РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1519/12 – 15. X. 2012.

СЕКТОМ БОГУМИЛСКОМ ПРОТИВ СРБА

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске културе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио гласилима допис, да Конференција нема научну вредност – то ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Да ли је садржај дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду? Да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27. 9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да објави подругљив чланак о Конференцији? Оно што се зна је чињеница, да под насловом „Часни потомци Сербона“ није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али им се наругао, па и научним установама балканских држава – називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.

Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ брани српску (словенску) културну баштину, а не да јој се руга? Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе уклањање података о најстаријој (српској) култури Европе? Требало би да се позабави и прилогом за новинаре академика Слободана Јарчевића, у којем је скренуо пажњу да се треба упитати што су против Срба предузимале колонијалне силе толике ратове последња два столећа и што су од делова српског народа (народа Винче) створили толике нове нације: хрватску, македонску, црногорску, бошњачку… Но, новинара на Конференцији није било, те Јарчевић није имао коме да преда овај повјесни (историјски) прилог. Зато, његов део – о расрбљивању и стварању бошњачке (несрпске) нације, преко богумилске верске секте, објављујемо овде. А богумили у Босни и Србији у Средњем веку су припадници римокатоличке вере – и ништа друго:

„Све је јасно – Константин Филозоф пише о католицима у Београду као о новим богомилима, или бабунима. Управо су тако обележавани и неки верници у Босни, за које је у XX столећу речено, да су они преци муслимана несрба, па је та припадност верској секти била основа за стварање несрпске бошњачке нације. Као што Константин Филозоф пише – да је римокатоличка вера исто што и вера у осталим сектама (бабунској, катарској, богомилској, патаренској…), то исто истичу и други средњевековни писци. И увек спомињу те секте и на територији данашње Босне и на територији данашње Србије. Не може се, на основу њих, извести друкчији закључак од закључка академика М. М. Петровића – увек је реч о римокатолицима и њиховим оазама у српским земљама. Петровић то доказује изводима из дела Константина Филозофа. А Константин једноставно објашњава зашто је Римокатоличка вера само једна од секти Хришћанства – попут богумилске…“


Милорад Буха, премијер Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине


http://www.srpskikulturniklub.com/dvojnik

Влада РСК: Где је пресуда против Хрватске?

Преносимо у целости писмо Владе Републике Српске Крајине у прогонству дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији:

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и скренути им пажњу, да је Европски суд за људска права у Стразбру пресудио, да Република Словенија мора исплатити 20.000 евра српским породицама које су биле брисане из држављанства Словеније (1991), на основу чега су им државни органи у Словенији одузели сву имовину и уништили лична документа, а онда их прогнали из Словеније.

Влада РС Крајине подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да је Влада Републике Словеније предузела овакве мере против Срба – угледајући се на истоветне мере Аустроугарске у Првом светском рату. Аустроугарска је, у фебруару и марту 1915, брисала из држављанства Србе Босне и Херцеговине, из: Рогатице, Кладња, Требиња, Сарајева, Фоче и Билећа – укупно 5.260 српских православних породица, лишавајући их целокупне имовине, коју је аустроугарска власт уступила припадницима муслиманске и католичке вероисповести. У фебруару 1915. је у Црну Гору прогнано 50.000 Срба Босне и Херцеговине, а већ у марти 1915, прогнано их је 70.000. Тада је Аустроугарска брисала Србе из држављанства и одузимала им имовину и у другим крајевима: Срему, Далмацији, Босанској Крајини, Славонији… Били су то најцрњи дани значајне европске државе (Аустрије), а ти дани (по Србе, друге Словене, Јевреје и Роме) биће још црњи у Другом светском рату, кад се Аустрија ујединила с Немачком и биолошки истребљивала споменуте народе у концентрационим логорима смрти.

Влада РС Крајине, због овакве пресуде против Републике Словеније, одаје признање Европском суду за људска права у Стразбуру, али га и упозорава, да оваква врста пресуде није уследила против Републике Хрватске, мада су многе српске породице тужиле Републику Хрватску – јер је Хрватска предузимала (од 1990. до 1995) против православних Срба исте мере какве је предузимала и Словенија. Може се рећи, да је Хрватска била још немилосрднија према православним Србима, јер је, поред тога што их је брисала из држављанства и одузимала им имовину, многе је убијала у свим крајевима Хрватске, па и у Загребу. Поред тога, Хрватска је прогнала до 800.000 православних Срба из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске – који су побегли у Србију и у европске и прекоморске државе.

Влада РС Крајине жели да упозна дипломатско-конзуларна представништва, да су прогнани Срби из Републике Српске Крајине и Хрватске лишени (поред одузетих кућа, станова и остале имовине) основних људских права. Поред осталога, хрватске власти им не издају изводе из матичних књига рођених, венчаних и умрлих, многима не издају школска сведочанства  и универзитетске дипломе, не издају потврде о радном стажу и потврде о учешћу у рату од 1991. до 1995, а све то могу да користе грађани у осталим државама – правним наследнициама СФР Југославије. Тога су, да поновимо, лишени само православни Срби из Републике Српске Крајине и Хрватске и лишени су они Хрвати који су били држављани Републике Српске Крајине и били у Српској војсци Крајине, од 1991. до 1995.

