Pozdrav, ovako stoje stvari.

U komsiluk (kod rodjaka) je dosla jedna devojka u goste (nismo rod, ona je sestra od strica od zene od mog brata od strica, ko je razumeo razumeo je  :[115]: ), znaci prvi put kad sam je video znao sam da sam se zaljubio, nisam mogao noc da prespavam kako treba, samo sam cekao jutro da "slucajno navratim" kod komsije samo da bih nju video.  Taj prvi "korak" (ako to moze tako da se nazove) sam nekako pregurao, sedeli smo ispred kuce (nazalost nismo bili sami) i pricali o temam koje, bar mene, uopste ne zanimaju (skola, drustvo, itd. . . ), ponekad napravimo "pauzu" u razgovoru pa se samo gledamo u oci nekoliko sekundi, kao da se igramo one igre "ko ce duze da izdrzi a da ne trepne" (malo sam podetinjio al sta cu, valjda je to neki signal da joj se svidjam  :[115]: ).  

E sad u cemu je problem, znam da joj se svidjam, i ona se meni svidja (malo je reci da mi se svidja, zaljubljen sam, volim je i previse, sve bih uradio za nju).  Ali ona zivi daleko od mene, kako se priblizavao dan kada je trebala da ode tako mi je bilo sve teze. . . .  90% vremena dnevno sam mislio samo na nju, svaki dan sam trazio neki izgovor da odem kod nje samo da je vidim. .  Bilo mi je tesko da joj kazem da mi se svidja, da je volim, da mi je sve sto zelim u zivotu jer sam mislio da cu stvari da ucinim samo jos gorim jer ona odlazi. . .  Naravno zadnji dan samo se videli, poljubili smo se u obraz i zbogom. . .

Mislio sam da cu je lako zaboraviti, ili da ce mi se bar nekad javiti barem SMS-om ili preko FB ali nista. . .  Sve mi je teze iz dana u dan iako je od tad proslo oko petnaestak dana. .  Nikada nisam bio ovoliko sjeban jer sam ispao picka sto nisam nista pokusao, to jest priznao joj sta osecam. . .  Ne znam kome da se obratim za savet sta da uradim, kako daje zaboravim i da li da joj se javim iako ne znam da li oseca bar deo prema meni onoga sto ja osecam prema njoj. . .  Svako bi mi rekao "nije ona jedina na svetu", ili "vreme ce da te izleci". . .  'Oce malo sutra!

Cesto ostanem budan po celu noc samo gledajuci njene slike i razmisljajuci "sta bi bilo kad bi bilo", to jest da sam joj rekao da je volim dok sam jos imao priliku, ponekad i zaplacem kao neka pickica i krivim sebe sto sam propustio sansu dok sam je imao. .

Zato molim nekog iskusnog da mi kaze, da li da joj se javim preko telefona ili Facebooka ili da je jednostavno izbrisem iz glave (i kako). . .

Izvinite sto je post malo duzi, hteo sam da na najbolji moguci nacin docaram sliku kako se sada osecam.
Nadam se i molim vas da mi date bilo kakav savet sta da radim. . .  Jer ovako ne ide. . . .   :cry:

Јави јој се, пробај, па ћеш знати на чему си..

Ne znam sta ocekujes od jednog dejta i poljubca u obraz. Nije bas da ste u vezi ili nesto pa da bi bio red da ti se javi...

Ako bas  toliko mislis na nju i svidja ti se, pozovi je ili se cujte preko Fejsbuka pa vidi da se vidite ponovo i bude nesto vise od tog poljubca u obraz. I to bolje preko telefona, nekako je licnije...

Nismo se videli samo jednom, vec svaki dan, isli u setnju, na bazen (naravno kad je vreme to dozvolilo jer je prosli mesec bio rdjav).  Cesto su nas stariji zezali tipa "uhvatite se za ruke slobodno" itd dok setamo, na sta je ona uzvracala osmehom.  Da, imao sam priliku da joj kazem sta osecam (svako normalan bi to i uradio da je na mom mestu) ali ja sam to na neki nacin odlagao, nemojte da me pogresno shvatite, mislio sam "nije sad trenutak, mozda kasnije" i tako u nedogled.  
Ona je daleko od mene 60-70 km, i nisam siguran da cu je vise ikad u zivotu videti, zato mi je tesko da bilo sta preduzmem. . .  

