necu da shaljem adresu ,jer tamo rade neke zene ,a vi kaki ste  napravicete neki rusvaj i onda ce da okrive nas i sjebace nam marsh  poslacu ti email adresu jedne instruktorke ,pa ti se s njom dogovori ...

Slažem se. Ima i toga, naravno.
@JFront , rekao sam da sam samo čuo tu priču za Kineze,nisam tvrdio.  Davno je to bilo.. al tad sam od prilike prvi put i čuo za OBRAZ... što se tiče argumentacije da vernici ne mogu da divljaju i tako to, to sačuvaj za one lakoverne koje i braniš od sekti    A šta bi ste kad bi ste došli do Ravija ? Da ga osveštate?
     Militantni neki pravoslavci... čini mi se

Не знаш ти ништа о Православу синак, мислим да си га намерно помешао са исламом.

 Da li ja znam nešto o pravoslavlju, to ti ne možeš da znaš... A da li je vaše upražnjavanje pravoslavlja ispravno... hmmm, tu je polemika.
    A svaka religija može da bude zloupotrerbljena, odnosno, da bude instrument kojim se ljudi zloupotrebljavaju i samim tim postaje ono što ovde nazivamo sektom. Vrlo je dobro poznato da fundamentalni (ma kako kontroverzno zvučala ova reč) islam , odnosno "izvorni" nije agresivna religija, džihad i ostale gluposti... tako da, izgleda da si ti namerno zamenio religiju za naciju?     Nisam rekao da je pravoslavlje militantno, nego da ste Vi izgleda neki čudni, militantni pravoslavci... To mu dodje isto što i neka zla sekta, ako ga okreneš tako, zar ne? Kao što su ovi bombaši samoubice i slični "džihad ratnici" u stvari neka islamska sekta. Mnoooogo loša.   

VIPASANA
Vipasana je oblik meditacije čije smo velike popularnosti svedoci u proteklih nekoliko godina. Na stotine Vipasana meditativnih centara se pojavilo kako na Istoku tako i na Zapadu, i još uvek nema znakova da se širenje ovog posebnog načina meditacije nalazi u bilo kakvoj krizi.

Ovde ću opisati Vipasanu kao budistički oblik meditacije uprkos činjenici što indijski učitelj S. N. Goenka, koji je najtipičniji predstavnik burmanske tradicije, tvrdi da u njoj nema ništa budističko. Danas ima "Goenka" centara u Indiji, Nepalu, Australiji i SAD, i sve su popularniji na Zapadu među onima koji tragaju za istočnjačkom mudrošću. Takođe, mnogi katolički sveštenici i lenji ljudi koriste Vipasanu kao priliku za povlačenje iz ovozemaljskih aktivnosti.

Vipasana pripada Teravada budizmu, takođe nazvanom Hinajana ("mala kola"), koji je Južni budizam. Vipasana je verovatno bila sastavni deo manastirskog života teravadskog budizma. Tokom proteklih sto godina, međutim, ova tehnika je najbolje zaživela među lenjim ljudima, naročito u Burmi gde su uspostavljeni mnogi veliki centri. Ali Vipasana cetnri takođe se mogu naći i na Tajladnu i u Šri Lanci, koje posećuju mnogi zapadnjaci. Takođe, ovih centara ima i u oblastima gde je tradicionalno dominantan Severni budizam, kao što je na primer Nepal. Između ove dve tradicije nema ni najmanjeg konflikta, a mnogi sledbenici će posećivati centre koji pripadaju obema tradicijama.

Goenka promoviše Vipasanu kao nereligiozni sistem, ali postoji nekoliko definisanih karakteristika koje izražavaju klasičan Budizam. Prikrivanje budističkih karakteristika u Vipasani je možda pokušaj da se ona učini prijatnijom za ljude sa Zapada. Jezik i sadržaj su, u stvari, modifikovani da bi se prilagodili načinu razmišljanja jednog zapadnjaka, ali koreni su i dalje budistički i čvrsto su ugrađeni u klasičnu Teravada tradiciju. Takva dvosmislenost je prisutna i u ostalim istočnjačkim pokretima koji su predstavljeni Zapadnom svetu, kao što su Joga i Transcedetalna meditacija.