Влада РС Крајине упознаје дипломатско-конзуларна представништва, да им државе у које су прогнани Срби побегли не помажу како су обавезне – према повељама УН и међународном праву. Пошто је у Републици Србији највише избеглица из РС Крајине и Хрватске, треба да се зна, да државни и судски органи Републике Србије нису увели праксу, да избеглицама обаве реконструкцију докумената – кад Хрватска одбија да им изда та документа.  Друго, државни и судски органи (посебно српска дипломатија) нису увели у праксу, да својим држављанима обезбеде поседовање имовине у окупираној Републици Српској Крајини и Хрватској и нису увели у праксу обавезне захтева према Хрватској да плати одштету за уништену, оштећену и коришћену имовину прогнаних српских породица.

Влада РС Крајине се нада да ће дипломатско-конзуларна представништва подсетити своје владе, да су обавезне да се, пред органима УН, међунарондим организацијама и пред међународним судовима, заложе да би се Република Хрватска обавезала да врати Србима одузету имовину и да им омогући сва људска права – каква имају становници у свим другим државама света!

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.


ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ



http://www.srpskinacionalisti.com/2012/10/vlada-rsk-gde-je-presuda-protiv-hrvatske/

„СРБСКИ – НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК ЕВРОПЕ“

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1507/12 – 01. X. 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио гласилима допис, да Конференција нема научну вредност – то ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Да ли је садржај дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду? Да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27. 9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да објави подругљив чланак о Конференцији, под насловом „Часни потомци Сербона“, у којем није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али се наругао научним установама балканских држава, називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.

Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ – искористи своје перо за одбрану српске (словенске) културне баштине, а не да јој се руга?

Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе уклањање података о најстаријем језику Европе? СРПСКОМ!

О томе је прочитала свој рад „Најстарији језик Европе је српски“ – Мирослава Петровић, директор Издавачке куће „Мирослав“ у Београду. Учинила је то према књизи америчког историчара српског порекла, Светислава С. Билбије, који је, о древности српског језика, објавио књигу: „Староевропски језик и писмо Етрураца“.

Билбија је, изучавањем етрурског писма у Италији из времена пре Римске империје, установио – да је оно писмо из Винче и да су тамо пронађени текстови на старосрпском језику.

Погледајмо: „Замењујући етрурска слова одговарајућим словима српске ћирилице – исте гласовне вредности, утврдио сам, да се највећи број етрурских речи налази у ’Ријечнику српског језика’ Вука Стефановића Караџића. Такође, утврдио сам, да језични састав етрурских текстова, приказаних у овој расправи, потпуно одговара језичком и реченичком саставу у српском језику“.

М Петровић, преноси закључке из књиге овог Американца и ту се јасно види, да се српским писмом и српским језиком служило, у Антици, и у Малој Азији:

„И не само да је Билбија читао етрурско писмо у Италији помоћу савременог српског језика и савременог српског писма, него је то било могуће и у случају древних лидијских и ликијских записа – с подручја Турске. Он скреће пажњу на чињеницу, да је наука последњих столећа дала имена споменутим писмима – савременој српској ћирилици, те лидијском, ликијском и етрурском писму, мада је реч о истом писму (и истом језику) – да сада занемаримо његове временске развојне фазе. Уверава нас, да ово древно писмо може да носи најприродније име – СРБИЦА“.

Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

http://facebookreporter.org/

Влада РСК: Аустрија створила Хрвате и Бошњаке од Срба

Преносимо у целости писмо Владе РСК у прогонству упућено  дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији:

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и наставити, да им  скреће пажњу (као у ноти бр. 1463/12 од 8. 8. 2012), да су поступци западноевропских држава и Турске према Србима у 19. и 20. столећу били колонијални, с применом мера злочина геноцида над Србима и мерама уништавања српске културне баштине – у свим српским земљама.

Влада РС Крајине, овај пут, подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да је Аустроугарска планирала и почела спроводити у XIX столећу претварање Срба католика у Хрвате, а Срба муслимана у Бошњаке. То аустроугарско колонијално противсрпско прегнуће је објаснио књижевник Слободан Јарчевић – у књизи „Бивши Срби Бошњаци (муслимани)“, те из те књиге узимамо један део, у којем писац препоручује Србима – и православним, и католицима, и муслиманима, да затраже од својих државника приступање деколонизацији и враћање расрбљеног дела становништва („Хрвата“ и „Бошњака“) у окриље српске нације. Посебно зато, пише Јарчевић, што су Аустроугари измислили, да је у Средњем веку постојала богумилска вера у Босни (друкчија од српске православне), те су тиме убеђивали Србе муслимане, да су народносно друкчији од Срба православне вере и друкчији од Срба католичке вере. Ево тог дела из књиге:

„…Тад је (пре 100 година) већина Срба католика и Срба муслимана у Босни и Херцеговини и Републици Српској Крајини одбијала помисао да припада хрватској или бошњачкој нацији. Отпор тој колонијалној мери Аустроугарске и Ватикана је био енергичан код Срба католика и Срба муслимана и зато ће се против њих применити најстроже мере у Првом и Другом светском рату. Због отпора преласку у хрватску и бошњачку нацију ће бити прогањани, смештани у концентрационе логоре смрти… Били су на путу да доживе биолошко истребљење у великим размерама – као што су то доживели Срби православне вере, те су у два светска рата, ради спасавања својих породица, прихватали припадност хрватској и бошњачкој нацији. После Другог светског рата, комунистичка власт у Југославији је обавила доградњу овог колонијалног преласка Срба муслимана и Срба католика у друге две нације и све је то „научно“ објашњавано. А колики је отпор Срба католика и Срба муслимана био истрајан (пре светских ратова), видели смоу другим поглављима ове књиге, а овде ћемо споменути противљење аустријском расрбљивању једног муслиманског свештеника. Своју припадност српском народу је саопштио верницима у џамији и обавестио их је о српској победи над Турцима 1912. године. Због тога су га аустроугарске власти ухапсиле. Податак узимамо из београдског дневног листа „Политика“, од 27. новембра 2012, у одељку „Листајући политику“ – број из 1912. године:

