hrabrost nije...zato sto hrabri i jaki ljudi, stisnu zube, i prodju teske dane...
opet kukavicluk takodje nije, nije bas jednostavno staviti cjev sebi  na celo...i ne moze to svaki hrabar covjek..
treba imati ono...nesto sto nije kukavicluk...a ne zove se hrabrost....nego psihicki poremacaj...

dakle po mom strucnom misljenju..
nije niti jedno niti drugo...nego je to glupost... blisko povezana sa nesposobnoscu i strahom od zivota...

ne postoji niti jedan razlog, poznat, svetu, zbog kojeg bih ja sebi uzeo zivot...
jedino da izmislim neki razlog...koji dosada nije izmisljen...
i tek onda bih se ubio...zato sto sam izmislio razlog, zbog kojeg ce se neko ubijati..

...pa ne znam?ja se jos uvek nadam.
svako moje ustajanje posle pada je uz pomoc nade.da se ne nadam,verovatno bih ostao da lezim,puzim... a,sta ce ti takav zivot?zivot,kao nebo nad Danskom.

nadu ziv covjek ne moze da izgubi...
sve dok je covjek ziv, on se necemu nada...ti kad udahnes vazduh. ti se nadas..vazduhu....
jer da se ne nadas, ne bi disao....
nada je kao dusa..ona tek nakon smrti napusta tijelo...
i ona  je nesto zadnje, sto zivog covjeka napusta...

Tacno. Ali da li to znaci da ljudi koji izvrse samoubistvo neposredno pre toga prestanu disati? 

Samoubistvo nije ni hrabrost ni kukavicluk vec cisto ludilo, poremeceno stanje uma.

nekad sjediš sa nekim,pičate i praviš se da je sve ok. muče te misli o samoubistvu,danima ili čak mjesecima kuješ plan. zašto ne pričaš o tome-pa jednostavno ne misliš da imaš prijatelje ili podršku koja je dovoljno jaka da ti preusmjeri misli i nadje rešenje. opterećenje postaje sve veće i nakon nekog vremena svi su u šoku i razglabaju o razlozima što više nisi sa njima. i naravno,neko je nešto osjećao,predosjećao...ali nema sad nazad

Tacno. Ali da li to znaci da ljudi koji izvrse samoubistvo neposredno pre toga prestanu disati? 

  ne znaci...

znaci tacno ono, sto sam napisao...
covjek koji zeli da se ubije, nada se da ce s tim resiti svoje probleme.
ubija se i sa njim i nada umire.
posto se nema ko vise nadati, jer je onaj koji se nadao, da ce da umre, umro...
nada iscezava...
dakle covjek dok je ziv ne moze da izgubi nadu...
e, sad, cemu se on nada/o, to je druga stvar i druga prica...

Malo si citiranje izgresio. Naravno da nisam mislila da stvarno prestane disati, to je bilo retoricko pitanje

Ali, oni su zivi, disu, znaci po nekoj logici trebalo bi da i u tom poslednjem trenutku osete neki tracak nade. Ali oni ocigledno ne osete nista. Zbog toga mislim da se radi o pomracenom stanju svesti, uma, ludilu ili kako kod to nazvati..

rekoh nada je kao i dusa...
neko ima dobru dusu neko ne...
tako se neko nada zivotu...to smi koji volimo da zivimo...
a neko kome je dosta svega...ima losu nadu..i .nada se da ce samoubistvom da resi sve...
sto se  i desava, s njegovim samoubistvom...sve resava...
a on se nadao da se svega resi... u njemu je do poslednjeg kucaja srca postojala nada.
da se ubije...
e a da je toliku nadu i sa toliko zelje, koliko je zelio smrt..zelio da zivi...
on bi ziveo...i uradio bi sve da resi svoje probleme i da ostane ziv...

da, i ja mislim da se radi o psihickom poremecaju...
strahu od zivota, strahu od borbe za zivotom...

Da bi se čovek ubio, potrebno je da bude ili u prevelikim govnima ili previše razočaran. U svakom slučaju, samoubistvo izgleda kao kuvanje kafe u poređenju sa vađenjem iz takvih govana... tako da DA, samoubistvo je kukavičluk.
Život jeste težak. Život jeste kurvetina, ali makar mi biramo pozu.

E sad dok se neko ne nadje u toliko zajebanoj situaciji da razmislja o samoubistvu, internet diskusije, razmisljanje i osudjivanje u prazno ne vrede. Ja sam poznavao jedno 5 osoba koje su se ubile od toga 3 bas dobro i jbg. Ja ih sa jedne strane osudjujem sa druge branim, ali samoubica nikad ne otkriva svoje razloge i prava razmisljanja. Da znamo sta su mislili u trenutku vrsenja tog dela mzda bi i neki promenili svoje misljenje.