....ma da, šta ti znaš o nama vampiri? Perem zube tri puta dnevno + vodica za usta...a preko dana se ne kačim kao šišmiš (idi begaj, sva se istripujem viseći tako, ne dao bog da me uhvati proliv )...preko dana cooliram, prošetam promenadom da vidim kakva je ponuda i onda noću...fly, fly.
 

pa ako je istina to shto kazesh ,onda je tebe tvoj gazda lepo izdresirao od malena i mozesh da dobijesh nagradu kao satanistichki kucni ljubimac godine 

SATANIZAM

U najširem značenju riječi pod satanizmom se podrazumijeva skup veoma različitih duhovnih tendecija i struja koje u istoriji ideja obuhvataju isto tako različite domene čovjekovog misaonog i stvaralačkog ispoljavanja, od vjerovanja u nadljudsku moć demona (demonizam), preko crne magije i okultnih seansi prizivanja duhova, do pjesničkog revolta, proizašlog iz saznanja o nepodnošljivoj potčinjenosti tajnim zakonima prirode.

Prometej donosi vatru čovečanstvu

U osnovi satanizma nalazi se pobuna bića protiv tvorca, sukob nesavršenog postojanja sa apsolutnim savršenstvom. Taj sukob ne rezultira veličanjem zla, nego ističe principe vlastitog moralnog uvjerenja - prezir svakog oblika potčinjenosti i herojsko potvrđivanje vlastitog ja. Satanizam počiva na uvjerenju da je biće sudbinski osuđeno na pokoravanje, ali istovremeno i na osjećanju protesta i neprihvatanja žrtve i poniženja. Tek iz tog saznanja rađa se želja za poricanjem utvrđenih moralnih vrijednosti i ispovijedanjem vjere, u kojoj se poslušnost i slijepo obožavanje pretvaraju u napad i uvredu, a pobožni ritual u raspusnost vrzinog kola.

Satanizam se može posmatrati u tri različita aspekta: kao skup teorijskih i praktičnih saznanja o crnoj magiji, kao istorijski pregled i polemička literatura o nastanku i smislu ideje satanizma, kao literarna tvorevina koja se na neki način koristi satanizmom ili izražava njegove osnovne pretpostavke.

U književnosti i umjetnosti ideja satanizam se provlači kao čovjekov egzistencijalni sukob sa snagama koje prevazilaze njegove ljudske sposobnosti. Taj sukob razrješava se kultom đavola i zazivanjem bića demonskog porijekla.

Satanizam je nastao u hrišćanstvu (Lucifer i Kain), iako njegove tragove nalazimo i u paganstvu, gdje Prometej i Titan (titanizam) predstavljaju univerzalizovan izraz krajnjeg revolta.

U evropskom humanizmu novog veka satanizam je dobio čvršće konture pokreta koji se konstituiše više kao duhovna klima vremena, nego kao eksplicitno formulisan teorijski sistem. Kult đavola i praktikovanje satanizma i crne magije bio je oduvijek oblik čovjekova protesta i dragovoljnog potčinjavanja i žrtvovanja kako bi taj protest postao maksimalno efikasan. Čovjek je, naime, oduvijek osjećao da su njegove moći nedovoljne da definitivno zagospodari tajnama svijeta.

Kao izraz očajnog ponosa i čovjekovog pakta sa đavolom nastali su Faust i Don Žuan; skupa s njima javljaju se orgijski skupovi vještica, nekromantija i groteskne messes noires. U Faustu je inkarniran duh nemira i tjeskobe modernog čovjeka: žestoko isticanje čovjekovih aspiracija i njegovog stvaralačkog elana, a istovremeno i svijest o ljudskoj drami koju izaziva takav titanizam; nezadrživa težnja duše ka beskonačnom i priznavanje granica nametnutih čovjekovom svakidašnjem postojanju. Don Žuan, naprotiv, svoj protest protiv Boga izražava raspusnošću demonske senzualnosti, frivolnošću duha naslade i cinizmom skarednih ekscesa.

Duh satanskog protesta zbog podvojenosti čovjekova prirodno-duhovnog bića i nespojivih opreka između privida i suštine, želje i stvarnosti nalazimo u knjževnosti mnogih naroda u svim epohama, bilo da se ideja satanizma ispoljava kao protest protiv čovjekove egzistencijalne zatočenosti i zavisnosti od sila nadljudske prirode ili kao isticanje svijeta demonskog djelovanja i uticaja kao jedinog istinskog područja čovjekove imaginacije: Kalderonov El magico prodigioso (Čudotvorni vrač), Miltonov Izgubljeni raj. Bajronov Kain, zatim Tales of the Grotesque and Arabesque E. A. Poa, Les Diaboliques i L'Ensorcelee Barbe d'Orvijia, La-bas Uismansa, Contes cruels ilijea de I'Il-Adama.