‘СРПСКО ЋЕ БИТИ СРПСКО! Аустријске власти су предузеле све могуће мере, да развију мржњу између православног и муслиманског становништва у Босни и Херцеговини. Али, и то им, као и све остало, рђаво полази за руком. Само овај догађај то најбоље показује. Сад у петак муслимански имам у Вишеграду је позивао са минарета правоверне муслимане на молитву. Али под утицајем вести о славним победама српске војске на Турцима, није могао одолети, већ је, с минарета, узвикнуо: ‘Српско је било и јопет ће српско бити!’ Вишеградска аустроугарска полиција је одмах улетела у џамију, свукла га са минарета и одмах притворила. Сутрадан је имам стражарно спроведен у Сарајево, где ће бити стављен под суд‘“.

Влада РС Крајине је уверена, да дипломатско-конзуларна представништва схватају зашто овај часни муслимански свештеник (имам), Србин муслиман, није познат широј јавности. Његово родољубиво дело је сакривано у Југославији, јер су Срби муслимани упорно убеђивани да не припадају српској нацији. Његово име није познато. А пошто је страдао у Аустроугарској – бранећи своју српску нацију, Срби су обавезни да му подигну споменик и да културне установе и улице понесу његово име. То би, вероватно, подстакло многе расрбљене муслимане и католике, да пристану на деколонизацију, јер је колонијалним мерама Аустроугарске нането много зла Србима све три вере. Деколонизацијом би се уклонило наметнуто бошњачко националноо име Србима муслиманима, а уклањало би се и Србима католицима Босне и Херцеговине и Републике Српске Крајиненеметнуто им хрватско национално име.

Извор: Влада РСК

http://www.srpskinacionalisti.com/2012/11/vlada-rsk-austrija-stvorila-hrvate-i-bosnjake-od-srba/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com


САОПШТЕЊЕ
Бр. 1535/12 од 29.11.2012.

 

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИКУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ШЕФОВИМА ПОСЛАНИЧКИХ ГРУПА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

ПРИМЕДБЕ НА ПИСМО КОАЛИЦИЈЕ
УДРУЖЕЊА ИЗБЕГЛИЦА

 

Поштована господо,

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству су се више пута од 2005. године обраћале на ваше адресе. Но, наши предлози нису прихваћани, нити смо за такав став добијали објашњење.

А молили смо да се Република Србија, у својим односима с УН, другим међународним организацијама, међународним судовима и с чланицама УН, заузме за наплату од Хрватске ратне штете због хрватског злочина геноцида над српским народом од 1990. до 1995, и да покрене питање окончања окупације Републике Српске Крајине (Зоне под заштиом УН), те враћање Србима статуса државотворног народа, укинутог од Сабора Хрватске 25. децембра 1990.

Предлагали смо, између осталог, да Република Србија покрене и питање наплате ратне одштете од Хрватске за злочине геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату.

С обзиром да Вам је упућено Писмо намера Коалиције удружења избеглица и да ће оно бити разматрано на седници Народне скупштине, имајући у виду опште интересе српског народа скрећемо Вам пажњу да би неке одреднице у том документу требало обавезно исправити:

1. Наиме, у тачци 2. Писма, у анексу Г Споразума под називом: ‘’Приватна својина и стечена права’‘ се наводи да ће право на покретну и непокретну имовину, станарско право и интелектуалну својину коју су грађани имали на дан 31.12.1990. године бити признато, заштићено и враћено у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права“.

Но, навод да ће Срби своја права остваривати на основу оних права која су имали 31.12.1990. веома је штетан, пошто је Сабор Хрватске 25. децембра 1990. изменио уставне одредбе, укинувши Србима државотворни статус и проглашавајући их националном мањином. Срби у Крајини имали су, међутим, државотворни статус у Мађарској од 1471, у Аустрији од 1630, у Југославији од 1918. те у федералној Хрватској од 1945. Зато предлажемо да се уклони датум 31.12.1190, а да се уместо њега унесе датум пре 25. децембра 1990, кад су најосновнија људска и национална права Србима укинута.

2. Такође предлажемо, да се у тачци 1. измени одредница:

„Коалиција удружења избјеглица је кровна организација која тренутно окупља 72  удружења, а која су основали избегла и прогнана лица и грађани који су родом и пореклом из Босне и Хеццеговине и Хрватске“.

Јер, оваквом одредницом се крше најтемељнија права Срба, пошто се не спомиње Република Српска Крајина (Зона под заштитом УН), која је, као држава српског народа, била саставни део Социјалистичке Републике Хрватске, а потом независна држава од 1991. до 1995. Од 1995. до данас она је само окупирана од Хрватске и то се не сме занемаривати – што се најдиректније чини наведеном одредницом Писма намера Колиције удружења избеглица.

С обзиром да Ваши кабинети не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

 
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж Рајко Лежаић,
Председник Скупштине


http://www.srpskilist.net/saopstenja-vlade-rsk/saopstenje-primedbe-na-pismo-koalicije-udr-izb

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

 

САОПШТЕЊЕ
Бр. 1533/12 од 20.11.2012.

