Ne bavi se nekoliko dana time, i donosi zakljucak. Od kako znam za sebe citam o raznim stvarima. Vise ti treba vremena da odbacis i razlucis lazi i prevare, a tek kolko da uspes da uklopis neku kocku u mozaik. Ako mislis na taj nacin krenuti, sa vremenskim ogranicenjem, onda bolje nemoj.

Stvari su vrlo kompleksne i uznemiravajuće kad krenete ozbiljnije sa stvarima.
Ima dobrih dokumentaraca a jedan od njih je o iluminatima i satanizmu koji imam i postavio bih na youtube i linkovao ovde samo kad bi znao čime da podelim video na više delova(sa nerom neznam,sa movie makerom neće)
Pomoć?

"Велики мајстор лажи - Гебелс је једном био отворен па је рекао: „Лаж у малој количини изазива сумњу, а у великој изгледа истинито. Лажи штоје могуће више и храбрије да би ти гомила веровала.“

Сатанизам је култ греха, нарочито суровости и секса. Његови обреди садрже у себи: скрнављење светиња, проливање крви и исмевање људске природе кроз изопачености сваке врсте. Морал сатанизма је да се презире сваки морал. Његова суштина је мржња према Богу и немоћна освета Богу тако што се сатана претпоставља Христу, односно његова суштина је - духовно самоубиство.
Сатанизам, окружен магијом и астрологијом, хиромантијом, гатањем, прорицањем и чаробњаштвом као својом почасном свитом уводи човека у област сатанских енергија, у онај хаос који лежи иза светлости Логоса. Само чудо може да ишчупа човека из поља привлачења ових сила.
Душа чаробњака и луциферијанаца је у сталној смутњи; експлозије дивље сатанске радости као искричава светлост на споју електричних проводника смењују тескоба и депресија. Њихова лица изгледају обавијена тамом као црним велом, а у очима им је злоба, скривена тескоба и некакав дубоки метафизички мрак. Сатанизам у очигледном или маскираном виду улази у све окултне секте и токове као сфере које се пресецају и улазе једна у другу. "

