Komemoracije stradalima u ustaškim zločinima. Cvetković: Možemo opstati samo uz toleranciju. Dodik: Srbi su narod mira, ali su bili naivni. Josipović: Ustaštvo - nikad više.




DONjA GRADINA, JASENOVAC - U Donjoj Gradini kod Kozarske Dubice i u logoru Jasenovac u nedelju su održane komemoracije i parastosi žrtvama ustaškog genocida, kojima su prisustvovali najviši zvaničnici Republike Srpske, Srbije i Hrvatske.

Na komemoraciji žrtvama ustaškog terora na stratištu Donja Gradina, premijer Srbije Mirko Cvetković je poručio da su narodi Balkana upućeni jedni na druge i da mogu opstati samo ako među njima ima više tolerancije.

- Jedino tako nam se prošlost neće vraćati kao bumerang. Kao ljudi moramo da praštamo, ali ne smemo da dopustimo greh zaborava - rekao je Cvetković na komemoraciji, kojoj je prisustvao politički vrh Republike Srpske, predstavnici Izraela, diplomatskog kora i domaćih i međunarodnih jevrejskih i romskih organizacija.

Mesta poput stratišta u Donjoj Gradini, koja je bila deo kompleksa logora Jasenovac, po Cvetkovićevim rečima, opominju kakvu pustoš iza sebe ostavljaju bolesne ideje i upozoravaju da se nikada ne sme odustati od borbe protiv mržnje, zla i nasilja.

- Budućnost je u rukama onih koji se najbolje i najdalje sećaju prošlosti i zbog toga je naš dug prema nevinim žrtvama da ne dozvolimo da nestanu u zaboravu. Takvi zločini, strani razumu i civilizovanom društvu, ne smeju biti zaboravljeni, niti bilo koje društvo utemeljeno na moralnim normama sme da dopusti da zločinci budu amnestirani - kazao je Cvetković.

Donja Gradina je najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, koji je formiran u avgustu 1941. godine, neposredno nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske. Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida u NDH obeležava se povodom pokušaja proboja dve grupe od oko hiljadu zatočenika 21. i 22. aprila 1945, u čemu je uspelo samo njih 118.

- Republika Srpska će odavati počast svim stradalim u svim ratovima na ovim prostorima, jer želi da bude deo civilizovane zajednice posvećene miru i razvoju, koja sa drugima na ovim prostorima živi i radi uz međusobno uvažavanje. Istina se danas mora rehabilitovati ne da bi nekome činili zlo ili pravila neka nova priča već da bi se podsetilo na ono što se desilo - rekao je predsednik RS Milorad Dodik na komemorativnom skupu u Donjoj Gradini.

On je istakao da je srpski narod - narod mira, koji je u Drugom svetskom ratu bio naivan i dozvolio pokolj nad sobom u naivnom uverenju da se zločin ovih obima ne može dešavati.

- Zbog činjenice da se nikad nije odgovaralo za zločin u Jasenovcu na način kako to traži stradanje i istorija, dodatno su poražene i žrtve i njihovi naslednici. Za jasenovačke žrtve nije bilo pravde, jer je komunistički režim, braneći i minimizirajući žrtve, počinio saučesništvo u zločinu koji se desio, ali će se krajnji poraz desiti onda kad se više ne budemo sećali i odavali počast stradalima - istakao je Dodik.

Na mestu nekadašnjeg ustaškog logora smrti Jasenovac, kod spomenika “Cvet”, u nedelju je održana komemoracija žrtvama i obeležena 67-godišnjica proboja logoraša.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović istakao je da je velika većina Hrvata antifašistička i da u Hrvatskoj više nikada neće proći nacističke i ustaške ideje.

- Broj žrtava Jasenovca dokazuje koliko je strašno zlo koje su tu počinile ustaše - rekao je Josipović.



Ističući da mnogi pokušavaju revidirati i negirati zločine u Jasenovcu, Josipović je rekao da nije dovoljno dolaziti na komemoracije već treba učiniti više, pogotovo kad u udžbenicima nije navedena prava istina o Drugom svetskom ratu. Hrvatski predsednik je rekao da ne postoji nijedno mesto koje bi moglo više da svedoči o užasima suludih ideologija kao što je Jasenovac.

