Sećanje na Jasenovac: Srbi su najveće žrtve :: Srpski Nacionalisticki forum

Senator Finestra: Etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj prvo u Evropi

RIM - Prvo etničko čišćenje u Evropi počinjeno je nad Srbima u Hrvatskoj 1941. godine, rečeno je u Parlamentu Italije, preneo je danas rimski list "Il Tempo". "Senator Ajmone Finestra je baš tim rečima započeo obraćanje parlamentu 14. februara, povodom ponovnog objavljivanja knjige 'Jugoslovenski tretman za Italijane posle 8. septembra 1943', koja govori o zločinima Titovih partizana nad Italijanima u Dalmaciji i Istri neposredno nakon Drugog svetskog rata", izjavila je u intervjuu Srni novinarka italijanske državne televizije RAI Mila Mihajlović, koja je i autor teksta u "Il Tempu" .

Mihajlovićeva ističe da je prvi put u istoriji neko drugi, a ne Srbi, zvanično i javno izjavio, podnoseći materijalne dokaze, da je prvo etničko čišćenje počinjeno nad Srbima u Hrvatskoj pre ravno 70 godina, a nekoliko godina kasnije i nad Italijanima, da bi se ponovilo 1995. nad Srbima u Hrvatskoj.

Ona kaže da objavljivanje ovih podataka u italijanskoj javnosti u ovom trenutku nema direktne veze sa aktuelnim hrvatskim zatvaranjem poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, ali da će sigurno biti upotrebljeno u tom smislu.

"Kažem da nema direktne veze s tim, zato što sam bila u kontaktu i neposredno prisutna u svim fazama pretrage i pronalaženja materijala vezanog za Srbe. Italijani su tražili dokumenta o svojim žrtvama i za vlastite političke, istorijske i druge ciljeve, a dokumenta o Srbima su pronađena onako usput, štampana, a da niko od Italijana nije ni najmanje shvatio o čemu je reč i šta imaju u rukama", kaže Mihajlovićeva.

Ona priznaje da ni sama to nije shvatila sve dok joj predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava ustaškog kompleksa logora Jadovno 1941. Dušan Bastašić nije "otvorio oči".
"Nakon toga sam krenula da tražim dalje materijale i pronašla sam gomilu dokumenata u italijanskim arhivama", ističe Mihajlovićeva i najavljuje da će o tome govoriti na predstojećoj Konferenciji o Jadovnu u Banjaluci.

Prema njenim rečima, u italijanskoj javnosti, političkoj i istorijskoj, vlada ogromna frustracija i zbog Brozove, a posebno zbog savremene hrvatske istoriografije, ali i aktuelnog ponašanja Hrvatske.

"Ne zaboravimo da je bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić odbio zlatnu medalju za hrabrost koju je tadašnji italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi dodelio Zadru kao ‘gradu heroju’. Ćampi je odlikovanje privremeno povukao, a u Italiji tinja teško negodovanje i frustracija", kaže Mihajlovićeva.

Ona navodi da jedan od podnaslova u italijanskom tekstu glasi "Italijanska vojska u Dalmaciji - okupaciona sila ili trupe u mirovnoj misiji?"

"Naravno, kada se vide dokazi o radu italijanske vojske i italijanskih vlasti u Dalmaciji i Crnoj Gori, dobija se sasvim druga slika, suprotna onoj ružnoj priči o ‘okupatorskom zlotvoru’. Pa zar ‘okupatorski zlotvor’ naređuje zatvaranje koncentracionog logora? Zar spasava na hiljade nevinih civila? Zar ih hrani i oblači, pomaže na svaki način, bez obzira na naređenja sa vrha?", pita Mihajlovićeva i zaključuje da sve to nameće radikalnu reviziju istorije i uloge italijanske vojske u Dalmaciji od 1941. do 1943. godine.

Odgovarajući na pitanje postoje li u Italiji saznanje o bratskoj borbi Italijana i Srba tokom Drugog svetskog rata, Mihajlovićeva kaže da malo ljudi zna za to, jer o tome nije smelo da se priča.
"Ali, radi se na komunikaciji", dodaje ona.

Mihajlovićeva kaže da se italijanska javnost već desetak godina bavi istinom o zločinima partizana nad pripadnicima italijanske etničke zajednice u Istri i Dalmaciji.

"Ustanovili su i praznik Dan sećanja. To se unosi i u nastavni program u svim školama, organizuju se manifestacije, izložbe, svedočenja. Strašna je to priča, naročito što se desila posle završetka rata, a još gora je činjenica o netrpeljivosti tadašnjih vlasti u Italiji prema sirotim izbeglicama koje su, ni krive ni dužne, izjednačavane sa fašistima koji su rat izgubili, kao da su oni krivi za sve", ispričala je Mihajlovićeva.