Prema Goenki, značenje termina Vipasana je "samokritika, uočavanje, koje pročišćava kratak aspekt života, patnju i sebičnost". Vipasana je, prema tome, metod pomoću kojeg je moguće doseći mudrost i pronicljivost koji omogućavaju da vidite realnost onakvu kakva ona zaista i jeste. U klasičnoj tradiciji Vipasana je blisko povezana sa idejom samate, što znači "smiriti se, postati miran pomoću meditacije", stanje svesti karakteristično "samo jednom misli". Danas, ipak, Vipasana se normalno predstavlja bez pominjanja samate, mada je ideja još uvek tu, prigušena u Vipasani.

Učenje je ponuđeno kao niz koraka, i svakog dana se napreduje u odnosu na prethodni dan. Da bi se postigla potpuna korist od kursa veoma je važno da se ni jedan korak ne propusti. "Pravilo discipline"je mali pamflet praktičnih informacija koji se daje svakom učesniku. On naglašava da je guru glavni. Sva komunikacija je da se zauzme mesto između gurua i discipline, ali ne mnogo prema disciplini. "Radi tačno što ti se kaže". Zabranjeno je pisati beleške ili nositi knjige na kurs. Postoji samo jedan način da se nauči Vipasana, da se priključite kursu i da dođete pod vođstvo gurua. Učestvovanje je besplatno ali su učesnici zamoljeni da daju donaciju u novcu.

VIPASANA I KLASIČNI BUDIZAM

Kako sam ranije pomenuo, Goenka tvrdi da njegov sistem meditacije nije budistički. U knjizi Izvodi iz predavanja (Bombaj, 1987.), on naglašava da Vipasana nije religiozni sistem meditacije. Ideja nije da se jedna osoba preobrati iz jedne religije u drugu. U stvari, preobraćenje je iz "nesrećnog u srećnog, iz neznanja u znanje, iz ropstva u slobodu". U ovom tekstu se takođe vidi klasična formula za izbegavanje, na primer "tri dragulja", a to je izbegavanje svih izvornih učenja Budizma. Prema tradiciji da bi se postao budista, monah mora da izbegne u Budu (prosvetljenje), u Darmu (budistička tehnika) i u Sangu (zajednica monaha i monahinja).

Unutar Goenkinog sistema Tri Dragulja se prizivaju na prvom danu pri ceremoniji inicijacije. Vodi se računa da formula izbegavanja bude u samom centru pažnje kao ritual promene. Ovo je sasvim slično tibetanskom budizmu koji, kada je dobio priznanje religijske zajedncie u Danskoj, koristi formulu za izbegavanj da bi stvorio razliku između profesionalnih Budista i onih koji jedino podržavaju zajednicu. Jedan od klasičnih Teravadinih tekstova, Vinaja Pitaka, opisuje važnost ove formule. Kada primi sve neophodne informacije, Jasa izjavljuje: Uzimam svog izbeglicu u Budi, Darmi i Sangaji, i pitam uzvišenog da me prihvati kao brata koji se promenio od danas pa do kraja života.

Centralna ideja Vipasane je da kompletno osećajno biće pati, ali ne u smislu da ima bol. Ideja patnje je mnogo šira. Život je patnja; patnja je integralni deo rođenja; bolest, smrt itd. Patnja je i kada radiš nešto, a ne dobiješ ono što ti treba ili što želiš; patnja je i kada dobiješ nešto, a ne možeš to da zadržiš. Budin klasični tekst "Govor vatre" to objašnjava na ovakav način: Patnja je sastavni deo neprekidne promene stvari, u stvari to nije ništa novo, promene od jednog trenutka do drugog. Sve u ovom svetu, u kojem živimo, ima taj kvalitet promene, i ta činjenica, prema Budizmu, je patnja. Ali ovo takođe ima i drugi kvalitet, koji sačinjava njihovu istinu i autentičnu prirodu, a koji se nalazi izvan sveta osećanja. Vipasana, tvrdi Goenka, pomaže da se sazna prava priroda stvari.