- Srbi su bili najveće žrtve Jasenovca - kazao je hrvatski premijer Zoran Milanović, naglašavajući da je Jasenovac bio mesto gde su ustaše neprekidno, pune četiri godine, ubijale ljude. - Ali, Evropa u to vreme nije videla ni tako jak antifašistički pokret kao što je bio na ovim područjima.


SPOMEN-ZID

U BAČKOJ TOPOLI u nedelju je, povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, na jevrejskom groblju otkriven Zid sećanja na sve preminule u Holokaustu koji nemaju grob. Lokalni istoričar Pali Červenak je, podsećajući na prisustvo jevrejske zajednice u Bačkoj Topoli, rekao da je od 426 njenih članova koji su 1941. živeli u Bačkoj Topoli, 272 ubijeno u Holokaustu, kao i da se mnogima od njih ne zna mesto počivališta. U znak sećanja na te ljude, na jevrejskom groblju podignut je memorijalni zid.

POLOŽENI VENCI NA SPOMENIK NA STAROM SAJMIŠTU

ĐILAS: DA SE NE ZABORAVE ŽRTVE

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je, povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, venac na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, uz poruku da je najvažnije da se neguju sećanja na žrtve, kao opomenu da se takve stvari više nikad ne dogode.



Đilas je ponovio da je plan da se na prostoru nekadašnjeg logora Staro sajmište izgradi memorijalni centar kao sećanje na sve žrtve u logorima i dodao da veruje da će u narednim godinama on biti i gotov i da će time, na još dostojanstveniji način, moći da bude obeleženo stradanje svih u Drugom svetskom ratu.

- U subotu sam bio u Banjaluci, gde mi je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poklonio knjigu o Jasenovcu, gde sam video fotografiju, koju nikada neću zaboraviti. Reč je o vešalima za decu. To je fotografija koju niko od nas nikada ne sme da zaboravi - istakao je Đilas.

Izvor: Novosti

Jasenovac - moneta za potkusirvanje "nasih" i "njihovih"...
Kada sam videla to prenemaganje od strane predsednika ovih i onih, kiselina mi se popela u stomaku...

A sad ce da usledi druga vrsta prenemaganja...

A dobro, izbori su uskoro. Idealno vreme da politicari porade na nacionalnom identitetu i da se sete nekih zrtava.

Pa da li si ti cuo Cvetkovica... mene je iskreno bilo sramota... zaista sramota... Onako, pravo pljuc u lice..
Ono sto mene, pak... godinama kopka... zasto se gospoda ne prosetaju 20km do Kozare... nista ne boli... a tu je.. u blizini...

Ili do Gline... ipak su tamo Srbi spaljeni u crkvi... mozda do Pakraca... ili Sunje...
Traziti da odu do npr. Like i posete tamo neke jame ili do Korduna... je ipak previse za traziti...
Ali, eto... to je neka ruta koju predlazem onima koji zele da letuju na Cro primorju... sve je usput.. ne boli... ako se svrati...

Treba, nego šta. Onaj koji bude uspeo da bar malo posveti pažnje svemu tome, vratiće na mesto neke stare senke koje traže svoje mesto. One se neće smiriti dok ne dobiju zasluženo pokajanje. A do tada...ovako je.

Vecna slava svim zrtvama bez obzira nacionalnost.

Ono, nije medijski jako, slaba infrastruktura, protokol, ograniceno vreme, izbori se priblizavaju i tako, do sledece prilike da se oslikaju u novinama, TV-u i slicno...

Никаквог ''пробоја'' из Јасеновца није било!!!
Логори Јасеновац и Стара Градишка су били под управом УСТАША и Шваба ту није било!
Постојао је затвор пре самог логора који су држали Немци. Сваки Србин је у том затвору пролазио кроз контролу. Немци су млађе мушкарце, занатлије и нешто остављали за себе. Ухапшени,спашени, они су добијали следовања као и Немачки СС (чувари у немачким логорима су били припадници СС-а). Остали, болесни, жене, деца, интелектуалци...су слати усташама у Јасеновац. Тај бег, о коме се толико прича, је био из НЕМАЧКОГ дела!

