama je prethodno najavio razgovore o dugu s kongresmenima i rekao da je spreman da preuzme potpunu odgovornost za podizanje dužničkog limita.

Američki predsednik je ranije rekao da je siguran da će Kongres postići sporazum kako bi se sprečio bankrot, koji bi mogao da proizvede ekonomsku "apokalipsu". "Nikada nismo bankrotirali zbog našeg duga i nećemo ni sada to učiniti", rekao je Obama.

On je obrazložio neophodnost za delovanje kao rezultat skupih ratova u Iraku i Avganistanu, stimulativnih izdataka i drugih odluka koje su povećale budžetski deficit.

"Jednostavno, postoji previše dugova na američkoj kreditnoj kartici. Nijedna partija nije bez krivice za te odluke koje su izazvale ovaj problem, ali obe partije imaju odgovornost da ga reše", rekao je on i dodao da će "svaki Amerikanac biti pogođen ako taj problem ne rešimo".

Obama je ukazao da nije fer da se skreše američki deficit bez povećanja prihoda i pozvao žestoko suprostavljene kreatore politike da nadju kompromis u vezi sa sporazumom o budžetu.

Republikanci su pozvali Obamine demokrate na ogromna kresanja budžetskih troškova kako bi se smanjio narastajući budžetski deficit u zamenu za povećanje granice za zaduživanje, ali su odbili bilo kakvo dizanje poreza radi povećanja budžetskih prihoda.

Obama je govorio neposredno nakon što demokratski predstavnici u Senatu nisu odobrili predlog republikanaca koji bi zahtevao oštro kresanje troškova i uravnotežen budžet, kao cenu za sprečavanje bankrota SAD početkom avgusta zbog nemogućnosti vraćanja dugova.
Porast nezaposlenosti na 9,2 odsto

Istovremeno, nezaposlenost je porasla u više od polovine od pedeset američkih država u junu, saopštilo je Ministarstvo rada SAD.

Stopa nezaposlenosti u 28 država i u diskriktu Vašington povećala se prošlog meseca, pala je u osam država a u 14 država je ostala na istom nivou. U maju su 24 države zabeležile pad stope nezaposlenosti.

Inače, potrebno je da američka privrede generiše oko 125.000 radnih mesta mesečno da bi išla u korak sa stopom rasta stanovništva i da bi sprečila porast nezaposlenosti. Taj broj bi trebalo najmanje da se duplira da bi se rapidno smanjila nezaposlenost.

U celoj zemlji poslodavci su dodali samo 18.000 novih radnih mesta u junu, što je drugi uzastopni mesec slabog zapošljavanja, pokazuju podaci Ministarstva rada. Stopa nezaposlenosti za SAD podigla se na 9,2 odsto.

Američka država Nevada imala je najvišu stopu nezaposlenosti među saveznim državama, i to 13. uzastopni mesec. Nezaposlenost je porasla u toj državi u junu na 12,4 odsto, u odnosu na 12,1 odsto u maju. Za njom su Kalifornija, sa 11,8 odsto nezaposlenosti i Roud ajlend sa 10,8 odsto.

U dvadeset šest američkih država zabeležen je neto porast broja radnih mesta u junu, dok je u 24 država prijavljeno da su izgubljena radna mesta.

B92

Subota, 23 Jul 2011
Obama: Kongres da radi svoj posao

Posle kratkog sastanka sa Kongresnim liderima u Beloj kući, američki predsednik Barak Obama izdao je saopštenje u kome poziva Kongres da "radi svoj posao" i spreči da zemlja dođe u situaciju da ne može da plaća svoje dugove.

U saopštenju Bele kuće navodi se da je Obama ponovio protivljenje kratkoročnom podizanju granice nacionalnog zaduživanja, jer bi to moglo da ugrozi kreditni rejting SAD. Obama je takođe poručio Kongresu da bi trebalo da prestane sa "bezobzirnim političkim igrama" kada se radi o ekonomiji.

Lider republikanske manjine u Senatu, Mič Mekonel, odgovorio je predsedniku rekavši da je dvostranačko rukovodstvo Kongresa "posvećeno" radu na novom zakonskom predlogu, koji će sprečiti neispunjavanje finansijskih obaveza, ali i "znatno" smanjiti potrošnju.

Sastanku koji je trajao manje od sat vremena, pored Mekonela prisustvovali su i lider demokratske većine u Senatu Heri Rid, predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bejner, liderka demokratske manjine u tom telu Nensi Pelosi i potpredsednik Džozef Bajden.

Ranije danas, Obama je tokom svog redovnog subotnjeg obraćanja naciji rekao da želi da mu zakonodavci objasne kako će zemlja izbeći neispunjavanje svojih finansijskih obaveza kada vlada 2. avgusta ostane bez novca. Obama je naglasio da obe strane moraju da pristanu na kompromis, inače neće uspeti da urade ništa.