Kada je Sidarta Gautama sedeo ispod drveta Bo u Bodhgaju, pre dvestapedeset godina, tvrdi budistička tradicija, on je shvatio pravu prirodu patnje i zahvaljujući tome doživeo je prosvetljenje i postao Buda. Pravo značrenje ovog uočavanja nalazi se u "Četiri Uzvišene Istine". Goenka predstavlja te istine - kao tradiciuju koja postoji vekovima – u obliku u kojem doktor dijagnozira bolest. Prva uzvišena istina je da patnja postoji. Drugo da treba razmotriti uzrok patnje. Zatim je opisano da se lečenjem patnja dovodi svome kraju, i konačno leku je dato ime, sredstvo koje se koristi da bi patnja prestala.

Patnja je deo svega u životu isto kao i smrt. Izbegavanja patnje kroz smrt je nemoguće, a samoubistvo će samo povećati nesreću time što će akumulirati više loše karme. Karma iz prošlosti određuje ovaj život i nečiji postupak neće odrediti sledeći život. Patnja je određena stvarnošću samsare (reinkarnacija) što je suprotno od konačnog cilja nirvane, to je "uništenje", oslobađanje od patnje. Krajnji cilj je oslobađanje od točka samsare. Demon Mara je čudovište koje održava točak stalno u pokretu. On u budizmu simbolizuje sve ono što je zlo. Mara je takođe pokušavao da zavede Sidartu od prosvetljenja kada je sedeo ispod drveta Bo.

ORUŽIJE JE UOČAVANJE

Postoji samo jedno oružije kojim se može poraziti Mara i spasiti čovečanstvo od večnog točka reinkarnacije, a to je prosvetljenje, uočavanje. Učeći Vipasanu tvrdi se da će se put do cilja otkriti. Borba se vodi oko zauzimanja mesta u nečijem umu i svako se mora boriti za sebe. Goenka piše, "Moraš da uradiš ono što mora biti urađeno, niko drugi to neće uraditi za tebe".

Tragovi patnje iz ranijih života su kod svakog sačuvane kao sankhara (Sanskrit: samskara). Postojanje sankhare je rezultat različitih bolnih događaja i iskustva koji su se dogodili u ovom i prošlim životima. Oni se prikazuju kao podsvesni tragovi u umu i predstavljaju se kao grešnost. Oni će u budućnosti doneti bol. Oni se moraju potpuno eliminisati da ne bi postali neprijatne reakcije u umu. Te reakcije su uzrok zašto se toačk samsare i dalje okreće.

Cilj Vipasane je zato, da nauči kako da se postupa umesto da se reaguje. Sankhara je manifestacija karme, energije karme. Svaka individua je žrtva karme koja je nastala u ranijim životima, ali Goenka tvrdi da manifestacija karme u obliku sankhare može biti obrisana. Suprotno od nečije karme, stvari koje činiš sada će odrediti tip tvog sledećeg života. "trenutak kada je kompletna sankhara obrisana je osećaj besmrtnosti koji će da raste zato što nikakva sankhara neće izroniti da bi zagadila um, i to je krajnje stanje nirvane koju ni jedna reč ne može da opiše".

Sankhara, koren patnje, je ključni pojam Vipasane. On ne nagoveštava samo reakciju već i rezultat reakcije. Sve reakcije se seme koje će razviti plod, činjenicu koja je direktno povezana sa zakonom uzroka i posledice. Isti zakon uprvanja i umom. Seme je posejano i nova sankhara je rezultat. Ako je zemljište dobro pripremljeno za sankharino seme, nova sankhara će se razviti: "plod iz semena i seme iz ploda, to je proces razmnožavanja koji se nikada ne završava".

Neko bi ovo povezao sa alegorijom iz Novog Zaveta o semenu koje je palo na kameno tlo i seme koje je palo na plodno tlo. Ali Goenka je ovu alegoriju okrenuo naopako. Seme ili sankhara mora da padne na kameno tlo. Samo tako će biti moguće završiti proces umnožavanja.

