Речи (не)одолевају променама

Успостављена је чврста веза између дуговечности и учесталости, што би могло да прерасте у јединствен закон у развоју језика. За сада је истраживање обухватило индоевропске језике

Иако се језици кроз столећа (и хиљадугодишта) мењају и развијају, најчешће коришћене речи се томе опиру; насупрот томе, најређе употребљаване подлежу. У индоевропским језицима се, изгледа, помаља такав неписани свеопшти закон.
Дуго се претпостављало да овакво стремљење постоји, тек недавно је први пут строго потврђено у два одвојена истраживања.
Група истраживача са Универзитета Рединг (Велика Британија), предвођених еволуционим биологом Марком Пејџелом, претражила је упоредне базе податка индоевропских пратећи до наших дана речи којима се исказује 200 разноврсних појмова у 87 различитих језика. Нарочито су се усредсредили на данашњи енглески, руски, грчки и шпански, објавио је угледни научни часопис „Природа“ (Натуре).

Неколико значења, рецимо за број два, изражава се сродним речима - twо на енглеском, dos на шпанском, zwei на немачком или за именицу вода - water, agua, Wasser. Из овога произлази закључак да су претрпеле мале разлике у облику (морфолошке) у протеклих 6.000 до 10.000 година, откако су се језици издвојили. Ни издалека то не важи за ређе коришћене, узмимо за пример реп - tail, cola, Schwantz.

На шта ово указује?

Важнији састојци (чиниоци) језика су отпорнији на промене (као што су бројеви, заменице и такозвани посебни прилози - ко, шта, где, када, како и не), а мање битни у обичном говору - а то су везници и предлози - лакше томе подлежу.

Другим речима, Марк Пејџел је, са сарадницима, успоставио чврсту везу између дуговечности и учесталости неке речи, што би могло да прерасте у јединствен закон у развоју језика. Али пре тога би морао да се потврди и у језицима који не припадају индоевропској групи (попут кинеског, јапанског, тамилског...).

Једне речи изговарамо изнова и изнова, а то наликује размишљању у задатим оквирима (координате) - на пример: шта је ко коме учинио - и оне заувек остају тамо где су, не развијају се; друге напуштају своје место и мењају се.

Истраживачи су кадри да математички предвиде брзину промена за сваку реч, засновану на учесталости. Најчешће коришћене су подесне да остану непромењене 10.000 година, образујући својеврсни културни образац (предмет) или успомену постојанију од појединих гена.

На исти начин може се објаснити развој неправилних глагола у енглеском језику. Од 177 у старом, 98 сачуваних у савременом језику налазе се међу највише коришћенима, закључује се у другом чланку који се појавио у истом часопису. У међувремену је истоветно својство (неправилност) сачувало 145 глагола у такозваном средњем енглеском (језик који временски долази после старог, а пре савременог).

Истраживачи окупљени око математичара Ереза Либермана са Универзитета Харвард (САД) доказали су и да у енглеском глагол који се користи стотину пута ређе од неког другог десет пута брже постаје правилан. Када су убројили податке у вези са учесталошћу коришћења сваког, искрснуо је очигледан образац. Највише изговарани и написани - као што су бити, имати, доћи, ићи и узети - остали су неправилни.

Уколико су се ређе користили - попут острићи, тесати, искалити и слични - била је већа вероватноћа да се преобрате у правилне: чак 91 одсто је доживело ту судбину у минулих 1.200 година.

Дотични истраживачи смело предвиђају да ће следећи неправилни глагол који ће постати правилан бити - венчати се.

На цртежу којим украшавамо овај напис уверљиво је показано како се у глаголском пешчаном сату неправилни временом претварају у - правилне. Венчати се, управо, пролази кроз теснац између две стаклене посуде у облику купе.

-----------------------------------------------------------

Сваке две седмице нестане језик

Од око седам хиљада језика којима се данас говори у свету, чак половина их је на путу ишчезнућа, објавио је магазин „Национална географија“ (National Geographic), и до краја столећа више неће постојати. Стопа престанка коришћења, према проценама лингвиста, веома је велика - по један језик нестане сваке две седмице. Једни заувек изумру смрћу последње особе која их зна; други поступно нестају у двојезичким културама када један потисне други.

Највише је изложено пет подручја: северна Аустралија, средишњи део Јужне Америке, северозападни крајеви Северне Америке, источни Сибир и источне области САД. Сазнања се темеље на теренским истраживањима. Половина језика у свету нема писани облик и стога су рањивији, каже Дејвид Харисон, лингвиста из Свотмор колеџа.

Стефан Вукашин
[објављено: 17.11.2007.]