Da, kada neko tako lepo nešto opiše, ispriča. argumentuje, kao ... ima ih na ovom forumu... zbog takvih i "dođem", vrate mi samopouzdanje i ono malčicko nade što je ostalo da mi tinja u oku ali samo kada gledam odozdo. Kad gledam pravo ili odozgo, ne vidim ništa od suza. Probajte, pa ćete znati o čemu govorim. Kada gledate iz žablje perspektive, suze ostaju dole, u donjem kapku i onda nešto i vidite... A plačem zbog Kosova. I svih onih koji ne prepoznaju krivca.
Potemkinovo selo. Jedno velikoooo Potemkinovo selo je postala ova država. Arhitekta, projektant - Sloba! Najveće zlo koje je zadesilo srbiju. NEčovek koji je prepoznao sve loše osobine ovog naroda i pretvorio ih u svoju preizbornu prednost i svoje manipulativno oružje, a ne manjka ovom narodu loših osobina: masovna neobrazovanost, polupismenost, vlastoljublje, podmitljivost, sklonost ka minimiziranju problema, pljuvofilija, pravdofobija, lakoćemofilija, radofobija, ličnaodgovornostfobija itd, itd... Sloba je napravio Potemkinovo selo, kulise od živih ljudi, građevina, kulise od "normalnog života"... a iza je u stvari mrtav narod, mrtva država, gnoj, kriminal, nebriga za pojedinca, nebriga za društvo, nebriga za kulturno, nebriga za decu, za omladinu, za stare, za penzionere, za našu zemlju, za granice...
Ubedite me, preklinjem vas, da nije tako.