ТУЖБА ПРОТИВ УН

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, и скренути им пажњу да многи становници Западне Европе, Америке и Аустралије схватају да су чланице ЕУ и НАТО омогућиле Хрватској да од 1990. до 1995. прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске, а да Савет безбедности и Генерална скупштина УН нису то спречиле, нити су за овај злочин геноцида над српским народом оптужиле Хрватску и државе чланице НАТО и ЕУ.

Влада РС Крајине обавештава дипломатско-конзуларна представништва да је слика о Републици Српској Крајини нетачно представљена светској јавности, јер је упорно наметана неистина да је она део хрватске државе. То није тачно! Република Српска Крајина је српска историјска и етничка територија још од античких времена. Никада Хрвати нису живели у Крајини и никад се хрватски језик није у Крајини говорио. Босна и Херцеговина, северна Србија (Војводина), Српска Крајина, Словенија и Хрватска (хрватске земље су само око Загреба – где се говорио хрватски језик) биле су, наиме, аустријске колоније до 1918. Тада је од ових територија створена Држава Срба, Хрвата и Словенаца (Хрвати су живели само у Загорују – пределу око Загреба). А Срби су тада били сви муслимани и сви католици ван Словеније и Хрватске (Загорја).

Та Држава Срба, Хрвата и Словенаца, од територија 1918. ослобођених од Аустроугарске, ујединила се с Црном Гором и Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, 1929. преименовану у Југославију.

Југославија је, више пута дељена на покрајине – а једном је (1939) та подела спојила Српску Крајину и Хрватску, али то не даје право Хрватима да Републику Српску Крајину сматрају делом Хрватске – као што ни Срби не сматрају Хрватску делом Србије, нити делом Крајине.

Влада Републике Српске Крајине уверава дипломатско-конзуларна представништва да Република Српска Крајина није део Хрватске, пошто је Крајина пуних 500 година имала државност, а у виду њених државних органа у прогонству, све до данас. Ову чињеницу ни у преговорима ни у односима с разним државама и УН Влада Републике Србије никад не помиње, чиме се тешко нарушава и право и праведност.

Ваља наиме имати на уму да је још угарски (мађарски) краљ, Матија Корвин, 1471. одлучио да се Срби организују као државотворни народ у Мађарској, при чему су имали своју националну управу и верску установу – Српску православну цркву. Кад је Мађарска 1526. већим делом била окупирана од Турске, аустријски цар Фердинанд Други је, 1630, проширио српску државност, која је трајала до краја 19. столећа.

Документација о српској државности у Мађарској и Аустрији је бројна и налази се у архивама у обе ове државе. Та документација пружа и податке да су тада били бројни и Срби католичке вероисповести, који су у 20. столећу, одлукама власти Аустроугарске а потом Југославије, проглашени Хрватима. А таква одлука се заснивала на закључку Католичког конгреса у Загребу 1900, који је гласио да се сви Срби католици на Балкану имају сматрати припадницима хрватске нације.

Влада Републике Српске Крајине моли дипломатско-конзуларна представништва да обавесте своје владе и научне установе да је Римокатоличка црква оваквом одлуком оскрнавила и светску културну баштину, и историју, Срби будући једини народ у свету коме није дозвољено да исповеда римокатоличку веру. Наиме, чим постану католици, или ако ту веру наследе од предака, морају се звати Хрватима. Ни ово опасно огрешење о човекова права и слободу вероисповести, не спомиње Влада Републике Србије, нити ту чињеницу користи у својим односима с другим државама и УН.

Влада Републике Српске Крајине је стога обавезна да обавести дипломатско-конзуларна представништва да је хрватски језик избачен из државне и књижевне употребе у 19. столећу. Хрвати су једини народ у Европи који не користи свој матерњи језик. То је последица аустријске колонијалне политике, Влада Аустрије будући донела одлуку у 19. столећу да се хрватски језик уклони из државне администрације, из школа и из књижевности. Аустријанци су присилили Хрвате да се служе српским језиком и да га уведу у школе, државну управу и књижевност, а да га зову и српским и хрватским, или српскохрватским, или хрватскосрпским. Да би све имало каквог-таквог сагласја с филолошком науком, Аустријанци су хрватски језик прогласили „кајкавским дијалектом“, чиме је, формално, оправдано његово уклањање, пошто су многи дијалекти уклоњени из употребе и у немачком, и италијанском, и другим европским језицима.

И, пошто је Хрватска у УНЕСКО-у регистровала српски језик као „хрватски“, велики део српске књижевности се данас погрешно третира као део „хрватске“ књижевности. Ни ову чињеницу не спомиње Влада Републике Србије, нити је користи у преговорима с другим државама и УН, иако Хрватска тим маневром присваја огроман део српске културне баштине.

Влада Републике Српске Крајине се нада да је предочавањем ових података уверила дипломатско-конзуларна представништва, да се оваквом политиком међународне заједнице према Србима спроводи злочин геноцида. Наиме, Срби су и биолошки истребљивани и прогањани у Првом и Другом светском рату, а у време разбијања Југославије, од 1990. до 1999, прогнани су из Републике Српске Крајине и с Косова и Метохије. Необјашњива је и чињеница да УН, друге међународне организације и већина влада у свету спомињу да је из Републике Српске Крајине и Хрватске од 1990. до 1995. прогнано само 220.000 Срба. Но, толико је Срба прогнано само у време хрватске агресије на Републику Српску Крајину – 5. и. 6. августа 1995. Укупан број прогнаника од 1990. до 1999. је око 800.000.

