Malo kasnim, ali jeb' ga

Danas je najdepresivniji dan u godini

Osećate loše i depresivnije nego inače? Niste jedini. Danas je "tužni ponedeljak", najdepresivniji dan u godini



Osećate loše i depresivnije nego inače? Niste jedini. Danas je "tužni ponedeljak", najdepresivniji dan u godini.

Treći ponedeljak u januaru oficijelno je najdepresivniji dan u godini.

"Tužni ponedeljak" ustanovio je akademik Klif Arnel 2005. godine. Prilikom određivanja ovog dana Arnel je uzeo u obzir mnoštvo faktora koji bi mogli da nas deprimiraju, poput stanja na bankovnom računu, vremena, stope razvoda i slično. Od tada su istraživači pratili milione tvitova na tviteru i otkrili da se na ovaj dan broj negativnih postova povećava za čak pet puta, piše Blic žena.

Ovaj dan depresivan je zato što trećeg ponedeljka u godini osećamo opšti pad u motivaciji, leto još nije na vidiku, praznična euforija je prošla i vraćamo se na posao i redovnu dnevnu rutinu, tako da je sasvim razumljivo što ne želimo da ustanemo iz kreveta.

Januar je takođe tradicionalno najpopularnije vreme za razvode.

"Prvi ponedeljak kad se deca vraćaju u školu inače je dan kad ljudi najčešće traže razvod braka. U najvećem broju slučajeva to odlažu zbog Božića i novogodišnjih praznika, a na početku januara im je gužva jer su opterećeni realizacijom novogodišnjih odluka", objašnjava advokat Vorner Gudman.

Dobra vest je da ćemo koliko već sutra biti u boljoj formi.

Ušće

Pazite vi ovog idiota! On je "ustanovio..."

Kao, normalno je da budes depresivan, normalno je da imas instituciju kao sto je banka i racun u banci, normalno je da si u dugu, normalno je da radis 10 sati dnevno i da imas sve manju platu...sve je to "normalno" ali kad treba da rusis sistem koji te tovari, e, onda to nije normalno.

Vrhunac kao postigao je sve što je želeo, sve za šta se trudio, potekli mu med i mleko, i toliko mu je bilo dobro, da mu je to postalo besmisleno? Pa to što u tom trenutku više nije video smisao (kada je okusio sve dobro što mu život pruža, ili je bio u zabludi da bolje od toga ne može) automatski povlači da mu je u istom tom trenutku nešto zafalilo. Ne znam konkretno šta, jer ne znam čoveka i poimanje životnog vrhunca mu opet dođe individualno, za nekoga je to Den Bilzerijan a za nekoga njivica, bašča i petoro dece. I smatram da kad dostigneš ono na čemu radiš čitav život da to ostvariš, dođeš u to stanje sreće o kome maštaš i postane ti besmisleno, onda je takvo poimanje sreće (bilo) samo privid. Mislim da je svaki živ čovek podložan tom razočarenju, što povlači da treba da nastaviš da tragaš za onim što te ispunjava jer doći stvarno do toga nikako ne može da uključi samoubistvo.

Prilično samoživo i sebično, do jaja mi je ali čemu to? I alavo u neku ruku, sve mi valja, ali koji će mi, ja bih nešto još, nešto bolje, neki veliki smisao. Kakav rođeni filozof  Sličan tip kao oni što se ceo život pitaju ima li života posle smrti, ima li smrti posle života, ima li nečega, o čega ima, i na kraju se ubiju iz radoznalosti, nisu mogli da dočekaju da vide šta je to. Nisu hrabri, samo su se zaneli.

Ja ne osuđujem ljude koji posustanu usled fizičkog bola i odluče se na ovakav čin, ali su mi brate hrabri oni koji se bore do kraja, ta borba mi je hrabra, bukvalno do poslednjeg daha, nisu mazohisti i sl., takvi ljudi mnogo vole život, kakav god bio, i ja cenim to. Samoubistvo radi olakšanja je za te ljude samo to, olakšanje. Samoubistvo zbog besmisla nije kukavičluk, nego nedostatak zdravog razmišljanja, ti druže nisi bio dobro ako si to uradio, nešto fali, jedna daska sigurno
Sad, a čemu uopšte sve to, čemu trud, svi crkavamo ionako...  Treba nastaviti igru, ako ništa ono iz inata, kad tad nešto dobro mora da nas strefi, nema apsolutnog u prirodi, znači ne postoji apsolutni baksuz

-------------

Rekao si da je glupo. Evo, zašto ti tako misliš?