Dobro je da neko pravi razliku izmedju fašista i ustaša

Za dom spremni i da jedemo govna.  Lepi politicari, bas su slatki, ko secerna bolest

Jos kad bi neko uocio razliku izmedju fasista i nacional-socijalista 

Ono sto je meni uvek bilo mucno vezano za Jasenovac, pored cinjenice da je Logor Jasenovac-Gradiska stvoren u mom kraju i u njemu su skoncali i moji rodjaci, je to sto se kod srpske javnosti (i sire) stvorila lazna slika da je Jasenovac bio jedini poligon za stradanje Srba i svih onih koji nisu bili podobni u NDH...

Iz toga se razvilo i ono cenkanje sa zrtvama koje sam uvek dozivljavala kao grozno i podjednako monstruozno sa zlocinima koji su se desili tamo... Cifra od 700.000 je stravicna i vredja inteligenciju svakoga ko je ikada bio u Jasenovcu, ali je i cifra od 50-70.000 smesno mala...
Vise puta sam rekla da je osnovni problem za utvrdjivanje tacnog broja poginulih to sto su zbrisane citave porodice... spaljene knjige i niko nije imao da svedoci o stvarnom broju stradalih posto ih je dobar broj zavrsio u Savi i njihove kosti su zavrsile ko zna gde... Tome ne pomaze ni cinjenica da je dobar deo naroda bio u zbegu i partizanima, deo ih je poslat u Nemacku, deo u Srbiji... a posebno je tragicno to sto su posle zavrsetka rata mnogi nasilno kolonizovani u Vojvodinu... Po izvorima SPC, na teritoriji NDH (Hrvatska, deo Srbije i BiH) je pre rata zivelo oko 2,5 miliona Srba. Koliko ih je ostalo posle... ne zna se... ali je taj nivo dostignut tek posle 50 godina...

Povod za sve ovo moje trucanje je neko googlanje od sinoc... kada sam iz pita boga kog razloga pocela da trazim neke podatke o svojoj porodici... Naletela sam na izjavu brata mog dede koji je bio svestenik u Jasenovcu... i krenula dalje da vrsljam...
Jedna od tih zaboravljenih cinjenica bili su i logori Caprag i "Danica", kao i cinjenica od koje se ledi krv... da je u maju 1941. godine ubijeno 8000 Srba na Velebitu. Osam hiljada. U Glini je spaljena crkva i nekoliko desetina ljudi u njoj... Licke i hercegovacke jame nikada, ali nikada nisu istrazene. 

Oni su totalno zaboravljeni i slucajno ili namerno skrajnuti kako bi se stvorila neka tuzna i lazna slika da su nas ubijali samo u Jasenovcu...

Koliko znam, katalogizacijom se poslednjih godina bavi Ivo Goldstajn... tako da... mozda treba odgovor da potrazis doma u Hrvatskoj...

nisi odgovorila na jako jednostavno pitanje;

ako Istra NIJE bila dio NDH, a svi znamo da nije ... kako to da srpski izvori navode preko 5.500 ubijenih Istrijana od strane Talijana - i pribrajaju ih žrtvama Jasenovca???

Bile su dve grupe Istrijana. Jedna grupa se naljutila na poglavnika sto ih je prodao tj.nisu usli u sastav Hrvatske i naredio je da se ta grupa pobije,druga grupa je gore prosla jer su bili uz Srbe i protestovali su protiv NDH i oni su takodje ubijeni.

šonjo balavi,
opet lupaš gluposti; pomiješao si Istru i Dalmaciju


i uostalom, tema je Jasenovac i "licitiranje" broja žrtava

Senator Finestra: Etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj prvo u Evropi

RIM - Prvo etničko čišćenje u Evropi počinjeno je nad Srbima u Hrvatskoj 1941. godine, rečeno je u Parlamentu Italije, preneo je danas rimski list "Il Tempo". "Senator Ajmone Finestra je baš tim rečima započeo obraćanje parlamentu 14. februara, povodom ponovnog objavljivanja knjige 'Jugoslovenski tretman za Italijane posle 8. septembra 1943', koja govori o zločinima Titovih partizana nad Italijanima u Dalmaciji i Istri neposredno nakon Drugog svetskog rata", izjavila je u intervjuu Srni novinarka italijanske državne televizije RAI Mila Mihajlović, koja je i autor teksta u "Il Tempu" .