Ваља наиме имати на уму да злочин чини и онај ко помаже злочинца. А УН и владе чланица УН управо доприносе овом хрватском злочину, јер никад не спомињу тачну цифру прогнаних Срба, мада се она налази у многим документима и извештајима представника УН! Споменимо само цифру о прогнаним Србима из Хрватске коју је прочитао пред Саветом безбедности генерални секретар УН, Бутрос Бутрос Гали, маја 1993, рекавши да су хрватска војска и полиција до 18. марта 1993. прогнали 251.000 Срба.

Значи, ова два прогона – до 1993, и августа 1995 – заједно дају број од 471.000 прогнаних Срба. Ако том броју додамо и прогон 30.000 Срба током хрватске агресије на Западну Славонију, 1. маја 1993, добијамо цифру од 501.000 прогнаних Срба. Томе ваља додати и Србе прогнане од 18. марта 1993. до 1. маја 1995. и од тог датума до 5. августа 1995 – из свих делова Хрватске – што даје цифру од приближно 600.000 прогнаника. Такође се не узима у обзир прогон Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске и после окупирања Републике Српске Крајине, 6. августа 1995.

Влада Републике Српске Крајине је зато више пута молила Савет безбедности УН и појединачне државе да јој доставе број Срба из Крајине и Хрватске који су побегли у разне државе широм света, али је Савет безбедности те податке одбио да достави, мада их поседује. Нажалост, ни те аргументе не користи Влада Републике Србије ни у обраћањима јавности, ни у преговорима с УН и другим државама.

Влада Републике Српске Крајине се зато нада да ће дипломатско-конзуларна представништва препоручити својим владама да се, на заказаној Генералној скупштини УН 2013. године, поред осталих чињеница о хрватском злочину геноцида над Србима – у целом 20. столећу – користе и подаци које смо навели, јер су они, до сада, најупорније скривани.

Влада РС Крајине, такође, обавештава дипломатско-конзуларна представништва да су многи врсни правници закључили да су УН велики кривац за ово страдање Срба, и да би против Савета безбедности и Генералне скупштине УН било обавезно покренути кривични поступак пред једним од међународних судова.

УН су, по мишљењу правних стручњака, важан кривац за последњи хрватски злочин геноцида над Србима, јер је Савет безбедности, Резолуцијом 743/1992, ставио под заштиту Републику Српску Крајину и у њу послао војне снаге Уједињених нација, гарантујући да ће се државни спорови између Хрвата и Срба решавати мирним путем. Уз Резолуцију 743/1992, Савет безбедности је донео одлуку да се хрватско законодавство неће примењивати у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН), таква одлука исходећи из српске државотворности у Мађарској, Аустрији, Аустроугарској и Југославији.

Влада Републике Српске Крајине ће стога искористити све могућности да до судске расправе против УН дође, јер оне нису осудиле хрватски злочин геноцида над Србима и окупацију Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), а камоли да су захтевале од Хрватске да отклони последице своје окупације и Србима исплати ратну одштету, врати државотворни статус и сву одузету имовину – коју је Хрватска уступила припадницима хрватске нације. А УН су биле обавезне то да учине. Ни те чињенице Влада Републике Србије није до сада користила за обавештавање јавности, ни у својим односима са УН, и другим међународним организацијама и државама.

Влада Републике Српске Крајине верује, да је дипломатско-конзуларним представништвима сасвим јасна сарадња УН и Хашког трибунала, јер се обе установе једнако односе према Србима. УН нису осудиле Хрватску за окупацију Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), а Хашки трибунал није осудио хрватске генерале који су командовали хрватском војском при окупацији РС Крајине и прогону српског народа.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.


http://www.srpskilist.net/saopstenja-vlade-rsk/tuzba-protiv-un

У Београду је одржана Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, којом је обележена 21. година од оснивања РСК.

На седници су усвојене три резолуције – о праву српског крајишког народа да обнови РСК, о укидању Хашког трибунала и прекидању сваке сарадњи са тим судом, те о кажњавању ратног злочина геноцида над Србима у Хрватској.

Председник ове скупштине Рајко Лежајић рекао је да ће ови предлози резолуција бити послати скупштинама Србије и Републике Српске на усвајање.

Лежајић каже да Срби из Хрватске, пре свега, траже да им се врате права која су имали до 1990. године, када су их Хрвати на силу и мајоризацијом избацили из устава, односно траже да им се врати право државотворног и конститутивног народа у Хрватској и сва остала одузета права, као и територија.

Хрвати присвојили српски језик

На скупу је наглашено је да су Хрвати у Хрватској прво присвојили српски језик, који је назван хрватским, а у ствари је то језик Вука Караџића.

После тога, како су истакли учесници, Хрвати у Хрватској су присвојили и српску личку црвену капу са девет реса које представљају девет Југовића и црним ободом који представља жал за Косово, а потом и српску ојкачу, а сада су почели да присвајају и писмо, називајући га “хрватском ћирилицом”.

“Тражимо да се укине Хашки трибунал, јер није суд, него испостава НАТО пакта и четвртог немачког Рајха оличеног у ЕУ. Они суде само Србима, а сви остали злочинци нису кажњени”, рекао је Лежајић, наводећи да Срби нису започели рат, него су били нападнути свуда у бившој Југославији.

Лежајић појашњава да се трећом резолуцијом тражи кажњавање ратног злочина над Србима у РСК и Хрватској и то не само хрватских генерала, него и државе Хрватске, јер је то био злочиначки подухват хрватске државе и руководства.

