Ne može muž ili bilo ko da umanji ženi koja se porađa tegobe samog čina rađanja, i po mom mišljenju prisustvo supruga više utiče na sam odnos osoblja prema ženi nego na sam tok i potrebu da muškarac gleda porođaj.
Iz iskustva znam da su sestre, a naročito doktori ženskog pola vrlo surovi prema porodiljama, znam da im se obraćaju vrlo grubim rečima, tipa: dok si se jebala nije bolelo, a sada kukaš i sl...

Takođe, stepen korupcije, odnosno podmićivanja je srazmeran brizi osoblja prema porodilji, tako ako budući otac ima sredstava da malo podmaže sestrice će da igraju oko žene dok će da zanemare one koje nemaju taj novac. Žene su vrlo često jako uplašene, zbog svesti da porođaj može veoma da boli i sl... Svaka briga i topla reč, naročito medicinskog osoblja može da umiri i ohrabri ženu koja se porađa. Tu muž koji prisustvuje porođaju može da bude od velike pomoći, da pozove doktora, sestru i sl...

Ali i posle porođaja nastaju problemi, žene, a i bebe neznaju da sisaju. To se uči. To je još bolnije iskustvo. Jer pored fizičkog bola od nadolazećeg mleka, mlečni knali u dojkama vrlo često kod prvorotki nisu prohodni pa može doći do upale i bole, majke neznaju šta da rade... Dal da piju vode, što još pojačava stvaranje mleka i bol u grudima ili da ne piju tečnost. Bebe nisu u stanju da povuku mleko, a majke ne znaju da se izmuzu, majka pati dali joj je čedo gladno, a medicinsko osoblje je potpuno ne zainteresovano osim ako im se ne podmaže da pomognu ženama. I tu Otac može mnogo da pomogne stalnim insistiranjem kod sestara da se obrati pažnja na sve te probleme...

Eto toliko, meni je jako značila svaka reč moje žene koja mi se javljala da mi kaže kako teče porođaj, to ljudi traje... Možda je ta neizvesnost podjednako teška za muškarca kao i sam porođaj za ženu.

Što se tiče seksualnog odnosa posle porođaja on bar iz mog iskustva treba da počne onda kada žena misli da je spremna. Želja se javlja vrlo rano, ali obaveze oko male bebe (vrlo malo sna), sveže rane koje mogu i da se zakomplikuju, pa i psihološki efekat kod žene mogu da uspore taj čin ili da ga sa manje ili više problema prebrode. Sve je to normalno, a ljudi koji se vole takve i druge probleme uspešno rešavaju.

Odnos lekar ~ zena je dvosmeran...
Kao sto lekari i babice mogu da budu grubi, tako i zene mogu da ne saradjuju sa njima, tj. ne prate njihova uputstva...

Slažem se, ali žene nisu tamo da bi se družile sa doktorima ili im činile uslugu svojim prisustvom. Grub ton nije uvek izraz prostakluka već nekada ženi koja se porađa treba da skrene pažnju na to da nije ona jedina koja pati, već je tu i dete. U nekim fazama porođaja je vrlo bitna pribranost porodilje i zato sestre i doktori nekada viču da bi majku koncentrisale na uputstva da bi porođaj tekao normalnim tokom. Sve ja to razumem.

Ali kada dežurni doktor ženi koja je došla da se porodi kaže, mogla si da sačekaš još malo, moja smena samo što nije prošla, pojačava se strah kod žene da će odnos prema njoj biti ne savestan i da njena trudnoća nekom pretstavlja problem, kao da nije dovoljno to što treba tek da počne porođaj i sve ono što taj čin prati.

Nema akusera koji bolje poznaje moju zenu od mene.
Apsolutno se ne slazem sa navedenim, i ne samo da se ne slazem, nego imam i sasvim drugacije iskustvo...