"Stigli su u Italiju da se spase, a vlasti su naterale ljude u ‘majci’ Italiji da ih skoro mrze, gledaju kao blato, mrtvi teret, sramotu nacije. Tako da i same izbeglice nisu pričale ni sopstvenoj deci o ‘fojbama’, vlastitom poreklu i nesreći, a potomci su se decenijama stideli da kažu odakle su poreklom. Strašno i pogubno. Sada se to polako menja. Istina je spora, ali neumitna", naglašava ona.

Mihajlovićeva zapaža da sve to podseća na leto 1995. godine i na etničko čišćenje srpskog stanovništva koje je bežalo pred hrvatskim bombama i nožem.
"Poslednjih 20 stranica knjige su originalne fotografije. Prvih deset stranica dokumentuju italijanske žrtve bačene u jame na Velebitu, u Istri i Dalmaciji. Poslednjih deset stranica su nema svedočanstva srpskih žrtava, nedoklane srpske dece iščupane iz ustaških kandži, izranjavanih muškaraca i žena izvučenih iz jama", prenosi "Il Tempo".

"Tu je i pet fotografija neprocenjive istorijske vrednosti, jedinih dokumenata o postojanju i užasima ustaškog logora na ostrvu Pagu, logora u sastavu kompleksa Jadovno u kome je za samo 132 dana ubijeno više od 40.000 Srba i Jevreja", piše list.

Italijani su naredili zatvaranje logora istog časa kad su preuzeli vlast, preneraženi zločinom koji, prema rečima senatora Finestre, ljudska svest nije mogla da zamisli.

"Ne samo da su italijanske vojne vlasti naredile zatvaranje ustaških logora. Italijani su zaslužni i za dokumentovanje zločina. Bez dokumenata i materijalnih dokaza zavera ćutanja, koja je dosada pokrivala neviđeno etničko čišćenje i genocid nad Srbima u Hrvatskoj, ostavila bi ga i dalje kao nešto što ne postoji. Maltene, kao srpsku izmišljotinu", ističe Mila Mihajlović u svom tekstu.

"Bez ljudi poput Finestre i bez dokaza, jame bi dubinom ćutanja definitivno ugasile poslednji urlik, smrtni ropac pobijenih Srba, a more Dalmacije im spralo kosti u čestice", naglašava ona.

Fotografije u knjizi ne dokumentuju samo ustaške zločine nad Srbima. Tu su i dokazi o zločinima partizana nad celim srpskim porodicama, krivim što su četničke porodice, verne kralju i Srbiji, što je bilo dovoljno za smrt po kratkom postupku, navodi se.

Fotografije ih prikazuju pobijene u vlastitim kućama, na spavanju, popadale po kuhinjskom podu, dete od oko osam-devet godina izranjavano, ali preživelo.
"Bez prošlosti nema ni sadašnjosti ni budućnosti. Ta istina o prošlosti sigurno nedostaje i mladim generacijama Srba, gde god bili. Zašto im neko negira taj deo vlastite istorije?", pita Mila Mihajlović u tekstu, koji je prenio "Il Tempo".

Blic

Italijani znaju istinu o logoru Jadovno

BANJALUKA - Uoči prve međunarodne konferencije o Jadovnu, koja će se održati sutra i u petak u Banjaluci, razgovaramo s Milom Mihajlović, novinarkom RAI TV, čija je nova knjiga „Italijanski izvori - dokumentacija o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini 1941-1943“ pobudila veliku pažnju u italijanskoj javnosti, a biće i tema njenog izlaganja na tom skupu.

Reč je o dokumentima od ogromne istorijske vrednosti, koja su nakon 70 godina ugledala svetlost dana, a koja su dokaz, kako kaže naša sagovornica, etničkog čišćenja epskih razmera počinjenog na Balkanu. Ovo je poslednjih meseci više puta izrečeno na konferencijama održanim u srcu Italije, pa čak i u sedištu nacionalnog parlamenta.

Kako je došlo do toga da se bavite ovom temom?