“Тај злочин није био само у “Олуји”, која је била врх леденог брега. Тај злочин је кренуо 1990. године од избацивања Срба из Устава Хрватске”, рекао је Лежајић и додао да није протерано 250.000 Срба, него 800.000.
Према његовим речима, у Хрватској је живело око 600.000 оних који су се изјашњавали као Срби и око 400.000 оних који су се изјашњавали као Југословени, а у ствари 95 одсто њих су били Срби.

Он каже да је у Хрватској живело између 950.000 и милион Срба и да их је протерано око 800.000, те додаје да су данас Срби у Хрватској “мањи од маковог зрна” и да би одузимање личних карата избеглим Србима значило наставак етничког чишћења.

“Они су попалили 20.000 српских кућа, обновили су једва 20 одсто и сад нас условљавају да то платимо. Наш став је јасан — они нама Крајину морају вратити у онаквом стању каквом су је нашли пре рушења”, рекао је Лежајић, који је уједно вршилац дужности председника РСК.

Седници је присустовало око 100 некадашњих оснивача и чланова Скупштине РСК, међу којима председник Владе РСК у прогонству Милорад Буха, а као гост некадашњи високи функционер Српске радикалне странке Драган Тодоровић; Мирко Јовић, Српска народна одбрана у (СНО) Отаџбини и други.

На скупу је истакнуто да је 20. век обележен геноцидом над српским народом у Првом и Другом светском рату и да је РСК настала као насушна потреба српског народа у Хрватској да би сачувао “живу главу”.

Учесници су подсетили на формирање РСК, које је почело 1990. године, после појаве шаховница и победе ХДЗ-а у Хрватској на вишестраначким изборима.

После тога дошло је до оснивања СДС-а, затим Заједнице шест српских општина Северне Далмације и Лике, па до одржавања Великог Сабора и оснивања САО Крајине 19. децембра 1990. године, и на крају оснивања РСК 19. децембра 1991. године.

Проглас Владе РСК прочитао Милорад Буха, председник владе.


http://video.vaseljenska.com/

---

До године у Книну!!!

Скупштина Републике Српске Крајине – не може се занемарити државотворност српског народа Крајине, мора се уклонити хрватска окупација Крајине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 ЗЕМУН, Магистратски трг 3, Србија
vladarsk@gmail.com, тренутно Влада нема канцеларију
Бр. 1543/12 – 19. 12. 2012.


Скупштина Републике Српске Крајине је одржала ванредну седницу 16. децембра 2012, у Београду, Змај Јовина 15. и изгласала три резолуције, које Вам достављамо. Садржај резолуција је недвосмислен – државотворност српског народа Крајине се не може занемарити и хрватска окупација Републике Српске Крајине се мора уклонити.

С поштовањем,

Ратко Личина, министар

*****************

 Р Е З О Л У Ц И Ј А

О ИСТОРИЈСКОМ И ЕТНИЧКОМ ПРАВУ СРПСКОГ
КРАЈИШКОГ НАРОДА ДА ОЧУВА И ОБНОВИ СВОЈУ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КРАЈИНУ КАО АУТОХТОНУ ДРЖАВУ, НАСТАЛУ НА ОСНОВАМА ИСТОРИЈСКОГ СРПСКОГ ДРЖАВНОГ ПРАВА И ОСАМОСТАЉЕЊУ ИСТЕ ИЗ САСТАВА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, на заседању одржаном у Београду дана 16.12 2012. године, полазећи од:

- историјског државног права крајишког народа које почива на елементима државотворности у Војној крајини из 1471. године, Аустрији од 1630. године, Аустро-Угарској од 1867.године, слободно израженој вољи крајишког народа да као слободан, равноправан и конститутиван народ приступи Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918.године, односно Краљевини Југославији,

- немерљивог доприноса антифашистичкој борби крајишког народа у току Другог светског рата, када је на заседању ЗАВНОХ-а у Топуском усвојена резолуција којом је Србима установљен и зајамчен суверени и државотворни статус у новој федералној јединици, која је била у саставу федералне Југославије,

- одредаба Устава Социјалистичке Републике Хрватске из 1947. 1963. и 1974. године, које су гарантовале крајишком српском народу право на конститутивност, државотворност, равноправност, самопредељење, са правом на отцепљење,

- слободног и демократског изјашњавања на референдуму, одржаном дана 12.маја 1991. године, када је 98% Срба крајишника подржало издвајање из федералне јединице Хрватске и изјаснило се о остајању у Југославији, са онима који желе да остану у дотадашњој заједничкој држави,

- историјске Одлуке о конституисању Републике Српске Крајине, од 19.12 1991. године,

- одредаба Венсовог плана / Резолуција 743. Савета безбедности ОУН /из децембра 1991. године, којим се успоставља посебан међународноправни статус на простору РСК, и прећутно признаје фактичко постојање и конституисање државне власти српског народа у РСК,

- почињеног ратног злочина геноцида и етничког чишћења од стране хрватских оружаних снага, у деловима РСК у току 1992-1993. године, а односе се на Масленицу, Миљевачки плато, Хидроцентралу Перућу и Медачки џеп,

- кршења одредаба два међународна споразума, који су склопљени између зараћених страна уз посредовање међународних посредника: Споразум о прекиду ватре из марта 1993. године и Економског споразума из октобра 1994. године, чиме су створене политичке, војне, привредне и правне претпоставке и створен основ за увод у поступак политичког решења статуса српског народа,

- окупације Републике Српске Крајине, у августу 1995. године, геноцидним методама, уз свесрдну логистичку подршку НАТО снага и политичку помоћ САД и ЕУ, чиме су повређене одредбе Резолуције бр.260 А, Генералне скупштине ОУН од 09. децембра 1948.године и њене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида,

