U zatvorima u Srbiji prijavljuje se tek svako deseto počinjeno silovanje
Seks iza rešetaka za dve kutije cigareta
Žrtve ćute zbog sramote, jer opraštanja "cinkarošima" nema. Ako neko ispriča čuvarima, čekaju ga prebijanje ili višestruka zlostavljanja

Jedan od 1.400 zatvorenika najstarijeg, najvećeg i najčuvanijeg zatvora u Srbiji - KPD Zabela, kraj Požarevca, tražio je razgovor sa vaspitačem. Rešio čovek da se zatvorskim vlastima požali na nepravdu.
Osuđen za seriju razbojništava, od kojih je jedno sa "smrtnim ishodom". Javljao se na oglase za podstanara kod starijih beogradskih gospođa, stavljao im lekove za smirenje u kafu, omamljivao, a onda pljačkao. Jedna stanodavka se nije probudila, a on uhvaćen, osuđen zbog ubistva i poslat u zatvor. Pravac - Zabela.

U zatvoru nema tajni

- Došao kod mene, sav potišten. Pitam ga šta je bilo, a on se žali, oralno zadovoljio drugog zatvorenika, a ovaj mu nije dao dogovorenih dve kutije cigareta. Vajka se: "A šta ja sada da pušim?". Šta da mu kažem, čoveku koeficijent inteligencije na ivici tuposti. Pitam ga da li je ikad bio sa prostitutkom, on odgovara potvrdno. Pa, kada si dao pare, pre ili posle seksa? Pre, kaže. Pa uzimaj i ti cigarete unapred - savetovao je Branimir Docin, bivši vaspitač u Zabeli robijaša koji je došao da se požali.

Osuđenik je bio siromašan, iz nekog sela u Banatu koje je odavno napustio, bez igde ikoga ko bi mu slao novac ili pakete. Pušač, zavisnik od nikotina, da bi zadovoljio svoju naviku postao je, kako se kaže u zatvorskom žargonu, "pušara".

Nije retkost, kaže sagovornik Glasa, da se siromašni zatvorenici prostituišu, a zatvorska valuta su cigarete i to "partner", koji može da se kupi u siromašnoj zatvorskoj kantini.

Pravila su jasna: poseta bračnog druga je dozvoljena jednom u tri meseca, u trajanju od tri sata, u posebnoj prostoriji, bez prisustva stražara. Šta se za ta tri sata uradi - uradi, a onda ponovo dugih devedeset dana apstinencije. Neki zatvorenici, oni nasilniji ili na višem mestu u zatvorskoj hijerarhiji, kada osete seksualnu želju, ne zadovoljavaju se sami.

- U zatvoru se tačno zna ko je kakav i šta radi. Sve se brzo pročuje i nema tajni. U sobama spava i po 70 zatvorenika, neki od njih su agresivni, sociopate, psihopate... Dešavaju se silovanja, ali se prijavljuje svako deseto. Silovani ćute, zbog sramote i straha, ne žale se stražarima jer opraštanja "cinkarošima" nema. Ako se neko požali, može da očekuje prebijanje ili višestruko silovanje - kaže Docin.

Iako seksualnih odnosa među muškarcima ima, većina njih nisu homoseksualci. Kada izađu iz zatvora nastavljaju da žive normalno, sa svojim ženama i devojkama. Do sledećeg odlaska u zatvor.

Ubica i mačka

Tri sata u tri meseca robijašima znači mnogo, za taj dan se živi i to zatvorskoj upravi pomaže da i ubice drži pod kontrolom. Jednom višedecenijskom zatvoreniku njegovi cimeri su, preko oglasa, pronašli "nevenčanu suprugu", platili joj put, "dnevnicu" i posle mnogo godina višestruki silovatelj i ubica je imao intimnu posetu. U potvrdi iz mesne zajednice je doduše pisalo da su njih dvoje živeli zajedno kada je "mladoženja" već bio u zatvoru, ali je uprava progledala kroz prste. Posete su se nastavile i romansa traje i danas. Nije retkost da zatvorenici dobiju dete dok služe kaznu.

- Trostruki ubica je imao mačku kojoj je izvadio zube i izdresirao je da mu radi felacio. Izuzetno agresivan tip, iz sela pored Požarevca. Bio je zaljubljen u komšinicu, a pošto ga je ona odbijala, postavio je zasedu i lovačkom puškom ubio nju, muža, jedno dete, a drugo dete je, srećom, promašio. Držali smo ga na izdvojenom radnom mestu, dopustili smo mu i da drži tu mačku, tako je bio miran i bezopasan. Jednom je u obilasku navratio do njega tadašnji upravnik, a mačka se zaletela pravo na njegovo međunožje. Šic, vičem, a upravnik ništa ne shvata, već se ljuti, šta će tu životinja! A ubica emotivno vezan za mačku, jedva je izdresirao, kada bi mu je oduzeli, svašta bi bilo. Ne treba se slepo držati zastarelih pravila, bolje ih je ponekad zaobići, ja sam jednom bio zadužen za 180 zatvorenika i svi su bili mirni - seća se Docin, koji je posle 25 godina rada napustio mesto vaspitača u Zabeli.

Lakše zakolju čoveka nego prase

Zatvorenici vole životinje, vezuju se za njih, bilo da su ptice, mačkeÖ Zečevi se u Zabeli gaje već 100 godina. Jednom, seća se Docin, vaspitači su na zatvorskom poljoprivrednom dobru kupili prase, da ga lepo ispeku. A onda je nastao problem: ko će prase da likvidira? Jedan od zatvorenika, ubica, rekao je: "Ne mogu da zakoljem prase. Čoveka? Ne bih trepnuo, ali ovo prase? Ne mogu!". Na kraju je doveden mesar iz Požarevca da završi krvavi posao.


Izvor: Glas Javnosti

Naravoucenije:

1. Oni koji puse imaju "koeficijent inteligencije na ivici tuposti"

2. Trostruke ubice ljudi vole i nad mackama da se izivljavaju vadeci im zube (bez injekcije?)