Trenutak kada se umnožavanje završi, proces brisanja počeće sam od sebe. Ne reagovati znači da nema više ulaznih podataka. Prisustvo sankhare trebalo bi da utiče na svest i spokoj, koji su osnovni elementi u tehnici Vipasane. Šest organa koji osećaju (takođe osobina Budizma) su osnove za sve reakcije. Zahvaljujući tim osećajnim organima uspostavljen je kontakt sa svetom objekata, čije delovanje stvara reakciju unutar individue. Ovo je razlog zašto su osećajni organi koreni koje treba iseći, a osećajne reakcije su prašina koju treba ukloniti.

Za vreme Vipasana meditacije pojedinac nema drugih veza sa emocijama od onih koje ima svest "dolaženje - da -se - bude - ing i udaljeno umiranje". Učesnik treba da ostane "kul", slobodan kako od prijatnih tako i od neprijatnih osećanja. Poenta je da se demonstrira spokojstvo i osmeh, "osmeh različitosti". Tada i samo tada pojedinac može da krene na putovanje prema nirvani.

Uprkos tome što Goenka tvrdi suprotno, tehnika Vipasane jasno odražava budističke korene. Nakon svega to je stara religija koja odslikava pokušaje pojedinaca ljudskog roda da razumeju uzroke patnje. I lek koji je propisan je tehnika kontrole uma koja pokušava da oslobodi od svih želja koje su povezane sa svetom i putem uma i putem osećanja. U poslednjim analizama ovo je religija koja se odriče realnosti i dobrote božasnkog stvaranja.

Helle Meldgaard

Са енглеског: Ђорђе Продановић

vipasana je oblik joge koji jeste stariji od budizma. izvorno potiche iz hinduizma ,a istina je da se danas najvishe primenjuje u hinajani/teravadi - dakle malim kolima budizma 

 danas vecina ljudi upraznjava jogu na plitkom nivou - samo radi poboljshanja zdravlja 
pa zato i ima toliko vipasana centara u svetu.

Chiste Srbiju od "olosha" a oni su sami najveci olosh Sbije

  Sekte kao bolest zavisnosti

Intervju sa Slađanom Mijaljevićem

Kako prepoznati da li je neko u vašem okruženju pripadnik neke sekte, kako se iščupati iz njih i koje sekete najviše deluju na našim prostorima, objašnjava predsednik Udruženja građana za borbu protiv sekti «Istina»

„Osamdeset odsto ljudi, koji su preko nas pokušali da se iščupaju iz sekti, u tome su uspeli”

Interesovanje za dejstvo sekti na našim prostorima obično naglo poraste posle nekog nemilog događaja, kao što je ovog puta bio sumanuti zločin u Novim Banovcima, o kojem smo pisali u prošlom broju, ali sa psihijatrijskog aspekta. Da li je pozadina ovog zločina dejstvo neke satanističke sekte ili ne, još nije zvanično potvrđeno, ali je činjenica da se o sektama poslednje dva nedelje masovno piše, kao i da je strah od sekti među našim građanima porastao. To je ovih dana primetio i Slađan Mijaljević, predsednik Udruženja građana za borbu protiv sekti „Istina“. Na vrata njegove kancelarije, u crkvenom domu crkve Aleksandar Nevski na Dorćolu, za samo deset dana zakucalo je i pomoć zatražilo tridesetak porodica, a još desetak je zvalo telefonom da se raspita. Poređenja radi, prosečno za godinu dana kroz ovu kancelariju prođe oko 100 ljudi koji traže pomoć za sebe ili svoje najbliže.

Koji su razlozi pojave sekti u jednoj razvijenoj državi?

- Do pojave sekti dovode prirodna kretanja u razvoju stanovništva zemalja, a to su globalizacija, nauka, tehnologija, industrija i određena htenja ljudi da saznaju što više. U toj brzini života se nude instant rešenja za mnoge probleme. Ljudi nasedaju mnogim pričama i ulaze u određene organizacije koje kasnije bivaju destruktivne po njih. Postoji i neprirodan tok koji vode određene službe, među kojima obaveštajne, koje koriste rad sekti kao duhovni rat u nastojanju da porobe neku teritoriju.