Добро, није 70 км на крај света...

You want something.Go get it. PERIOD.

sestra od strica od zene od tvog brata od strica 

reci ba ljepo zaljubio sam se u svaju....sta tu petljas...



da ti ja dam jedan predlog..izadji malo... druzi se sa rajom...idi bilo gdje...
pa ces mozda sresti curu..neku..pa se u nju zaljubiti..pa neces inati prljave misli o familiji...

sve u svemu..ona je lijepa..pretpostavljam...
kad si spreman da se zaljubis u ljepu curu onda budi i spreman i na bol ...koji dolazi sa njom...

ljepu curu kad upoznas..pre nego se zaljubis... treba da je zaboravis..tako kad te sutne..nemas problema... jer je logicno.... ako si je zaboravio..pre toga..neces je se ni sjecati..a u ljubavi najvise bole sjecanja...a tebe onda nece nista boljeti..jer se ne sjecas..nje...

70km?

Pa to nije nista... ja svakog dana predjem toliko ))

Mrzi me da citam sve ali...jesi ti to kresnuo momce tj kako znas na nema djoku vecu od tvoje medju nogama?

ti..je  l de da kapiras...ako je ona lijepa...da  ima oke sebe momaka..koji je muvaju...
da  tamo gdje zivi ..ima svoj neki zivot..svoje drugare..svoju pricu i to.,...
nema puno lijepih cura...koje nemaju momka...a posebno svaka od njih ima po jedno trojicu onih koji bi rado bili njeni momci...
gdje god da dodje...

nemoj ba puno u to da polazes...neke nade...jer mogao bi se i iznenaditi...

ako si sekund drugaciji oid njene raje...i kad dodjes tamo gdje ona zivi...ako te njen raja ne prihvati...
i ona ce te ohladiti samo tako...

znam ja da je okrutno sto ovo kazem...al' men se sve toi tako cini...
vidio sam to kol'ko o's puta...

da si malo stariji ...70km ne bi bio nikakav problem..to je busom... fakticki sat vremena puta..mozes svaki dan da je vidis...

i da ti kazem...nema ti nista gore od startovanja preko fb i fona..takve stvari se uzivo pitaju...
tehnickim komunikacionim dostignucima..kad to radis..ona uvijek ima vremena da razmisli...i smisli sta ce da ti kaze...a kad to uradis u oci...nema puno vremena..za razmisljanje...

ali ja da sam na tvom mjestu.i da sam tako zaljubljen... ..javio bi joj se....
samo bez nekih ocekivanja...

u zivotu ne treba nista da ocekujes...ono sto ocekujes..ako se ne ostvari jako se razocaras...ali treba da se nadas...nada ne boli....

Nisam o tome razmisljao, ali je na neki nacin logicno. Najiskrenije priznajem da lepsu (drugairicu, devojku) nikada nisam imao, (da se ne lazemo do sada sam imao dve veze i to sam samo cekao da "zamocim" i vozdra, ali nikada nisam bio toliko opterecen o "pronalazenju prave ljubavi", smatrao sam da ce sama da se pojavi, i pojavila se, ali ne onako kako sam zamisljao...)
Sto se tice izlazenja i druzenja, tu glumim "dasu" a u stvari sam p... (znate vec sta... ), kad me neko pita za nju pravim se kao da me bas zabole, a u sebi  .

To i jeste problem, da je barem duplo blize sve bi bilo drugacije... Ne stidim se ja da izjavim ljubav nekoj devojci, ali ovde je malo stvar zeznuta, nismo proveli dovoljno vremena zajedno pa da mogu da joj kazem da je volim tek tako..

Ne znam, ne znam... Ne znam sta cu sa sobom a kamoli sta da joj kazem ako bih je nazvao... Imam par drugara kojima sam sve rekao (u glavnom jedan je umro od smeha jer mu je cudno sto ja "trcim za klinkom", a drugi me je podrzao u svemu, verovatno sto je i on prolazio i kroz jebenije stvari...)

Javicu ako sta uradim, mada.... Do tad pozdravljam vas i hvala na odgovorima!