Mihajlovićeva ističe da je prvi put u istoriji neko drugi, a ne Srbi, zvanično i javno izjavio, podnoseći materijalne dokaze, da je prvo etničko čišćenje počinjeno nad Srbima u Hrvatskoj pre ravno 70 godina, a nekoliko godina kasnije i nad Italijanima, da bi se ponovilo 1995. nad Srbima u Hrvatskoj.


Ona kaže da objavljivanje ovih podataka u italijanskoj javnosti u ovom trenutku nema direktne veze sa aktuelnim hrvatskim zatvaranjem poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, ali da će sigurno biti upotrebljeno u tom smislu.

"Kažem da nema direktne veze s tim, zato što sam bila u kontaktu i neposredno prisutna u svim fazama pretrage i pronalaženja materijala vezanog za Srbe. Italijani su tražili dokumenta o svojim žrtvama i za vlastite političke, istorijske i druge ciljeve, a dokumenta o Srbima su pronađena onako usput, štampana, a da niko od Italijana nije ni najmanje shvatio o čemu je reč i šta imaju u rukama", kaže Mihajlovićeva.


Ona priznaje da ni sama to nije shvatila sve dok joj predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava ustaškog kompleksa logora Jadovno 1941. Dušan Bastašić nije "otvorio oči".
"Nakon toga sam krenula da tražim dalje materijale i pronašla sam gomilu dokumenata u italijanskim arhivama", ističe Mihajlovićeva i najavljuje da će o tome govoriti na predstojećoj Konferenciji o Jadovnu u Banjaluci.

Prema njenim rečima, u italijanskoj javnosti, političkoj i istorijskoj, vlada ogromna frustracija i zbog Brozove, a posebno zbog savremene hrvatske istoriografije, ali i aktuelnog ponašanja Hrvatske.


"Ne zaboravimo da je bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić odbio zlatnu medalju za hrabrost koju je tadašnji italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi dodelio Zadru kao ‘gradu heroju’. Ćampi je odlikovanje privremeno povukao, a u Italiji tinja teško negodovanje i frustracija", kaže Mihajlovićeva.


Ona navodi da jedan od podnaslova u italijanskom tekstu glasi "Italijanska vojska u Dalmaciji - okupaciona sila ili trupe u mirovnoj misiji?"


"Naravno, kada se vide dokazi o radu italijanske vojske i italijanskih vlasti u Dalmaciji i Crnoj Gori, dobija se sasvim druga slika, suprotna onoj ružnoj priči o ‘okupatorskom zlotvoru’. Pa zar ‘okupatorski zlotvor’ naređuje zatvaranje koncentracionog logora? Zar spasava na hiljade nevinih civila? Zar ih hrani i oblači, pomaže na svaki način, bez obzira na naređenja sa vrha?", pita Mihajlovićeva i zaključuje da sve to nameće radikalnu reviziju istorije i uloge italijanske vojske u Dalmaciji od 1941. do 1943. godine.


Odgovarajući na pitanje postoje li u Italiji saznanje o bratskoj borbi Italijana i Srba tokom Drugog svetskog rata, Mihajlovićeva kaže da malo ljudi zna za to, jer o tome nije smelo da se priča.
"Ali, radi se na komunikaciji", dodaje ona.


Mihajlovićeva kaže da se italijanska javnost već desetak godina bavi istinom o zločinima partizana nad pripadnicima italijanske etničke zajednice u Istri i Dalmaciji.


"Ustanovili su i praznik Dan sećanja. To se unosi i u nastavni program u svim školama, organizuju se manifestacije, izložbe, svedočenja. Strašna je to priča, naročito što se desila posle završetka rata, a još gora je činjenica o netrpeljivosti tadašnjih vlasti u Italiji prema sirotim izbeglicama koje su, ni krive ni dužne, izjednačavane sa fašistima koji su rat izgubili, kao da su oni krivi za sve", ispričala je Mihajlovićeva.


"Stigli su u Italiju da se spase, a vlasti su naterale ljude u ‘majci’ Italiji da ih skoro mrze, gledaju kao blato, mrtvi teret, sramotu nacije. Tako da i same izbeglice nisu pričale ni sopstvenoj deci o ‘fojbama’, vlastitom poreklu i nesreći, a potomci su se decenijama stideli da kažu odakle su poreklom. Strašno i pogubno. Sada se to polako menja. Istina je spora, ali neumitna", naglašava ona.