Демони у савременом свету
Архимандрит Рафаил Карелин
 


Бохемијански клуб

"Широм САД велико интересовање јавности изазвало је сведочанство Аризоне Вилдер о укључености многих познатих људи у сатанизам. По њеном сведочанству и она сама је од ране младости била „посвећена” и припремана како би постала Богиња Мајка, односно велика свештеница која изводи жртвене ритуале за највише степене глобалног сатанског братства, и била је једна од три жене посвећене у тај степен на свету. По њеном сведочењу у ритуалима жртвовања који су одржавани учествовали су „чланови Британске краљевске породице, Роналд и Ненси Реган, Џералд Форд, Џорџ Буш и његови синови, Хенри Кисинџер, Њут Гингрич, Бил и Хилари Клинтон, Ротшилди, Хабсбурзи, Боб Хоуп, Руперт Мардок...”
Њене тврдње успели су да потврде два америчка новинара истраживача Алекс Џонс (Alex Jones) и Мајк Хенсон (Mike Hanson) који су лета 2000. године успели да се инфилтрирају међу чланове и направе ексклузивне снимке са једног од обреда чувеног „Бохемијанског Клуба” (Bohemian Grоove).
„Бохемијански Клуб има око 2500 чланова, чији се идентитет чува у тајности, али се зна да чланови могу бити само супер богати, они који су повезани крвном линијом са неком од породица које су Илуминати, власници највећих корпорација или високи званичници владе. Такође међу члановима клуба има холивдских филмских звезда, бродвејских продуцената, познатих музичара, сликара, писаца, поета и разних уметника.
Своја тајна окупљања организују у Црвеној шуми (Redwood) у близини Сан Франциска, и то током месеца јула. Овај месец није одабран случајно, пошто је он у паганској митологији посвећен ”Црнобогу„, којем чланови Бохемијанског Клуба одају почаст и служе обредне ритуале. Сваки од паганских богова..., поред јавног и отвореног обожавања, доживљавао је и тајно обожавање, које су могли да упражњавају само одабрани, путем припремних церемонија званих иницијације. Та тајна обожавања названа су мистеријама.” Бохемијанци су настављачи служења тих тајних церемонија, која у ствари не представљају ништа друго сем одавања почасти Сатани.
Током викенда одржавају се састанци, када камп посећују високи званичници и специјални гости, мећу којима су председник „Светске банке”, директор „Међународног монетарног фонда”, бивши, садашњи, а и будући амерички председници, директори ФБИ и ЦИА, као и власници и представници најмоћнијих светских компанија. На тим састанцима, припремају се планови рада „Клуба”, а све у циљу стварања „Новог светског поретка”, односно једне светске владе на чијем ће челу бити њихово божанство Сатана.
Британска краљица Елизабета је 1983. године показала своју оданост Клубу приређивањем паганске плесне церемоније, која је била невероватно скупа, и на чијој су се бини налазиле египатске пирамиде и вавилонска обележја, али краљица није испунила услов да постане члан. За оне који се питају зашто, од оснивања Клуба 1873, ниједан члан није био жена.
Први пут нешто више о постојању овог Клуба проговорили су новинари, који су успели 1982. године да дођу до мапе са прецизним локацијама кампова у шуми, која је површине око 2700 хектара, међутим за њих су дешавања у кампу остала тајна, или се о њима само нагађало. Међутим и та мистерија је разрешена од новинара поменутих на почетку приче, Алекса Џонса и Мајка Хенсона, који су успели да јавности прикажу о каквој врсти обреда се ради и шта се све догађа унутар кампа.
Чланови Боемског Братства имају своје свештенике, који обављају прастаре античке мистерије Вавилона, Рима и Грчке. Богови којима се  Молох, Иштар (Астарта), Митра, Аполон...моле су
Обред који је забележен је церемонијално спаљивање „мрачних брига”, и свештеници који га обављају обучени су у црвене мантије и веома подсећају на келтске друиде. На средини кампа налази се велика статуа идола, односно сове, која је и симбол клуба. Свештеници у току обреда носе упаљене бакље и певају песме Великој сови. У току службе са језера у склопу комплекса, прилази барка на којој се налазе симболичка тела „мрачних брига”. Међутим постоје индиције, да се не ради увек о симболичким телима, већ да се жртвују прави људи. По доласку барке, врховни свештеник започиње обредни чин спаљивања, при чему се присутни чланови ослобађају свих своји земаљских проблема.
 Вилијам Хауард ТафтИмена која се нам позната од чланова клуба су (William Howard Taft), Келвин Кулиџ (Calvin Coolidge), Херберт Хувер (Herbert Hoover), Двајт Ајзенхауер (Dwight Eisenhower), Ричард Никсон (Richard Nixon), Џералд Форд (Gerald Ford), Роналд Реган (Ronald Regan), Џорџ Буш старији и млађи (George Bush sr. and jr.), као и чланови Бушове администрације Колин Пауел (Collin Powell), Бил и Хилари Клинтон (Bill and Hillary Clinton), бивши гувернер Калифорније Пет Вилсон (Pete Wilson), садашњи гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер (Arnold Schwartzeneger), градоначелници Сан Франциска, Лос Анђелеса и свих већих градова. Затим, астронаути (Wally Schira) и (Frank Borman), бивши директори ФБИ и ЦИА, Џорџ Шулц, Хенри Кисинџер, интернационални банкари, главе великих нафтних компанија (АRCO, Mobil, Pennzoil, Texaco).
На простору „црвене шуме” делује више кампова, и рад се одвија у више различитих група. Унутар кампова се одвијају хомосексуалне, педофилске, садомазохистичке оргије, тако да постоје „разне собе за различите  Некрофилија, опремљена потребинм реквизитима, Тамна соба,афинитете” Кожна соба...
По сведочењу неких жртава, у оргијама учествују проститутке, хомосексуалци па чак и мала деца која неретко завршавају као крвне жртве у сатанистичким обредима „Бохемијанаца”.
Камп је сада тотално затворен за јавност, чуван хеликоптерима, приватним безбедоносним јединицама, војном гардом, тако да је сада немогуће видети шта се дешава у „братству”.
У сатанско деловање „Бохемијанаца”, и америчке државне администрације могао је на својој кожи да се увери и српски народ током вишемесечног бомбардовања наше земље. У војној акцији која је названа „сасвим случајно” Милосрдни анђео, нису бомбардовани само војни циљеви, већ и дечија породилишта, болнице, цивилна насеља, што веома подсећа на сатански принцип жртвовања што већег броја невиних људи њиховом божанству Сатани."


