Da sam ja ti, klela bih majku što me nije pobacila!!

ali da me je majka pobacila ne bi mogao da upoznam tebe ...

U pravu si, mnogo bi propustio  .
Prema tome, manite se misli o samoubistvu...mislite o svemu što biste u tom slučaju propustili.
Ovaj svet  može biti  divno mesto za sve!

Garfild rulz

pa shto si onda htela da se ubijesh , pa nisi imala hrabrosti ,nego si htela da ja to uchinim umesto tebe

Ljudi manite se corava posla
Samoubistvo je jedan od najvecih grehova u hriscanstvu.
Svako nosi svoj krst nekom tudi deluje lakse.Najlakse je da se covek ubije i tako pobegne od problema al ako ima barem malo vere i nade covek ce se izvuci iz te sitvacije.
Nista nije neresivo jednostavno se treba boriti sa problemima u zivotu i nikako se ne predati.
Jel necastivi i to zeli od nas i da izvuce pobedu od nas.
Zato mu nedajte tu cast. Da nebi trunuli vecno u paklu nazalost tako je

Богу хвала, никад нисам имала тих амбиција. мислила сам кад једном будем требала да умрем.

Kao prvo jeste greh jer nemas pravo da oduzmes nesto sto nisi sam sebi dao .........po hriscanstvu naravno.......
drugo treba praviti razliku izmedju pokusaja i samoubistva ,jer kod pokusaja imate povratnike koji par puta pokusaju takvo delo jer ustvari sve vreme traze apel za pomoc.i pokusaje vise vrse zene ,a sto se tice samoubistva to je uglavnom i presudno i tu je veci broj muskaraca.
nacin na koji se izvrsi samoubistvo takodje pokazuje poruku npr.vesanje je cin srama ,pistolj i slepoocnica je cin ponosa i casti i tko dalje.
svaki covek bar jednom pomisli da se ubije i okonca svoj zivot ali vecina to ne uradi ...............zavisi od jacine licnosti,i od toga kako resavaju svoje probleme........
stvar je u okolini npr u Dansoj je najveci broj samoubistva a standar im je dobar medjutim ljudi su usamljeni i depresivni nema bliskosti ,kod nas je najveci broj u vojvodini zbog ravnice(bar tako kazu naucnici).
U prolece takodje je veliki broj samoubistva kod zena zato sto se sve budi a one koje se bave nekim stresnim poslovima se osecaju nemocno i upadaju u depresije koje su pogubne.Razloga moze biti vise npr.nemaju voljene osobe,ili su se razvele ili smrt voljene osobe,ili raskid veze .............

Sve u svemu ljudi su emocionalni treba im ljubavi treba im paznje i neki nemogu da se nose sa neuspehom bilo koje vrste i u samom prestanku zivata vide spas i okoncanje svojih muka............
Zakljucak:mozemo razglabati do 2019..ali uvek ce biti onih jacih i slabijih ,tako da ljudi treba da shvate i nauce  da se bore i da zive sa problemima jer su oni sastavni deo zivota

@dzozeffina

"Kao prvo jeste greh jer nemas pravo da oduzmes nesto sto nisi sam sebi dao .........po hriscanstvu naravno....."

Nitko nas nije pitao da li uopće želimo to što nam je dato.
Ako nema naše volje, čemu smo onda obavezni pridržavati se nekih zakona, pravila, običaja i preporuka?
Što više,  naša volja nije izražena u postanku našeg bića.
Do tada nas kao bića nije postojalo.
Tu doista ni u čemu nismo sudjelovali, niti smo mogli učestvovati.
Djelujemo samo u okvirima mogućnosti.
Jedna od njih je i samoubojstvo.
Kad bi se taj autodestruktivan čin opirao prirodi Boga, svakako nam ne bi bila data ta mogućnost,
kao na primjer što ne možemo letjeti iako bi to žarko željeli i nitko nam ne brani.

Sam čin samoubojstva svakako nije kukavički, jer svijet je prepun kukavica, koji se ipak ne ubijaju.
Također nije niti čin hrabrosti (osim u izuzetnim slučajevima žrtvovanja za više ciljeve, spas djetete...) jer hrabri se hrabro suočavaju s problemima,
već je to čajnički čin patnika, čiji su duševne i fizičke boli prerasle mogućnosti tolerancije i postale nepodnošljive.
Poznato je da se ubijaju i svećenici i psihijatri, dakle osobe profesionalno spremne pomoći suicidnim kandidatima
Tu ništa ne znači religijska odrednica:

"Samoubistvo je jedan od najvecih grehova u hriscanstvu."

U čemu se sastoji taj grijeh?
Zar možemo pozivati na odgovornost zbog počinjenog grijeha, biće koje  je bez privole bačeno u vrtog života, zapriječeno u djelovanju bezbrojnim ogrničenjima, čije su realne mogućnosti mizerne, kad isti u okviru tih svojih reduciranih mogućnosti izvrši neki akt, koji odudara od običaja grupe?
Pa ubio sebe ili bilo koga drugog.
Bitno je to da mu je takva mogućnost instalirana i nije pitanje njegove slobodne volje da li će tu mogućnost konzumirati.
Onaj koji ga je takvim kreirao, nesavršenim, slabim, kolebljivim i na zlo sposobnim, izravno snosi zasluge za svako djelovanje svoje kreacije.
Namjerno kažem da snosi zasluge a ne odgovornost, jer kome bi odgovarao ?
Nama?
Tko smo mi?

Osobno smatram, kako nam je dužina život predodređena, da nikakva intrvencija sa naše (imbecilne) strane nije poželjna u smislu skraćivanja životnog programa i da čašu života treba ispiti do kraja, bez obzira što zadnje kapi mogu biti vrlo gorke.
Ne zbog ljudi, ne zbog Boga, već zbog sebe sama.
Čovjek naime, cijeli život sakuplja iskustva, s time da na kraju života zatvori posljednju stranicu u knjizi života.
Kako ćemo zaključiti životnu priču, ako knjigu ne pročitamo do kraja?
Ako iz knjige života izbacimo posljednje poglavlje, bolje da je nismo ni čitali.