Mihajlovićeva zapaža da sve to podseća na leto 1995. godine i na etničko čišćenje srpskog stanovništva koje je bežalo pred hrvatskim bombama i nožem.
"Poslednjih 20 stranica knjige su originalne fotografije. Prvih deset stranica dokumentuju italijanske žrtve bačene u jame na Velebitu, u Istri i Dalmaciji. Poslednjih deset stranica su nema svedočanstva srpskih žrtava, nedoklane srpske dece iščupane iz ustaških kandži, izranjavanih muškaraca i žena izvučenih iz jama", prenosi "Il Tempo".


"Tu je i pet fotografija neprocenjive istorijske vrednosti, jedinih dokumenata o postojanju i užasima ustaškog logora na ostrvu Pagu, logora u sastavu kompleksa Jadovno u kome je za samo 132 dana ubijeno više od 40.000 Srba i Jevreja", piše list.


Italijani su naredili zatvaranje logora istog časa kad su preuzeli vlast, preneraženi zločinom koji, prema rečima senatora Finestre, ljudska svest nije mogla da zamisli.


"Ne samo da su italijanske vojne vlasti naredile zatvaranje ustaških logora. Italijani su zaslužni i za dokumentovanje zločina. Bez dokumenata i materijalnih dokaza zavera ćutanja, koja je dosada pokrivala neviđeno etničko čišćenje i genocid nad Srbima u Hrvatskoj, ostavila bi ga i dalje kao nešto što ne postoji. Maltene, kao srpsku izmišljotinu", ističe Mila Mihajlović u svom tekstu.


"Bez ljudi poput Finestre i bez dokaza, jame bi dubinom ćutanja definitivno ugasile poslednji urlik, smrtni ropac pobijenih Srba, a more Dalmacije im spralo kosti u čestice", naglašava ona.


Fotografije u knjizi ne dokumentuju samo ustaške zločine nad Srbima. Tu su i dokazi o zločinima partizana nad celim srpskim porodicama, krivim što su četničke porodice, verne kralju i Srbiji, što je bilo dovoljno za smrt po kratkom postupku, navodi se.

 

Fotografije ih prikazuju pobijene u vlastitim kućama, na spavanju, popadale po kuhinjskom podu, dete od oko osam-devet godina izranjavano, ali preživelo.
"Bez prošlosti nema ni sadašnjosti ni budućnosti. Ta istina o prošlosti sigurno nedostaje i mladim generacijama Srba, gde god bili. Zašto im neko negira taj deo vlastite istorije?", pita Mila Mihajlović u tekstu, koji je prenio "Il Tempo".

Blic


Italijani znaju istinu o logoru Jadovno

BANJALUKA - Uoči prve međunarodne konferencije o Jadovnu, koja će se održati sutra i u petak u Banjaluci, razgovaramo s Milom Mihajlović, novinarkom RAI TV, čija je nova knjiga „Italijanski izvori - dokumentacija o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini 1941-1943“ pobudila veliku pažnju u italijanskoj javnosti, a biće i tema njenog izlaganja na tom skupu.

Reč je o dokumentima od ogromne istorijske vrednosti, koja su nakon 70 godina ugledala svetlost dana, a koja su dokaz, kako kaže naša sagovornica, etničkog čišćenja epskih razmera počinjenog na Balkanu. Ovo je poslednjih meseci više puta izrečeno na konferencijama održanim u srcu Italije, pa čak i u sedištu nacionalnog parlamenta.

Kako je došlo do toga da se bavite ovom temom?


Sasvim slučajno. U Rimu je sredinom februara prvi put objavljen dokument sačinjen septembra 1945. godine koji je služio da dokazima potkrepi italijansku pregovaračku poziciju na Mirovnoj konferenciji 1946. u Versaju. Sudbina tog dokumenta bila je vrlo čudna. Štampan na, za to vreme izuzetno skupoj hartiji i u hiljadu primeraka, zaplenjen je i od tada mu se gubi svaki trag. Prošle godine, na inicijativu grupe Italijana, istoričara i izgnanika iz Dalmacije, odlučeno je da se taj dokument, čiji je jedan primerak sačuvan, pruži na uvid javnosti. Reč je o knjizi o jezivom entičkom čišćenju Italijana iz Istre i Dalmacije u godinama posle Drugog svetskog rata, o jamama u kojima su završile na hiljade građana čiji je jedini greh bio taj što su italijanskog porekla.