Glas Amerike Srbija

Nedelja, 24 Jul 2011
Nastavak pregovora o državnom dugu SAD

Pregovori o podizanju granice zaduživanja održavaju se svakodnevno u Beloj kući

Uoči krajnjeg roka 2. avgusta, lideri američkog Kongresa i dalje tragaju za sporazumom koji će sprečiti kašnjenje najbogatije zemlje na svetu u isplati dugova.

Lider većinske Republikanske stranke u Predstavničkom domu, Džon Bejner, izjavio je novinarima da je uveren da će se naći rešenje za sadašnji spor oko načina smanjenja državnih troškova i otvoriti put za povećanje gornje granice zaduživanja. Sekretar za finansije Timoti Gajtner je takođe uveren da je sporazum moguć.

On je kao gost CNN-a rekao da je „nezamislivo“ da Sjedinjene Države ne budu u stanju da odgovore svojim obavezama. Bejner, koji predvodi Republikansku stranu u pregovorima, juče je ponovo razgovarao u Beloj kući sa predsednikom Barakom Obamom. Bejner je izjavio da želi da se vladini troškovi u narednoj deceniji smanje za četiri hiljade milijardi dolara.

Drugi avgust je poslednji rok za podizanje gornje granice zaduživanja, koje federalnoj vladi omogućuje da nastavi da pozajmljuje novac, a pregovarači izražavaju nadu da bi okviri sporazuma mogli da budu obelodanjeni u narednim satima, pre otvaranja azijskih berzi.

Navodi se da je najveća prepreka odbijanje republikanaca da prihvate povećanje poreza bogatim Amerikancima i korporacijama, koje traži predsednik Obama.

Glas Amerike Srbija

utorak, 26. jul 2011, 08:34 -> 17:19
SAD na korak od bankrotstva

Ukoliko se demokrate i republikanci ne dogovore o podizanju granice zaduživanja države, Amerika će biti vrlo blizu tehničkog bankrotstva, odnosno nemogućnosti ispunjavanja finansijskih obaveza. Posledice u SAD osetiće se širom sveta.

Ceo vikend trajali su pregovori u Kongresu SAD o podizanju granice zaduživanja države, ali dogovor nije postignut, jer vladajuće demokrate i opozicioni republikanci imaju različite predloge za izlazak iz krize.

Ako se dogovor ne postigne u narednih sedam dana, Americi preti tehnički bankrot, odnosno od 2. avgusta neće moći da vraća dugove, niti da isplaćuje plate, penzije i socijalnu pomoć.

Lider demokrata Keni Rid predložio je trenutno podizanje granice duga za 2.700 milijardi dolara, dok je presednik Predstavničkog doma Kongresa republikanac Džon Bejner na stanovištu da se granica duga podigne u dva navrata - za 1.000 milijardi dolara odmah, a za šest meseci za još 2.000 milijadi.

Presednik Barak Obama obratio se naciji i odbacio predlog republikanaca, rekavši da parcijalno podizanje granice duga ne rešava problem.

"Rizikujemo izazivanje duboke ekonomske krize. Prihvatanje predloga republikanaca, koji je izneo Džon Bejner, prisiliće nas da se suočimo sa pretnjom tehničkog bankrota, za šest meseci od danas. Drugim rečima, to ne rešava problem", rekao je Obama.

Reagujući na obraćanje presednika, Džon Bejner ga je optužio da želi da država nastavi sa nekontrolisanom potrošnjom.

"Tužna je istina da je predsednik pre šest meseci tražio da mu damo blanko saglasnost i da to i danas traži od nas. Ali to se neće dogoditi. Imamo plan kojim će se povećati granica duga i smanjiti potrošnja za više od 1.000 milijadi dolara. Očekujem da taj predlog može da bude usvojen u Senatu i bude poslan predsedniku na potpis. Ako ga potpiše, atmosfera krize koju je on stvorio jednostavno će nestati.

Prepucavanja u Kongresu prate agencije za kreditni rejting, koje najavljuju da će razmotriti smanjenje kreditnog rejtinga SAD sa AAA, što bi bilo prvi put od 1917. godine i što bi izazvalo velike probleme i u Americi, ali i na međunarodnom tržištu.

Domino efekat

Ukoliko se u narednih sedam dana demokrate i republikanci ne dogovore o povećanju granice zaduživanja države, posledice krize u SAD osetiće širom sveta. S obzirom na to da bi posledice bile ogromne, mnogi se nadaju da će nekakav dogovor biti postignut, makar u poslednji čas.

Svi se nadaju da će u SAD nekakav dogovor biti postignut, makar u poslednji čas, jer gotovo da nema zemlje koja bi mogla da izbegne posledice eventualne američke krize.