Kada su se pojavile prve sekte u Srbiji?

- Sekte u Srbiji ne postoje od juče, već decenijama, a prvu knjigu o sektama napisao je pokojni profesor Lazar Milin 1959. godine.

Čini se da je rad sekti u poslednje vreme mnogo primetniji?

- Da, zato što ih toliko ima na našim prostorima da se ponašaju mnogo slobodnije i javnije. Uz to su i agresivniji nego ikada jer imaju jaku zaleđinu, obezbeđeni su materijalno kao i diplomatskim putevima.

Kako prepoznati osobu koja je vrbovana u sektu?

- U početku teško, ukoliko sa njom ne provodite 24 sata. To znači da vrbovana osoba mora da doživi neki poremećaj u ponašanju koji se vidi u promeni načina oblačenja, ishrane, ophođenja prema bližnjima. Na sve to oni nakon dva, tri meseca takvog ponašanja, počinju da propagiraju i svoje učenje, jer im je navodno to učenje spasilo život, izvelo iz lošeg društva, pomaže im da lakše pobede stres.

Šta je još karakteristično za ljude koji su u sekti?

- Sledeći stupanj je kada sami počnu da se predstavljaju kao članovi neke organizacije, najčešće crkve, kako vole da kažu. U tom stadijumu oni prilaze ljudima na razne načine, od presretanja na ulici, u gradskom prevozu, do sistema „od vrata do vrata“ i pokušavaju da razgovaraju o veri, spasenju života, sveta, duše, o viđenju Boga na ovaj ili onaj način.

Da li je istina da su mladi najpodložniji uticaju sekti?

Mnogi su u zabludi da je omladina na mestu broj jedan kada je vrbovanje za sekte u pitanju, ali omladina je na mestu broj tri. Na prvom mestu su ljudi u srednjim godinam, jer oni rade negde, imaju novac, neki su poznate ličnosti, hijerarhijski pripadaju nekom establišmentu. Takvi članovi sekte mogu da ponude reklamu ili neku zaštitu i zato su najprijemčiviji. U najjačim su godinama, najviše mogu da zaštite tu organizaciju i da joj doprinesu. Oni donose najveći prihod državi, a brinu se i o svojoj deci, i o svojim starima. E, kada razbijete tu srednju generaciju, razbili ste državu u paramparčad. Spreman sam da otkrijem ministru policije ili ministru vera imena ljudi koji su zaglibili u sekte, ali to nadležne, izgleda, ne zanima.

Koliko ima istine u tome da pojedine sekte vrbuju stare i nemoćne kako bi im kasnije na lak način uzeli materijalna dobra?

- Oni su na drugom mestu vrbovanja. Evo, recimo, na Dorćolu Jehovini svedoci aktivno deluju jer dobijaju stanove i do 120 kvadrata. Baka i deka od 80, 90 godina žive sami, i u nekom periodu se pojave ljudi iz sekte koji misle da čine bogougodna dela. Medicinska sestra vodi računa o njihovoj terapiji, pa im meri pritisak i šećer, itd. Zatim se pojave devojčice koje im čiste kuću, usisaju, obrišu prašinu, odu do prodavnice. Onda naiđe neka teta srednjih godina koja im skuva ručak, misleći da pravi misionarsko delo. Nakon određenog vremena na vratima im se pojavi čovek sa akt tašnom i ugovorom o doživotnom izdržavanju. I oni potpišu da daju svoj stan i nekretnine toj i toj organizaciji.

Koji je osnovni način vrbovanja?

- To je psihološka manipulacija. Veliki je broj manipulativnih tehnika kojima oni ljude vrbuju na razne načine, i to čine vrlo uspešno. Glavno je to što neki u sekte ulaze nesvesno, s jedne strane su verski apsolutno neobrazovani, a s druge strane ljudi su počeli jako malo da cene svoj život i kvalitet života.