U epohi romantizma ideja satanizma je u potpunosti odgovarala novoj osjećajnosti i novim literarnim traženjima. Duhovni individualizam romantičara i njihova duboka, iako nešto konfuzna, težnja ka apsolutu predstavljaju osnov kontradiktornih shvatanja o položaju čovjeka u svijetu: egzaltaciju vlastitog ja i osjećanje neizmjernosti prirode i svijeta, u kojima se gubi ljudska individua. U svojoj romantičarskoj oholosti pjesnici su došli do revolta protiv apsolutne transcendencije u ime apsolutne ljudskosti: Bajron (Kain), Šeli (Oslobođeni Prometej), Šiler (Razbojnici), Igo (Ernani). Kod Uismansa se ideja satanizma javlja kao prezir stvaralačke nemoći i mrznja zbog osrednjosti. Kod Bodlera kult zla dobija izraz revolta protiv buržoaskog morala; više nisu u pitanju okultističke messes noires nego pokušaj približavanja "svetim" vrijednostima i razjarenim zahtjevima puti, traženje sublimnog u niskosti, kult bola kao izraz i simbol više duhovnosti. Od Ničea do Dostojevskog (Zli dusi) i Kardučija (Himna Satani) izražava se linija revolta čovjeka protiv snaga koje ga prevazilaze. Kao izraz smjene duhovnih i ljudskih vrijednosti satanizam otvara dileme osjećajnosti modernog čovjeka, ukazujući na paradoks njegovog postojanja u uslovima sveopšte kontingentnosti i patetičnog revolta protiv nesrazmjera između čovjekovih težnji i ograničenih mogućnosti njihova ostvarenja.

da da ljudski strah na tacnu servirajuci, bar za psihopatiju dobije neko novac a ne bas psihiatar.nego drugi psihopata. al sto je istina to je istina kad pretvorin za sisimisu i mene muce buve, i vasi
al imam protiv toga prah inace ne letim

Ђаво међу нама
Његово злотворство и у Србији има паклене следбенике 
 
Бодлер је тврдио да је „највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји“
 
МИТОВИ: САТАНА
Његово злотворство ђаво – сатана, господар пакла, принц таме, антихрист и Луцифер – и у Србији има паклене следбенике. Недавни сатанистички злочин у Новим Бановцима упалио је јак аларм.

Зоран Луковић, главни инспектор МУП-а, ових дана је упозорио у медијима да у Србији делује 150.000 секташа, међу којима има највише припадника различитих сатанистичких секти: Црна ружа, Црна рука, Санатан, Сатанини синови, Братство крви... Сатанини следбеници су најзаступљенији у Београду, Новом Саду, Суботици, Ваљеву и Трстенику, тврди овај стручњак за секте.

Четири врсте сатанизма

Према речима експерата, данас постоје „четири врсте сатанизма”: рационалистички (где је сатана симбол антихришћанског света), окултни („црне мисе”, када бога замењује ђаво), луциферизам (у митове и ритуале уводи се сатана као неопходност) и дивљи сатанизам (заснива се на дрогама и има садистички карактер који може да прерасте у монструозни злочин, као што је случај у Новим Бановцима). 

Сатанистичке секте и индивидуалци поремећеног ума увек су се скупљали на најмрачнијим местима и на забаченим гробљима где су призивали ђавола.

Господар пакла најчешћи је назив сатане, а слика пакла и данас изгледа онако како су га замислили грчко-римски песници класичног доба. Касније су га детаљније описали Данте Алигијери у „Божанственој комедији” и енглески песник седамнаестог века Џон Милтон у „Изгубљеном времену”.

Али, свака култура стварала је своју слику сатаниног царства. Тако, на пример, јапанска будистичка традиција описује пакао као баруштину крви у којој се вечно даве грешници. На Исланду пакао је замишљен као ледени пејзаж по коме лутају изгубљене душе, без наде, док га ислам описује као земљу ватре и змије којом влада Иблис (арапско име за ђавола).

Ни хришћанска црква не сумња у његово постојање. Више од две хиљаде година она се крваво обрачунава с њим.

„Ђаво постоји не само као симбол зла већ и као физичка присутност”, говорио је папа Павле Шести, а Јован Павле Други често се позивао на ту тврдњу.

Да би се човек одбранио од Белзебуба, годинама понављају демонолози, неопходно је да се знају његове намере, навике, трикови и слабости. У књизи „Ђаволова биографија”, коју је сачинио шпански песник, романсијер и истраживач окултног Алберто Кусте, каже се да „Белзебуб управо значи Господар мува”. Кусте објашњава да се Белзебуб налази на другом месту паклене хијерархије, одмах иза сатане. Као Господар мува (под именом Акор) вековима је слављен у разним култовима широм света.