"Može da dođe do naglog jačanja japanskog jena i švajcarskog franka. Dolar je toliko već slab u odnosu na evro, da se tu teško mogu očekivati neke promene. Ono što je osnovno, osim potencijalnog rasta kamatnih stopa, jeste rast ovih valuta", kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.

Amerika je jedna od retkih zemalja u kojoj se maksimalni iznos zaduženja ozakonjuje u parlamentu. Demokrate su za povećanje limita, a republikanci traže oštre mere štednje. Iako rasprave traju već nedeljama, bankrotstvo najjače svetske ekonomije je, čini se, sve bliže.

"Ako bi se to dogodilo svet bi za deset godina izgledao sasvim drugačije, nego što je to danas. Možda bi Njujoršku, Frankfurtsku berzu zamenile berze tamo gde ih najmanje očekujemo, možda bi se svetska privreda merila po Šangajskoj ili nekoj drugoj berzi, ali za sada se možemo nadati da će Amerikanci, kao i mnogo puta do sada, u poslednjem trenutku naći načina kako da izbegnu ono što bi bio težak udarac za SAD i sam model kapitalizma čije su Sjedinjene Američke Države oličenje", kaže Predrag Simić, profesor FPN-a.

Ukoliko dogovor ne bude postignut, Ameriku će pogoditi ne samo ekonomska nego i duboka politička kriza. Posledice toga osetiće čitav svet, pogotovo nerazvijene i zemlje u tranziciji, koje po običaju plaćaju najveći ceh promena i poremećaja.

RTS

Petak, 29 Jul 2011
Obama: Hitno potreban kompromis
Vesti Glasa Amerike

Predsednik Obama izjavio je da je sve hitnije da demokratski i republikanski članovi Kongresa postignu sporazum o merama za podizanje granice zaduženja Sjedinjenih Država i smanjenju vladinih troškova.

Obama je rekao da se dve stranke uglavnom slažu o obimu smanjenja troškova i o procesu reforme poreskog sistema i smanjenja troškova za socijalne programe. Predsednik je takodje rekao da je lider demokrata u Senatu Heri Rid predložio plan koji bi mogao da bude osnova za kompromis, dodavši da je vodja republikanaca u Kongresu Mič Mekonel takodje ponudio, kako se izrazio “korisne sugestije”.

Obama je kritikovao republikansku većinu u Predstavničkom domu koja nastavlja da radi na zakonskom predlogu koji, kako je rekao, nema šanse da postane zakon. Američka vlada se suočava sa krajnjim rokom u utorak da, ukoliko ne bude postignut saporazum o podizanju nivoa zaduženosti, neće moći da otplaćuje svoje obaveze. Heri Rid je saopštio da će zakazati glasanje za kasnije danas o svom predlogu da se vladini izdaci smanje za dve i po hiljade milijardi dolara, a da se granica zaduženja povisi do nakon predsedničkih izbora 2012. godine.


Glas Amerike Srbija

Nedelja, 31 Jul 2011
Obama: Postignut dogovor o dugu

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je sa liderima Predstavničkog doma i Senata postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja zemlje, kojim bi se sprečilo da vlada dođe u situaciju da ne može da ispunjava svoje finansijske obaveze.

Obama se večeras pojavio u prostoriji u kojoj se održavaju brifinzi za medije u Beloj kući kako bi objavio predloženi sporazum, prema kojem bi u narednih 10 godina trebalo da se uštedi 1.000 milijardi dolara, a ujedno i osnuje dvostranačka komisija u Kongresu, koja će razmotriti dalje smanjenje troškova vlade. Obama je rekao da u pregovorima o budućem smanjenju troškova ništa nije nedodirljivo.

Američki predsednik nazvao je predloženi sporazum kompromisom koji dozvoljava zemlji da izbegne bankrotstvo, i istovremno plaća prvu ratu za smanjenje deficita.

Očekuje se da će oba doma Kongresa glasati o predlogu zakona sutra, a ukoliko predlog bude usvojen vlada će moći da nastavi da isplaćuje svoje dugove.

Američke i druge berze širom sveta nervozno su pratile razvoj situacije u Vašingtonu tokom celog dana, jer ukoliko do utorka zakon ne bude potpisan, to moglo bi da naškodi svetskoj ekonomiji, koja se i dalje muči s oporavkom od recesije.

Američke berze su tokom protekle nedelje doživele najvće gubitke ove godine, ai dolar je oslabio.

Glas Amaerike Srbija

Senatori napunili dzepove.

Vau kakvo iznenadjenje ipak su se dogovorili.
U poslednjem trenutku posle teskih pregovora opet amerika spasava svet. Sta bi mi bez amera.