Kada se vrbovana ličnost odluči za povratak na pravi put, šta je to što je navede da izađe iz sekte?

- Prvo što je navede da pokuša da se vrati je nelogičnost. Oni koji su je vrbovali naveli su joj jednu priču, a kada je počela da živi u toj organizaciji, uvidela je da postoje nelogičnosti u onome što su joj pričali. Neko vreme ljudi koji vode organizaciju uspevaju to da amortizuju lažima, savetima, pretnjama, insinuacijama, pa se produžava vreme boravka i na tu osobu se utiče određenim tehnikama manipulacije. Dešava se to da, ta osoba ukoliko je malo svesnija, uvidi da nešto nije u redu pa se raspituje kod drugih šta je to što ne valja.

Kome treba da se javi osoba koja želi da izađe iz sekte?

- Ukoliko ta osoba želi da izađe iz sekte i vrati se crkvi mi ga pošaljemo kod sveštenika. Ako je u pitanju musliman šaljemo ga kod njegovog verskog savetnika, a ako je ateista, porazgovaramo sa njime, ne teramo ga da uđe u crkvu, ali mu kažemo da to u čemu se našao ne valja. A ako je nastupila neka medicinska patologija, onda ih šaljemo kod psihologa ili psihijatra.

Koliko je procenat uspešnosti da neko izađe iz sekte nakon što vam se obrati za pomoć?

Oko 80 odsto ljudi, koji su preko nas pokušali da se iščupaju iz sekti, u tome su uspeli.

Mislite da će neka sekta lako pustiti svog člana na slobodu?

- Naravno da neće lako pristati da se odreknu svojih članova koji pokušavaju da izađu. To za njih znači da njihov rad i učenje ne valja, a moraju da zadrže ljude. Dok „adept“ boravi u sektnoj organizaciji, napravi se njegov psiho profil, pa igraju na racionalno i na iracionalno, određenim strahovima, pričama, pretnjama. Prvo pokušavaju sa objašnjenjima da on nije najbolje shvatio njihovo učenje, da ga nije najbolje sproveo u praksu. Onda kada definitivno krene iz sekte, počinju određene insinuacije „ti ne možeš bez nas“, „ako odeš od nas izvršićeš samoubistvo“, „znaš li koliko smo ti pomogli kada si došao“. Znači, određeni vid ucenjivanja i buđenja krivice. Poenta je da se napravi fizička razvojenost „adepta“ od sekte, jer će ukoliko se to ne dogodi, izvlačenje će trajati u nedogled.

Kako se u svetu gleda na problem sekti?

- Sindrom sekte je proglašen novim oblikom zavisnosti na Svetskom kongresu psihijatara i psihologa 2000. godine u Barseloni. Sam vid lečenja je resocijalizacija. Znači treba ih lečiti kao bilo koje druge zavisnike. Kada čovek izađe iz sekte mora da se napravi neka socijalna grupa koja će mu pružiti podršku. Ukoliko se postepeno vraća u društvo dolazi do samoizlečenja dobrim delom. On mora da promeni ponašanje, razmišljanje i shvatanje i tada dolazi od izlečenja.

Koje su sekte najzastupljenije u Srbiji?

Od pseudohrišćanskih to su subotari i Jehovini svedoci koji imaju ubedljivo najveći broj članova. Na našim prostorima imate još i transcedentalnu meditaciju, ima i Sai-babovaca, satanista, nekih sinkretista. Sinkretisti su dosta ljudi ubacili smišljeno, oni se kod nas nalaze na visokim političkim položajima.

Da li sekte imaju svoje velike centre ili su zastupljene u svim gradovima jednako?

Svi gradovi u Srbiji puni su sekti, Subotica, Novi Sad, Niš, Beograd, Kragujevac. U mestu Ušće na Ibarskoj magistrali, koje je okruženo Žičom, Studenicom, Gracom, Sopoćanima, Đurđevim stupovima, 1996. godine postojala je jedna porodica Jehovinih svedoka, dok ih je prošle godine registrovano 15. Razna sela u Vojvodini su razbijena od strane subotara.