Mesecima su nestajali u dubinama istrijanskih (istarskih) jama, a to je rezultiralo egzodusom 350.000 Italijana iz ovih krajeva. Međutim, taj dokument na poslednjih 20 stranica donosi fotografije pod naslovom: „Masakri Jugoslovena protiv Jugoslovena“. Upravo je tu bio ključ istorijskog otkrića važnog za naš narod. Među njima nalaze se i jedinstvene, do sada nikada viđene četiri fotografije o ustaškom logoru na Pagu, o kojima postoje samo usmena svedočenja. A u tom logoru ustaše su za samo 132 dana usmrtile 8.000 Srba i Jevreja. Logor na Pagu je, inače, bio u sastavu kompleksa logora Jadovno, stratišta 42. 000 Srba. Kada sam to videla, počeo je i moj angažman da se istina o tome čuje što dalje.


Ko je to sve uspeo da zabeleži?


Naravno da Srbi nisu mogli da prikupe druge dokaze o Jadovnu sem priča malobrojnih preživelih. Ali italijanska vojska i civilna vlast je u Dalmaciji i Lici tada bila prisutna i interesantno je da su se oni sukobili s vladom u Rimu. Naime, Italijani i Hrvati su, navodno, bili prijatelji i saveznici. A bili su sve sem toga. Osim što ih je delila kultura i teritorijalni interes, Italijani su bili zgroženi ustaškim zlodelima, ali i primarnom ulogom koju je u masakru nevinih srpskih civila imala Katolička crkva u Hrvatskoj, o čemu svedoče dokumenta iz italijanskih državnih, diplomatskih i vojnih arhiva. Vojni izveštaji su potkrepljeni i fotografijama jer bi na svaku dojavu o ustaškom masakru Srba Italijani slali svoje patrole, istražitelje i fotografe. Nažalost, redovno su te dojave i potvrđivane: nekada su italijanski vojnici iz jama uspevali da izvade ponekog preživelog i smeštali ga u svoje bolnice. Nekada su uspevali da svojim prisustvom preduhitre ustaše i onemoguće krvavi pir. A nekada su mogli samo da konstatuju masakr. To je išlo do te mere da je trupa zajedno s komandantima cele armije u Dalmaciji zapretila pobunom političkom vrhu u Rimu! I o tome postoji prepiska iz koje se jasno čitaju reči gnušanja na „savezništvo“ s Hrvatima.


O ovom otkriću ste do sada imali više prilike da govorite u Italiji nego na prostoru bivše Jugoslavije.


O postojanju ovih dokumenata saznao je i čuveni svetski antropolog prof. Srboljub Živanović iz Londona i pozvao me je da govorim na konferenciji o Jasenovcu. Ali, kako je ona bila u maju, a ja sam sve ove činjenice počela da prikupljam, nisam bila u mogućnosti da u tako kratkom roku sve prezentujem u javnosti, ali sada ću imati prilike u Banjaluci, gde su dolazak najavila i tri predsednika: Josipović, Dodik i Tadić. Srećom, za ova dokumenta je saznao i dr Dušan Bastašić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno 1941. i uz njegovu pomoć priča o italijanskim materijalnim dokazima počela je da se širi ne samo u srpskoj nego i u svetskoj javnosti. Najpre je u Italiji moj tekst o etničkom čišćenju Srba i Italijana, o Jadovnu i brojnim drugim srpskim Jadovnima, na udarnom mestu objavio italijanski nacionalni list „Il Tempo“. U Italiji je krenula serija konferencija koja je bila ispraćena ogromnim interesovanjem javnosti. I da zločin bude veći, to se događalo i u godinama posle završetka rata. Italijani te zločince nazivaju „Titovi partizani“. Međutim, na osnovu novih saznanja iz knjiga Miloslava Samardžića, koja dokumentuje masovni prelazak ustaša u partizane već 1943. godine, postavlja se pitanje: ko su bili „Titovi partizani“ koji su u jame bacali Italijane? I to otvara novo poglavlje i to je tema moje nove knjige.

Blic