Mana epiduralne anestezije je to sto zena ne oseca misice u donjem delu tela, pa tako teze upravlja i samim izbacivanjem bebe. Nama se desilo to da se beba zaglavila u kanalu, na sta su i doktor i babica odreagovali krajnje panicno i time doprineli jedino da se moja supruga jos vise zbuni. Sekunde su nedostale da krenu sa carskim rezom ili da beba prestane da dise. Onda sam, nemocni ja, skoro iz sve snage savio njenu glavu bradom ka grudima (uci se u skoli roditeljstva) i govorio joj da je skoro gotovo, da se jos malo napregne i da je beba pocela da izlazi. Istina je da sam sve vreme gledao u nju, ali najbitnije je bilo da je beba tog trenutka zaista i krenula da izlazi.

Takodje, pre samog tog cina, tokom kontrakcija, medicinsko osoblje ostavlja trudnice same dok se dovoljno "ne otvore", tj. dok se ne steknu uslovi za porodjaj. To moze potrajati satima, a najgore za zenu je da tada ostane sama.

Naravno, u ovoj zemlji nije omoguceno besplatno prisustvo oca, tako da to sebi ne moze svako da priusti.

Poenta: psiholoski, a vrlo moguce i tehnicki, prisustvo oca porodjaju je od jako bitnog znacaja. Mislim da je svaka druga tvrdnja samo izgovor za muskarca.
Donekle i mogu da razumem averziju zena prema tome, ali, opet, mislim da u takvim slucajevima ne postoji dovoljno bliskosti i poverenja.

Kad ovako postavis stvari osecam se kao dinosaurus (vrsta koja nestaje) 

Onda bolje predji u suprotni tabor.

...sta god to znacilo 

Sve što si rekao još jednom pokazuje da je prisustvo oca ipak poželjno i ja se u suštini sa tin slažem. Nisam imao takvo iskustvo kao ti, a pošto sam laik mogu samo iz ličnog iskustva da govorim. Mislim da se medicinsko osoblje protivi prisustvu oca samo zbog toga što vole da rade netransparentno kako bi što više bili zaštićeni od odgovornosti.

Tako je svuda, u svim oblastima. Nemam ja ništa proti lekara i babica, čak šta više imam izuzetno dobro iskustvo. Ali prisustvo oca tera medicinsko osoblje, po meni, da se maksimalno zalažu, a znam i za druge primere...

ja imam pozitivno iskustvo sa osobljem u porodilistu...nikakve zamjerke u tom smislu nemam.
i bila bih vise nego zadovoljna kada bi ista postava osoblja bila i sledeci put
profesionalni,ljubazni i pozrtvovani.

nemam razloga da ne vjerujem da postoje i drugi primjeri...gdje se osoblje ne ponasa kako treba prema pacijentima.
ne vidim interes tih zena sa takvim iskustvom da lazu.
licno sam slusala strasne price...

mozda upravo iz razloga tako dobrog tretmana od strane njih,gdje sam stekla i puno povjerenje-koje je presudno i jako vazno u tim trenucima...nije mi nedostajalo prisutvo nekog bliskog...mada,vjerovatno bih,da mi je bilo dozvoljeno i trazila prisustvo muza,jer mi je bilo i prvi put i nisam znala sta me ceka,a i bila sam preplasena pricama o ponasanju osoblja...

osim toga,tamo gdje sam se ja poradjala...potpuno mi je i bilo jasno zasto ne dozvoljavaju prisustvo muza.
jednostavno...nisu imali gdje ni nas da smjeste...poradjale smo se zajedno...jedna pored druge i cekale red u hodniku na krevetima u sred promaje...

uslovi u porodilistu,izgled porodilista,sama oprema sa kojom se radi...to je jadno i ponizavajuce.
i za one koji rade tamo i za zene koje se porodjaju.
bila sam sokirana uslovima...i danas ne mogu da shvatim da tako nesto postoji u jednoj metropoli u sred Evrope.

He he tako je prosla i moja zena...cekajuci u redu u onim bednim pidzamama na tufne
Medjutim danas porodiliste barem u Krusevcu je novo u full/u, skoro sam bio, klimatizovane sobe, nema poseta, mada je omogucen video razgovor
Ma ludilo...osoblje je solidno 

a spavacice su posebna prica

samo je jos falilo da se vezuju na ledjima

ali se stvari pomjeraju....koliko mogu da primjetim...valjda ce price o uslovima u porodilistima biti samo u domenu vica iz proslosti.