Iako je u našoj zemlji prošle godine donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, u vašim istupima u medijima upozoravali ste da se taj zakon ne sprovodi?

- Po ovom zakonu koji je donet kod nas, sekte ne bi mogle da se registruju, naročito ako bi bili primenjivani pojedini članovi ovog zakona. Šesti stav Člana 20. Zakona o crkvama i verskim zajednicama kaže, da pri donošenju rešenja o zahtevu za upis u registar, Ministarstvo vera uzima u obzir i odluke Evropskog suda za ljudska prava, kao i upravne ili sudske odluke u pogledu registracije ili delovanja određene verske organizacije u jednoj ili više država članica Evropske Unije. To znači da, ako je neki sud u Francuskoj ili Nemačkoj, vodio postupak protiv člana neke sekte i doneo osuđujuću presudu, naš ministar može da kaže „vi ne možete zbog toga i toga da budete registrovani“, a naročito ukoliko mu iz Srbije stigne potvrda o lošem delovanju te organizacije. Međutim, mi još nismo čuli da je neka organizacija sektnog tipa na ovaj način odbijena.

Da li je istina da je najmlađi satanista u Srbiji imao deset godina kada je prišao sekti, a nešto više od petnaest kada je izvršio samoubistvo?

- Baš kada je donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, iz jednog mesta u Sremu su u moju kancelariju došli roditelji čiji se sin, od petnaest i po godina, ubio. On je od svoje desete godine koketirao sa sektama, a njegov šest godina stariji brat je za to znao sve vreme, ali od straha nije smeo da kaže roditeljima Roditelji nisu primetili i tek nakon sahrane su pronašli neke tragove po kući.

Nije redak slučaj da se vrbovani sa svojim guruima sreću u obrazovnim ustanovama, a da kasnije ta druženja postanu kobna?

- Da, imali smo slučaj da je momak od 24 godine iz Beograda, student Pravnog fakulteta u čitaonici upoznao kolegu sa fakulteta koji je bio u sekti i sa njime se družio osam meseci. Nakon osam meseci druženja izvršio je samoubistvo. Skočio je sa petog sprata 26.6.2006. godine. Šta se desilo u stvari? Mladić je ručao sa roditeljima, i pred kraj ručka zvonio mu je telefon. Roditelji pretpostavljaju da se javio kolega sa fakulteta sa kojim je njihov sin razgovarao više od petnaest minuta. Mladić je rekao „dobro, u redu“, spustio slušalicu, ušao u svoju sobu, zaključao se i skočio kroz prozor.

Čujemo da u Beogradu postoji i jedna komuna «tantrista»?

Postoji jedan broj mladih ljudi koji žive po komunama više od deset godina. Vrbovani su i ušli su u komunu dalekoistočnog učenja „tantrizam“, kada su imali po 17, 18 godina. Stali su sa fakultetima tamo gde su zatečeni, neudati, neoženjeni ili po naređenju gurua ženjeni i udavani u okviru sekte. Nemaju dana radnog staža, niti su završili škole. Njihove porodice su kucale na vrata svih mogućih institucija u Srbiji. Prošle godine su dobili pismo kao zvaničan odgovor skupštinskog Odbora za brigu o porodici kojim je predsedavao lekar Paja Momčilov. On im je odgovorio „svesni smo vašeg problema sa sektom“. To je prvi zvanični dokument sa pečatom u kom se pojavljuje pojam „sekta“.

   

Ljubica Z. TOMIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ
izvor: Ilustrovana politika

Obraz je sekta tek!Šta bi oni sve nešto da brane-fuck off magarci bre!Militantna klinčurija koja bi i Isusa koji je upravo sišao s'neba lično i personalno obesila za jaja na najvišu banderu na terazijama.Da se oni,Justinovci i 1389 org pitaju-bilo bi spaljivanja loših Srba na trgu republike,ispitivanja "izdajnika" u stilu gestapoa i ostala nacističko fašistička "SrBska" s*anja.Neznam kako vas ne zabrane samo.
                   Od*ebite više.

taxtex, мало