Из књиге Ивана М. Ивановића "Ујед за душу"

МИТОВИ: САТАНА

Његово злотворство ђаво – сатана, господар пакла, принц таме, антихрист и Луцифер – и у Србији има паклене следбенике. Недавни сатанистички злочин у Новим Бановцима упалио је јак аларм.

Зоран Луковић, главни инспектор МУП-а, ових дана је упозорио у медијима да у Србији делује 150.000 секташа, међу којима има највише припадника различитих сатанистичких секти: Црна ружа, Црна рука, Санатан, Сатанини синови, Братство крви... Сатанини следбеници су најзаступљенији у Београду, Новом Саду, Суботици, Ваљеву и Трстенику, тврди овај стручњак за секте.

Четири врсте сатанизма

Према речима експерата, данас постоје „четири врсте сатанизма”: рационалистички (где је сатана симбол антихришћанског света), окултни („црне мисе”, када бога замењује ђаво), луциферизам (у митове и ритуале уводи се сатана као неопходност) и дивљи сатанизам (заснива се на дрогама и има садистички карактер који може да прерасте у монструозни злочин, као што је случај у Новим Бановцима).

Сатанистичке секте и индивидуалци поремећеног ума увек су се скупљали на најмрачнијим местима и на забаченим гробљима где су призивали ђавола.

Господар пакла најчешћи је назив сатане, а слика пакла и данас изгледа онако како су га замислили грчко-римски песници класичног доба. Касније су га детаљније описали Данте Алигијери у „Божанственој комедији” и енглески песник седамнаестог века Џон Милтон у „Изгубљеном времену”.

Али, свака култура стварала је своју слику сатаниног царства. Тако, на пример, јапанска будистичка традиција описује пакао као баруштину крви у којој се вечно даве грешници. На Исланду пакао је замишљен као ледени пејзаж по коме лутају изгубљене душе, без наде, док га ислам описује као земљу ватре и змије којом влада Иблис (арапско име за ђавола).

Ни хришћанска црква не сумња у његово постојање. Више од две хиљаде година она се крваво обрачунава с њим.

„Ђаво постоји не само као симбол зла већ и као физичка присутност”, говорио је папа Павле Шести, а Јован Павле Други често се позивао на ту тврдњу.

Да би се човек одбранио од Белзебуба, годинама понављају демонолози, неопходно је да се знају његове намере, навике, трикови и слабости. У књизи „Ђаволова биографија”, коју је сачинио шпански песник, романсијер и истраживач окултног Алберто Кусте, каже се да „Белзебуб управо значи Господар мува”. Кусте објашњава да се Белзебуб налази на другом месту паклене хијерархије, одмах иза сатане. Као Господар мува (под именом Акор) вековима је слављен у разним култовима широм света.

Белзебуб, принц демона, толико је важан за ову врсту празноверице да га често бркају са његовим краљем сатаном, чије име има хебрејски корен и значи „противник”.  Око Белзебуба врте се и други неспоразуми: принц таме често се назива Луцифером, док се ово име погрешно приписује сатани још од трећег века после Христа.