Белзебуб, принц демона, толико је важан за ову врсту празноверице да га често бркају са његовим краљем сатаном, чије име има хебрејски корен и значи „противник”.  Око Белзебуба врте се и други неспоразуми: принц таме често се назива Луцифером, док се ово име погрешно приписује сатани још од трећег века после Христа.

У средњем веку сатану су често мешали са антихристом, који ће се према евангелисти Јовану појавити убрзо после другог Христовог доласка на свет да омета Сина божјег у његовим акцијама.

А карактеристике по којима се може препознати ђаво мењају се од мита до мита. Већина верује да господар пакла има рогове, кожу тврду као камен и невероватну снагу.

Према „Талмуду”, ђаво има одлику која га брзо одаје: веома је нестрпљив и „шест пута више од човека жури да оствари своју замисао”.

Егзорцисти су највећи ђаволови непријатељи јер они знају да препознају знаке његовог присуства и да га сломе. Реч „егзорцизам” је грчког порекла и означава „суђење”. Егзорцизам се примењује кад неки принцип зла (Луцифер или неки други) уђе у душу или тело човека или животиње (бесног пса, рецимо).

Пакт са ђаволом, свакако најпознатији у уметности, јесте онај који је потписао доктор Фауст. У литератури су га обрадили Марло, Гете и Ман, а у музици Вагнер. Мало кад се помиње да се у основи ових дела налази „Прича о доктору Фаусту”, мађионичару и призивачу духова, коју је 1587. у Немачкој написао и објавио Јохан Спис.

Пакт са ђаволом

Спис је у овом делу описао доживљаје једног алхемичара који је продао душу ђаволу у замену за вечну младост и чудесне моћи. Фауст је тако постао архетип човека који пактира са ђаволом, што је одувек фасцинирало уметнике. Овај мит живео је кроз историју у безброј варијанти.

„Меа кулпа” (крив сам) одјекивало је у време инквизиције, када су људи живи спаљивани зато што су „продавали душу ђаволу”.       

И данас, у ери компјутера, многи се плаше принца таме. Шта је, у ствари, мит о сатани и његовим слугама? То је чудесни галиматијас састављен од безброј митова којих има у свим религијама и културама и који колају хиљадама година, кажу антрополози.

Када се човек боље замисли, ђаво је нико и ништа, само измишљотина којом се човек супротставља природи и стварном животу, написао је шпански антрополог Алфонсо Марија ди Нола у студији која се једноставно зове „Ђаво”.

„Човек прихвата природу и историју као претеће и непријатељске елементе и због тога измишља зла бића која из њих проистичу”, тврди Ди Нола.

Ипак то „ништа” и тај „нико” не престаје да опседа људе кроз читаву цивилизацију. Ту опседнутост можда је најбоље изразио француски песник Шарл Бодлер у својим „Литанијама Сатани”. Бодлер је тврдио да је „највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји”.

И ја, ето признајем, не верујем у ђавола, али га се ипак страшно плашим.                                                                     


Петар Мићковић
[објављено: 09.09.2007.] 


Izvor: Politika

 a sad da se malo vratimo u realnost :

- belzebub (velzevuv) je staro srednje-istochno bozanstvo ,koga su jevreji proglasili za djavola (kako zgodno  ) da bi lakshe mogli da ubijaju ljude koji su verovali u njega . slichna sudbina je zadesila i vala ,moloha i neke druge suparnike jehove (jahvea) 

- satana je boziji sin  bar tako tvrdi biblija : knjiga o jovu 1:6 i dalje 

- lucifer (prevedeno luchonosha ,odnosno bakljonosha ,donosilac svetlosti i.t.d.) je andjeo koji se pobunio protiv boga . nije jasno da li je on ista lichnost kao satana .

Pazi ovo. Ako je u pocetku bio samo Bog, koji je stvorio sve ostalo, ukljucujuci i andjele, onda Lucifer (koji mozda jeste isto sto i Satana) njegovo dete.

pogledaj ovde

http://forum.burek.com/index.php/topic,21346.msg246637.html

http://forum.burek.com/index.php/topic,144142.0.html

satanizovani su psihoze, da drustvo ima manje troskove

 ima tu dosta nejasnih stvari - kod mojsija u 5o knjizju se nigde ne pominje satana ,ni djavo ,vec samo zmija koju jehova (jahve) proklinje da se vuche po zemlji -bioloshka odrednica

u starom zavetu satana se retko pominje (izuzetak je rechena gnjiga o jovu) ,a pominju se drugi bogovi za koje se tvrdi da su lazni - val,moloh i.t.d.

lucifer - luchonosha se ne pominje u bibliji . takodje , u bibliji se nigde ne pominje da je stana pali andjeo ...