Па ове године су деца пошла у школу тек данас (уторак). Значи на хиљаде малишана (и оних већих) није било јуче депресивно, него тек данас

Ne, ne...
Juče je bio onaj dan kao:sutra škola u pičku materinu, a danas i nije toliko loše. Odma fudbal napolje, zezanje s društvom...
Što se teme tiče, definitivno hrabrost...

njegova izjava par mjesec pije smrti:

 Nödtveidt said ‎"The Satanist decides of his own life and death and prefers to go out with a smile on his lips when he has reached his peak in life, when he has accomplished everything, and aim to transcend this earthly existence. But it is completely un-satanic to end ones own life because one is sad or miserable. The Satanist dies strong, not by age, disease or depression, and he chooses death before dishonor! Death is the orgasm of life! So live life accordingly, as intense as possible!"

iako ovaj drugi dio njegove izjave tj.nije to njegova izjava vec "propovjedanje" Misanthropic Luciferian Ordera ilitiga kasnijeg Temple of the Black Lighta,ima nekog smisla ipak mi je glupo iz razloga sto vjerujedm da jednotavno ne postoji nikakva sansa da ti skontas kad si na vrhuncu.mozda ce ti vece zadovoljtvo priciniti pletenje sepeta u 70oj godini nego sviranje pred 100.000 ljudi i karanja svake dobre pičke.

al nije pianje da li je glupost vec da li je kukavicluk ili hrabrost.definitivno hrabrost.pa cak da neko pocini samoubojstvo iz straha od neceg/kukavicluka to je opet hrabrost.ja imam muda da se potucem s 10 ljudi iako svjesno idem u invalidska kolica ali nemam muda da si okoncam zivot.nema sanse,hocu da zivim deceniju po deceniju jer vjerujem da svaki period zivota nosi sa sobom odredjena zadovoljstva.kad sam prestao bit tinejdzer bio sam sjeban jer sam se plasio onog "e sad potajes covjek i imas pun kurac obaveza" a na kraju se ispostavilo da je to sve fenomenalno jer covjek treba da ima obvezu i puno se bolje osjeca kad sam sebi privrjedjuje nego kad mora da zica od roditelja i samim tim nikome ne treba da objasnjava gdje je bio sta je radio i zasto je nesto uradio.



sto se ticetog clanka vezanog uz  jucerasnji dan,iako ne vjerujem u ta sranja i vecinom me iritiraju,moram priznati da mi je jucer bio najdepresivniji dan u zivotu.ubjedljivo najdepresivniji

Satanisti…inspirativno  Ok, ovo je viđenje tog pokreta, sad to što meni ovo možda nije razumno nije ni bitno, njihov pogled na svet - njihova stvar. Živi brzo, umri mlad, budi lep leš, ooo jebote 

"Death is the orgasm of life!", pa i orgazam je "mala smrt"


Ima mi logike. Mislim da se, kad si stvarno srećan, ne obazireš na to da vidiš dokle si stigao i ne razmišljaš o tome  jel to stvarno sve, prosto si srećan u tom trenutku, miran. Tek kad ti nešto zafali kreneš da razmišljaš i pričaš o vrhuncu, tj. tom potencijalnom kraju.


Ne mogu da se složim sa ovim i dalje. Ne mogu nikako da pripišem samoubistvu isključivo jednu od ove dve karakteristike i da kažem to je definitivno to. Ti sam kažeš da hoćeš da živiš deceniju po deceniju, taj samoubica jednostavno neće, želiš da spoznaš određena zadovoljstva, on ne želi. To je samo drugačij izbor, ne vidim zašto bi on imao veća muda od mene koja želim da živim, što, zbog samog čina koji je možda bolan , jer je odlučio da se "ugasi", a ne znamo šta sledi nakon tog gašenja? Pa ne znam ni ja šta me sve čeka do kraja života, ne znam ni šta me sutra čeka, možda nešto mnogo zajebano i uzbudljivo ili deprimirajuće i bolno, pa se ne smatram Vilijamom Volasom što nastavljam da živim i delam svaki novi dan bez neke drame oko toga unapred.

Najprostije rečeno, sedimo u istoj poslastičarnici, on je naručio krempitu, ja šampitu. Niko od nas dvoje nije ni hrabriji, ni veća kukavica. Primer možda zvuči debilno, ali najjednostavnije kako ja to vidim. Moje mišljenje 

primjer je štaviše savršen.

zamisli kolika muda trebaš imati kad si žensko i  u restoranu u americi/engleskoj gdje radi 10tak crnaca naručiš krempitu?

awww
za mene je šampita, nisi dobro pročitao

Tom logikom, ovde nigde ne bih smela da naručim ćevape/ kobasice