У средњем веку сатану су често мешали са антихристом, који ће се према евангелисти Јовану појавити убрзо после другог Христовог доласка на свет да омета Сина божјег у његовим акцијама.

А карактеристике по којима се може препознати ђаво мењају се од мита до мита. Већина верује да господар пакла има рогове, кожу тврду као камен и невероватну снагу.

Према „Талмуду”, ђаво има одлику која га брзо одаје: веома је нестрпљив и „шест пута више од човека жури да оствари своју замисао”.

Егзорцисти су највећи ђаволови непријатељи јер они знају да препознају знаке његовог присуства и да га сломе. Реч „егзорцизам” је грчког порекла и означава „суђење”. Егзорцизам се примењује кад неки принцип зла (Луцифер или неки други) уђе у душу или тело човека или животиње (бесног пса, рецимо).

Пакт са ђаволом, свакако најпознатији у уметности, јесте онај који је потписао доктор Фауст. У литератури су га обрадили Марло, Гете и Ман, а у музици Вагнер. Мало кад се помиње да се у основи ових дела налази „Прича о доктору Фаусту”, мађионичару и призивачу духова, коју је 1587. у Немачкој написао и објавио Јохан Спис.

Пакт са ђаволом

Спис је у овом делу описао доживљаје једног алхемичара који је продао душу ђаволу у замену за вечну младост и чудесне моћи. Фауст је тако постао архетип човека који пактира са ђаволом, што је одувек фасцинирало уметнике. Овај мит живео је кроз историју у безброј варијанти.

„Меа кулпа” (крив сам) одјекивало је у време инквизиције, када су људи живи спаљивани зато што су „продавали душу ђаволу”.       

И данас, у ери компјутера, многи се плаше принца таме. Шта је, у ствари, мит о сатани и његовим слугама? То је чудесни галиматијас састављен од безброј митова којих има у свим религијама и културама и који колају хиљадама година, кажу антрополози.

Када се човек боље замисли, ђаво је нико и ништа, само измишљотина којом се човек супротставља природи и стварном животу, написао је шпански антрополог Алфонсо Марија ди Нола у студији која се једноставно зове „Ђаво”.

„Човек прихвата природу и историју као претеће и непријатељске елементе и због тога измишља зла бића која из њих проистичу”, тврди Ди Нола.

Ипак то „ништа” и тај „нико” не престаје да опседа људе кроз читаву цивилизацију. Ту опседнутост можда је најбоље изразио француски песник Шарл Бодлер у својим „Литанијама Сатани”. Бодлер је тврдио да је „највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји”.


Izvor: Politika

Liv,bravo za tekstove-prvi posebno!
Sve u svemu toliko je informacija na sve strane da čoveku jedino ostaje  nada da će prepoznati istinu kad se pojavi..
Intervju sa Arizonom Vajdler je neverovatan.Postavio sam ga ovde a mesecima sam pod utiskom...