- прећутног прикривања ратног злочина геноцида и етничког чишћења и онемогућавања отклањања последица овог злочина,

- грубог кршења одредаба члана 2. тачка 4.Повеље Организације Уједињених нација која позива све чланице да се у међународним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе,

- грубог кршења националних закона, која чине државни органи Републике Хрватске, у поступку повратка Срба и остварења наших основних колективних националних права, као и наших индивидуалних имовинских и социјалних права, чиме се повређују одредбе Универзалне декларације о људским правима и слободама и Европске повеље о људским правима,

- игнорисање Декларације о ситуацији Срба протераних из РСК / подручје под заштитом УН / и Републике Хрватске, у периоду од 1990-1995. године, број: 374. доц.10819. од 26. јануара 2006. године, Парламентарне скупштине Савета Европе,

- других аката међународног права

д о н о с и:

Р Е З О Л У Ц И Ј У

О ИСТОРИЈСКОМ И ЕТНИЧКОМ ПРАВУ СРПСКОГ КРАЈИШКОГ НАРОДА ДА ОЧУВА И ОБНОВИ СВОЈУ ДРЖАВУ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КРАЈИНУ, КАО АУТЕНТИЧНУ ДРЖАВУ, НАСТАЛУ НА ОСНОВАМА ИСТОРИЈСКОГ СРПСКОГ ДРЖАВНОГ ПРАВА И ОСАМОСТАЉЕЊУ ИСТЕ ИЗ САСТАВА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

I

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, полазећи од историјског и етничког прва српског крајишког народа, настале на основама историјског српског државног права, овом резолуцијом потврђује историјско правни континуитет Републике Српске Крајине и територијалну независност од противправно међународно признате Републике Хрватске, уважавајући референдумско изјашњавање српског крајишког народа, одржаног дана 12.05 1991. године, о издвајању из заједничке федералне јединице, потврђујући континуитет са Одлуком о формирању и конституисању Републике Српске Крајине, из 1991. године, уважавајући одредбе међународног права које позивају чланице ОУН, да се уздржавају од употребе силе, констатујући флагрантно кршење норми међународног права, ратним злочином геноцида и етничким чишћењем РСК, којим је у периоду од 1990-1995. године, убијено 7.000, а рањено 15.000 Срба, протерано до 800.00 Срба , одузета сва покретна и непокретна имовина, онемогућен им повратак и ускраћена сва национална колективна и стечена индивидуална и остала имовинска и социјална права.

II

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, овом Резолуцијом, обавештава ОУН, друге субјекте међународног права и међународну јавност, да ће убудуће предузимати све државно-правне акте и радње у складу са Повељом ОУН и другим актима међународног права, сходно датим међународним околностима.

обавезујујући се, да ће се придржавати одредаба међународног права, мирним и дипломатским средствима решавати међусобне спорове, поштовати суверенитет и територијални интегритет других држава, поштивати људска и мањинска права,

III

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, позива све субјекте међународног права, да изврше притисак на државне органе Републике Хрватске у циљу отклањања последица ратног злочина геноцида и етничког чишћења, повратка националних, имовинских и стечених права и изврши правично обештећење за одузету и уништену покретну и непокретну имовину, повратак станарског права као имовинског права над 50.000 станова и пословних простора Срба, изврши бесплатну поделу акција као што је подељена Хрватима, исплати неизмире пензије и омогући повратак других права, oбнови око 3.000 споменика, који су подигнути као вид захвалности за учешће у антифашистичкој борби српског народа, а које су порушиле хрватске оружане снаге, забрани срамну прославу поводом протеривања властитих грађана и процесуира ратне злочинце за највећи ратни злочин геноцида после Другог светског рата.

IV

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, захтева од Скупшина Републике Србије и Републике Српске, да прекину дипломатске односе са злочиначком Републиком Хрватском и институцијама ЕУ, и САД, узимајући у обзир чињенице геноцида, кршења међународног права, срамне пресуде Хашког криминала и одузимања дела најсветије српске земље Косова и Метохије.

V

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, захтева од државних органа Републике Србије, стриктну примену одредаба међународног права, међународних споразума, билатералних споразума бивших југорепублика и кориштење принципа реципроцитета и реципрочних мера према свим бившим републикама које непоштују међународно право и потврђене споразуме.

VI

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, позива међународну јавност да осуди поступак Римокатоличке цркве у Хрватској у поступку насилног покрштавања српске популације, а посебно православне омладине и присилном превођењу у католичку веру, као најокрутнији вид дискриминације на етничкој и верској основи.

VII

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, изражава захвалност свим државама које пружају подршку у очувању српских националних интереса, а посебно руководству Руске федерације.

У Београду: 16.12 2012. године

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ

Рајко Лежајић

*****************

Р Е З О Л У Ц И Ј А

O УКИДАЊУ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, на ванред ном заседању одржаном у Београду дана 16.12 2012. године, у складу са чл. 68. Устава РСК,

д о н о с и:

Р Е З О Л У Ц И Ј У

О УКИДАЊУ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

I

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, полазећи од антицивилизацијских и противправних пресуда Хашког трибунала, као политичког суда упереног против српских националних инереса захтева следеће:

1. Укидање Хашког трибунала,

2. Безусловни одустанак од гоњења и ослобађање свих осумљичених, окривљених, оптужених и осуђених Срба, како пред Хашким трибуналом, тако и пред националним судовима,

3. Исплату правичне накнаде за противправно саслушавање, противправно лишење слободе, противправно одређивање притвора, издржавање казне претрпљену душевну бол и друге облике терора које су нанете Србима у поступку пред Хашким трибуналом или националним правосудним органима по налозима Хашког трибунала,

4. Брисање из евиденције окривљених и осуђених лица,

 II

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, овом Резолуцијом, обавештава ОУН, друге субјекте међународног права и међународну јавност, да је свака радња, акт и поступак Хашког трибунала ништав и не може произвести никакве правне последице.

