Sekte :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Тоталитарне и деструктивне верске секте (други део)
Опште карактеристике секти
Аутор: Антонина Пантелић, Број 1027-1028, Рубрика Црква и друштво

У поступцима деструктивних религиозних организација може се запазити неколико општих карактеристика.

[1] Претензије на „харизматичко“ вођство (од речи „харизма“, која означава надахнуће са небеса) а што захтева беспоговорну сагласност са вођом;

[2] Претензије на истину и потпуна нетрпељивост или, у крајњој мери, немаран однос према традиционалним религијама и национално-духовним вредностима (припадницима „Белог братства“ се, на пример, сугерише да они немају отаџбину);

[3] Спољашња привлачност (сви култови и секте тврде да имају само добре циљеве);

[4] Езотеричност (скривање истинских циљева и последица секташке делатности као и строго изоловање чланова од спољашњих информација);

[5] Смишљено изопачење светих текстова са циљем да се прилагоде споственим „догмама“;

[6] Примена техника контроле свести да би се код чланова створио „менталитет култа“ који се своди на следеће: формирање убеђења да циљ оправдава средство и да је сваки поступак оправдан, уколико погодује циљевима групе; Формира се тоталитарни поглед на свет („ми“ и „они“, „култ је добар, а свет изван култа је зао“ и сл); то доводи до превласти групних идеја над индивидуалним и до одобравања (оправдавања) аморалног понашања, уз усађивање убеђења да је групна воља изнад индивидуалне;

[7] Ствара се отворена или прикривена зависност (психолошка, физичка или финансијска) члана од секте;

[8] Подржава се менталитет „елитизма“;

[9] Инсистира се на обавези да припадници привуку у секту и друге, нове чланове;

[10] Користољубивост и политички интерес секташке „елите“, која тежи да има своје агенте у свим структурама власти, уз активне покушаје да продру чак и у највише државне структуре;

[11] Коришћење посебног речника који има искључиво значење за чланове и који је неразумљив за непосвећене. Вође култова врло добро знају да онај, ко контролише човеков језик, контролише и његове мисли (на тесну повезаност између манипулације језиком и контроле мишљења указао је још Џ. Орвел у роману 1984).

ПРИМЕРИ ПСИХОЛОШКОГ УТИЦАЈА

У савременим сектама и култовима користе се различити психолошки поступци и методи утицаја, међу којима су и они манипулативни и сугестивни. У наставку су наведени они најважнији међу њима, које користи већина секти.

Обасипање љубављу - главни метод утицаја, који практикује већина секти. То је поступак који су још давно обрадиле специјалне службе, а који има двоструки циљ:

1. Појављује се пријатно, детињасто осећање да су сви само на тебе чекали, да си ти најпотребнији и највољенији и да ће се увек неко о теби бринути; нови пријатељи непрестано врше притисак, тако да нови члан нема времена ни да се замисли над новонасталом ситуацијом; на свако питање (па чак и на оно које још није ни постављено) они већ имају спреман одговор, тако да понекад захтевају да се ови одговори и напамет науче;

2. Мозак бива преплављен информацијама, а нема времена да се размисли о њима.

На човека се примењује изолација - њему се под претњом санкција забрањује да општи са спољашњим светом, и он је на тај начин онемогућен да размотри нове идеје и наметнуте вредности.

Истовремено му се, уз изговор о неопходним духовним вежбама, предлаже одрицање од сна и хране, чиме се још више слаби већ поремећена свест.

Технике високе сугестивности допуштају да се нове идеје пренесу у виду проповеди или током молитве, када је непрестаним монотоним радњама мозак погружен у транс и није способан за критичку процену добијених директива. Исто тако, људима се усађује комплекс кривице пред Богом, пред вођом и пред „сабраћом“ из групе. Човек и не примећује колико се у тим приликама исповеда и колико говори о себи.

Метод групног дејства. Човек доспева у друштво на први поглед пристојних људи, имајући сопствена животна уверења и систем вредности. Он може да буде потпуно срећан, радостан и добродушан. Међутим, током разговора у групи, такав човек и неприметно стиче уверење да живи потпуно неправилно, да је несрећан и да у животу није упознао ништа друго осим проблема, да нема истинске пријатеље и другове који би га разумели и прихватили онаквог какав јесте. „Пријатељски настројено“ окружење непрестано му указује на то да он једноставно и не зна колико је несрећан (типична је фраза: „Видим да ти само хоћеш да изгледаш срећно!"). Ако је такав човек довољно пријемчив за сугестије, потребан је само минимум напора да би се код њега формирао жељени став. Насмејани и „радосни“ људи који окружују човека пажљиво слушају све што он говори, али као да то не разумеју и не поклањају пажњу његовим размишљањима и закључцима. Уместо тога, они поседују безброј доказа о исправности и истинитости својих ставова, тако да човек почиње све више и више да се саглашава са њима, да постаје „један од њих“.

Хипноза - један од њених метода, императивни, примењује се приликом личног сусрета „учитеља“ и потчињенога. Други метод хипнозе, тзв. „кооперативни“, у основи је метод ритмичног понављања, као што је групна молитва или певање одређених песама. Приликом групне молитве постоје одређена правила - затварате очи и држите за руку особе која се налази лево и десно од вас; том приликом понавља се све што говори проповедник („вођа“) или се, после сваке фразе, изговарају речи: „да, оче“ или „да, господару“. Код човека који се тако моли ствара се илузија да се непосредно обраћа Богу и да су глас и речи проповедника - његови сопствени. Приликом овакве праксе често се појављују и халуцинације, а познато је да неке секте у течност за „причешћивање“ додају и психоактивне супстанце.

Метода компензације. У сектама су обично забрањени физички односи и сентименталне везе, тако да се код човека временом увећава либидо; овај недостатак полне љубави компензује се љубављу према „браћи“ и „сестрама“ из секте, према „учитељу“ или „вођи“, али и грљењем приликом сусрета и растанака и целивањем лица истог пола.

Гладовање представља један од метода који мењају структуру личности. Човек физички слаби, после чега више није способан да брани своја убеђења и постаје пријемчивији. Вође секти често присиљавају своје присталице да гладују, правдајући то неопходношћу „поста“.

Проповеди. То су професионално организовани, сврсисходни утицаји, разрађени на основу синтезе педагошких метода, психотехника, маркетиншких метода, сугестивних поступака, итд. Људи се најпре застрашују причама о несрећама које ће их неминовно задесити уколико не постану чланови секте или, ако су већ њени чланови, уколико не буду испуњавали све њене законе.

Цео текст...