Некрономикон

  Међу сатанистима посебно поштовање изазива књига Некрономикон (Necronomicon), или буквално преведено „Књига мртвих имена”. Аутор књиге је Абдул Алхазред или „Луди Арапин”, како га још називају, а написана је крајем 730. године у Дамаску. Када је написана била је позната под називом Ал Азиф или Арапска књига, Азиф би на арапском значило „ноћни инсект” или „завијање демона”. Књига се састоји од седам свезака, и у латинском издању имала је преко девет стотина страница.
Сматра се да Некрономикон или његова копија више не постоје. Извесни Идриз Шах (Idries Shah) својевремено је без успеха спроводио истраживање у књижарама Деобунда у Индији, Ал Ахзара у Египту и муслиманском светом граду Меки. Латински превод направљен је 1487. године, од стране доминиканског свештеника немачког порекла Олаф Вормиус (Olaus Wormiusa), који је био помоћник Томаса Торквемаде (Tomasa de Torquemade), Великог Инквизитора шпанске инквизиције. По сазнању шта је Вормиус преводио, бива осуђен као јеретик и спаљен је на ломачи са свим копијама књиге. Наводно, пре смрти је стигао да пошаље једну копију књиге Јохану Тритемиусу (Johanu Tritheimiusu) опату из Шпанхејма (Spanheima). У окултистичким круговима кружи прича како се једна копија књиге чува у ватиканском архиву.
После скоро сто година од ових дешавања, 1586. године, један примерак Некрономикона се појављује у Прагу, који је у то време био под управом Рудолфа II, и постаје прави магнет за окултисте, алхемичаре и разне чаробњаке. У своје власништво га се домогао култни енглески „чаробњак” Џон Кели који одмах прави енглески превод. Тај рукопис се налазио у колекцији Елијаса Есмола у Оксфорду.
Некрономикон је најпознатији по својим нагађањима о времену пре библијског потопа. „Луди Арапин” је веровао да су земљу, осим људи, у прошлости насељавала и друга интелигентна бића и да су људи доста тога научили у сусретима са расама из других „димензионалних равни”. Такође је био уверен да је магијом могуће ступити у додир са „старима” како је звао бића из „других димензија”, и у својој књизи упозорава о ужасним силама које ће се вратити и поново освојити земљу. Књигу посебно популарном међу окултистима чини упутство о призивању мртвих, како људи тако и „старих”, као и упутства за призивање старих сумерских богова за које наводи да су такође повезани са „старима”. Ал Ахазред наводи повезаност „седам богова седам звезда”, где је сваки од богова повезан са једнима од седам врата којима ће проћи свештеник који ће бити у милости „старих” и примити древна знања. Садашњи текст „Некрономикона” је препис који је направио Алистер Кроули, и по његовим тврдњама то је урадио по оригиналном тексту.
Садржај Некрономикона, односно део о „старима”, изазива велико интересовање у нацистичкој Немачкој. У овој књизи нацистички идеолози проналазе повезаност са теоријом да су Германи потомци надљуди који су постојали пре библијских времена. Најчешће је спомињана њихова веза са древним континентом Арктогејом, чија је престоница била Тула, као и веза са изгубљеном Атлантидом. У периоду од 1933. године до 1938. године, посредством масонских веза нестале су све познате копије у разним тајанственим крађама и провалама, укључујући и ону у Оксфорду. Данас не постоји ни један примерак књиге у јавним књижарама.
Ипак, постоји прича о великом нацистичком товару окултних и магијских докумената који је изгубљен у планинским регијама око града Салцбурга у Аустрији где се наводно налазио и Некрономикон. Данас постоје многе веврзије ове књиге, укључујући и Кроулијев препис, мада многи истраживачи ове тематике тврде да се права може још једино пронаћи у ватиканској архиви.

Из књиге Ивана М. Ивановића ``Ујед за душу``

Evo jednog bloga u fazonu "Anti iluminati"


[Edit by Livingston: Svaka poruka cija je svrha iskljucivo reklama komercijalnih sadrzaja, drugih foruma, drugih sajtova krsi Pravilnik Burek Foruma, i bice cenzurisana i reciklirana.]

Ajoj,u redu,nisam namerno...
 Imam ovaj video o satanizmu i New world orderu pa postavljam kako sam obećao na prethodnoj strani.Izvinjavam se na ovoliko podeljenih klipova ali youtube zeza i neda da se postavi duže od 10 minuta.Dakle evo odličnog dokumentarca iz 11 delova:
1 2
3 4
5     6
7 8
9 10
11

moram da nadjem vremena da ga pogledam 
p.s. youtube nikad nije dozvoljavao duze od 10 min

 Odgledaj-vredi izdvojiti vreme za ovo.