III

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, позива све субјекте међународног права, да позову Савет безбедности да угаси Хашки трибунал .

IV

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, захтева од Скупшина Републике Србије и Републике Српске, да донесу акт идентичног садржаја и прекину сваки вид сарадње са Хашким трибуналом.

У Београду: 16.12 2012. године

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ

Рајко Лежајић

*****************

Р Е З О Л У Ц И Ј А

O КАЖЊАВАЊУ РАТНОГ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У РСК и РХ

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, на ванредном заседању одржаном у Београду дана 16.12 2012. године, у складу са чл. 68. Устава РСК, полазећи од:

- цивилизацијске обавезе свих међународних институција, а посебно правосудних институција / сталних или ад хоц / откривање и процесуирање ратних злочина, а посебно оних са елементима геноцида,

- грубог кршења одредаба члана 2. тачка 4.Повеље Организације Уједињених нација која позива све чланице да се у међународним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета и националног суверенитета или политичке независности било које државе,

- бруталне окупације Републике Српске Крајине, у августу 1995. године, геноцидним методама, уз свесрдну логистичку подршку НАТО снага, војну, материјалну и политичку помоћ САД и ЕУ, чиме су повређене одредбе Резолуције бр.260 А, Генералне скупштине ОУН од 09. децембра 1948.године и њене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида,

- прећутног прикривања ратног злочина геноцида и етничког чишћења и онемогућавања отклањања последица овог злочина,

д о н о с и:

Р Е З О Л У Ц И Ј У

о кажњавању ратног злочина геноцида над српскнародом у РСК и РХ

I

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, , захтева од Народне скупштине Републике Србије, да:

- отвори расправу о ратним злочинима над Србима у току 2. Светског рата, у периоду од 1941-1945. године, као и злочину геноцида и етничког чишћења у периоду од 1990-1995. године,

- осуди политику двоструких стандарда САД и ЕУ према Србима и српској држави ,

- осуди злочиначку и дискриминаторску политику хрватске државе према српском народу,

- интернационализира питање асимилације и дискриминације српског народа у противправно признатој Републици Хрватској,

II

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, захтева од државних институција Републике Србије, да:

1. поднесе Међународном суду правде тужбу о геноциду над српским народом,

2. изврше ревизију досадашњих кривичних поступака и допуне кривич- но-правне доказе о извршиоцима ратних злочина геноцида над Србима у периоду од 1990-1995. године,

3. изврше ревизију хрватских спискова тзв. „ ратних злочинаца „

4. прикупе и систематизују све материјалне податке и доказе и протераним Србима из РСК и РХ, њиховој имовини, стеченим правима и осталим битним подацима,

5. у остваривању права – изједначе све групације прогнаног становништва и признају ратни стаж свим Србима у двоструком трајању,

6. материјално и финансијски помогну социјално угроженим породицама протераног српског становништва.

III

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, позива све слободољубиве појединце и људе добре воље, да нам помогну у разоткривању злочина и кажњавању починилаца, као и разобличавању свих лажи и подвала о геноцидности, кукавичлуку и одсуству морала код срспске популације из РСК.

У Београду: 16.12. 2012. године

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ

Рајко Лежајић

Извор

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

МАТИЦА СРПСКА У ДУБРОВНИКУ
– Седиште у избеглиштву –
11.080 Земун, Магистратски трг  3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -   
Бр. 1587/13 – 10. 2. 2013.

 

САОПШТЕЊЕ  IX

 

У ВУКОВАРУ ЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК СРПСКИ

 

Становници Вуковара католици, који се представљају Хрватима, настављају да траже да се у Вуковару не сме службено користити српски језик и српско писмо. Захтев је жесток, и њиме се угрожава становништво православне вере, подсећајући га и на поступке Хрвата у Другом светском рату, када је Хрватска озаконила а добрим делом и спровела биолошко истребљење православних Срба.

Срби, српске државне и просветне установе и интелектуалци, не треба да полемишу с хрватским државним и просветним установама и интелектуалцима на досадашњи начин. Излишно је расправљати о српском и хрватском језику у оквиру наметнутом од колонијалне аустроугарске власти у 19. столећу, а прихваћеном и у обе Југославије, пошто се ради о чистом фалсификату у филолошкој науци.

Зато, са српске стране, треба полазити од три непобитне чињенице, установљене том науком:

1. Српски језик је службени и књижевни језик у Хрватској,

2. Колонијална Аустроугарска избацила је хрватски језик из службене и књижевне употребе у 19. столећу, ненаучно га проглашавајући „кајкавским дијалектом“ и

3. Српски језик има два дијалекта – штокавски и чакавски – о чему је 1905. године Руска академија наука и уметности у Санкт Петербургу објавила научни рад академика Александра Белића.

Без ова три научна полазишта, свака полемика с хрватском страном је излишна и ненаучна.

 

МАТИЦА СРПСКА У ДУБРОВНИКУ
Председник Управног одбора,
Милорад Буха


http://www.srpskilist.net/saopstenja-vlade-rsk/u-vukovaru-je-sluzbeni-jezik-srpski

Bas odlicno receno