Sasvim slučajno. U Rimu je sredinom februara prvi put objavljen dokument sačinjen septembra 1945. godine koji je služio da dokazima potkrepi italijansku pregovaračku poziciju na Mirovnoj konferenciji 1946. u Versaju. Sudbina tog dokumenta bila je vrlo čudna. Štampan na, za to vreme izuzetno skupoj hartiji i u hiljadu primeraka, zaplenjen je i od tada mu se gubi svaki trag. Prošle godine, na inicijativu grupe Italijana, istoričara i izgnanika iz Dalmacije, odlučeno je da se taj dokument, čiji je jedan primerak sačuvan, pruži na uvid javnosti. Reč je o knjizi o jezivom entičkom čišćenju Italijana iz Istre i Dalmacije u godinama posle Drugog svetskog rata, o jamama u kojima su završile na hiljade građana čiji je jedini greh bio taj što su italijanskog porekla.

Mesecima su nestajali u dubinama istrijanskih (istarskih) jama, a to je rezultiralo egzodusom 350.000 Italijana iz ovih krajeva. Međutim, taj dokument na poslednjih 20 stranica donosi fotografije pod naslovom: „Masakri Jugoslovena protiv Jugoslovena“. Upravo je tu bio ključ istorijskog otkrića važnog za naš narod. Među njima nalaze se i jedinstvene, do sada nikada viđene četiri fotografije o ustaškom logoru na Pagu, o kojima postoje samo usmena svedočenja. A u tom logoru ustaše su za samo 132 dana usmrtile 8.000 Srba i Jevreja. Logor na Pagu je, inače, bio u sastavu kompleksa logora Jadovno, stratišta 42. 000 Srba. Kada sam to videla, počeo je i moj angažman da se istina o tome čuje što dalje.

Ko je to sve uspeo da zabeleži?

Naravno da Srbi nisu mogli da prikupe druge dokaze o Jadovnu sem priča malobrojnih preživelih. Ali italijanska vojska i civilna vlast je u Dalmaciji i Lici tada bila prisutna i interesantno je da su se oni sukobili s vladom u Rimu. Naime, Italijani i Hrvati su, navodno, bili prijatelji i saveznici. A bili su sve sem toga. Osim što ih je delila kultura i teritorijalni interes, Italijani su bili zgroženi ustaškim zlodelima, ali i primarnom ulogom koju je u masakru nevinih srpskih civila imala Katolička crkva u Hrvatskoj, o čemu svedoče dokumenta iz italijanskih državnih, diplomatskih i vojnih arhiva. Vojni izveštaji su potkrepljeni i fotografijama jer bi na svaku dojavu o ustaškom masakru Srba Italijani slali svoje patrole, istražitelje i fotografe. Nažalost, redovno su te dojave i potvrđivane: nekada su italijanski vojnici iz jama uspevali da izvade ponekog preživelog i smeštali ga u svoje bolnice. Nekada su uspevali da svojim prisustvom preduhitre ustaše i onemoguće krvavi pir. A nekada su mogli samo da konstatuju masakr. To je išlo do te mere da je trupa zajedno s komandantima cele armije u Dalmaciji zapretila pobunom političkom vrhu u Rimu! I o tome postoji prepiska iz koje se jasno čitaju reči gnušanja na „savezništvo“ s Hrvatima.

O ovom otkriću ste do sada imali više prilike da govorite u Italiji nego na prostoru bivše Jugoslavije.

O postojanju ovih dokumenata saznao je i čuveni svetski antropolog prof. Srboljub Živanović iz Londona i pozvao me je da govorim na konferenciji o Jasenovcu. Ali, kako je ona bila u maju, a ja sam sve ove činjenice počela da prikupljam, nisam bila u mogućnosti da u tako kratkom roku sve prezentujem u javnosti, ali sada ću imati prilike u Banjaluci, gde su dolazak najavila i tri predsednika: Josipović, Dodik i Tadić. Srećom, za ova dokumenta je saznao i dr Dušan Bastašić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno 1941. i uz njegovu pomoć priča o italijanskim materijalnim dokazima počela je da se širi ne samo u srpskoj nego i u svetskoj javnosti. Najpre je u Italiji moj tekst o etničkom čišćenju Srba i Italijana, o Jadovnu i brojnim drugim srpskim Jadovnima, na udarnom mestu objavio italijanski nacionalni list „Il Tempo“. U Italiji je krenula serija konferencija koja je bila ispraćena ogromnim interesovanjem javnosti. I da zločin bude veći, to se događalo i u godinama posle završetka rata. Italijani te zločince nazivaju „Titovi partizani“. Međutim, na osnovu novih saznanja iz knjiga Miloslava Samardžića, koja dokumentuje masovni prelazak ustaša u partizane već 1943. godine, postavlja se pitanje: ko su bili „Titovi partizani“ koji su u jame bacali Italijane? I to otvara novo poglavlje i to je tema moje nove knjige.

Blic