Uh, ne volim ljude koji te cim ih upoznas pocnu pitati neka ozbiljnija pitanja. Ajde nesto uopsteno ali bas na nesto ozbiljnije ne volim da odgovaram

Otvorenost je lepa, ali ima granice i naravno da ne treba biti otvoren prema svakome 

To je bar jednostavno: zato sto vidimo lose. Ljudi nisu crni ili beli vec nijanse sive boje ali nekako postoje ljudi koji se fokusiraju na negativne osobine drugih. Valjda da bi se osecali bolje u svojoj kozi

Postoje ljudi koji nisu sigurni u sebe pa moraju da "spuste" drugoga da bi se osecali bolje. Da znaju da nose nesto vredno u sebi ne bi ni pribegavali metodama vredjanja, spustanja i kojecega drugog samo da bi pokazali da vrede vise od bilo koga drugog. Mozda i vrede, ali to nije pravi nacin pokazivanja svoje vrednosti jer  jednostavno, jadno to raditi preko "ledja" nekoga drugog. Jedno je zajebancija, ovo je sasvim nesto drugo

Na pitanje bih odgovorio sa misterioznim "Mozda". 

Posle takvog pitanja očekujem da mi uruči pamflet Jehovinih svedoka 

Verovatno sam ja budala, ali mi takva pitanja ne smetaju. Ako sam srećan, a obično jesam, rado ću odgovoriti na to pitanje, a ako nisam, ništa mi ta žena nije kriva. Meni iz priče zvuči da je to učinila krajnje dobronamerno i pristojno, bez neke zadnje namere da nekog ponizi. Kad smo se već toliko otuđili od porodice i prijatelja, možemo makar sa neznancima da podelimo nešto što nas muči ili čini srećnim.

A baš me je ova rečenica inspirisala da zamislim scenu u kojoj na sred neke uberprometne ulice ljudi ''spontano'' počinju da pevaju, sa sve koreografijom (kao mjuzikl), i sve je veselo i svi se vole iako su stranci, ljubav, cveće, konfete, duge i zeke (ne, nema veze s gej paradom)... hepines iz ol araund... a onda nekog opizdi autobus sa sve mozgom razmrljanim po šoferci, te se svi vrate u realnost u kojoj ti stranac psuje mater što si mu preprečio put, inače širok metar i po. 

Idem da počnem da se drogiram, krajnje je vreme.

ja čitam odgovore, pa ponovo prvi post, pa tako desetak puta i ne znam šta nije u redu  

sve se svodi na "šta te liboracku da li smo srećni"

pa i ja htedoh da pitam jel im tutnula i kulu strazara posle tog pitanja 

 koliko sam shvatio, u pitanju je starija žena koja je pitala ljude koje zna od ranije, da li moze da im postavi intimno pitanje. oni su joj rekli da može. ona ih je pitala da li su srećni.  čime ih je isprovocirala ?? 
stariji ljudi pamte da su se ljudi nekada druzili, da se rodbina posecivala, masovno se proslavljao 1. maj gde su se svi druzili na izletima, "igrali lopte", i tako to ...
mlade generacije su izdresirane da gledaju samo svoj interes i da ne pomazu drugima ako im nije u interesu. tako dolazimo do onoga kada covek maltretira svoju porodicu, a niko ne prijavljuje miliciji.
...

I da me pita koliki mi je odgovorio bi joj. Samo opusteno.

Mislim da je prodavačica usamljena i da joj fali kvalitetan razgovor, a ne samo površan o garderobi, ali nije ni mesto ni vreme za postavljanje takvog pitanja. meni se čini da je htela da se upusti u filozofsku raspravu o sreći da oduška nekim svojim mislima i idejama.

Da je mene pitala, promrljala bih- izvinite, žurim.

Da li sam srećna - trenutno nisam ni depresivna, ni nesrećna, ali nisam ni preterano zadovoljna. Može bolje, ali joj ne bih odgovrorila ovako da me pitala.

e baš to.
prvo,jedno je kad radimo recimo neku anketu,istraživanje i slično. ili imamo želju da sa svojim prijateljima,voljenom osobom,familijom  popričamo i o tome. ali ovako...nije mi jasno.  i moju drugaricu je nešto crnjačila oko odabira preozbiljnih haljina,kao-reci mi dušo,zašto baš ova? šta te navodi na to...?  
pomenuste J.svjedoke..i sa njima sam imala iskustva,došli su mi na kuću i ide scena-ljetnji period,ja u donjem dijelu pidžame i majici,sredjujem stan. i zvoni neko,stariji par. ja im kreten otvaram i počinje priča.
-da te nismo probudili?(4 sata popodne).
ja:ne,ne izvolite?
i onda ide priča o Bogu,smislu života...čak 15-20 minuta smo pričali,čovjek i ja,žena sa savršenim zubima,to mi je ostalo,i blaženim likom,samo je ćutala i osmjehivala se. i ja pitam usput-a izvinite,vi ste iz neke organizacije,šta već?
-da dušo,čula si za Jehovine svjedoke   jbt
onda su mi dali gomillu papira,neki časopis i tako to i zamolila sam ih da odu jer moram da nešto završim i vremenski sam ograničena. rekli su mi da dobro razmislim o svemu ne otvarajte vrata,aman
nego,na konto teme. njeno pitanje jeste besmisleno i pretjerano,pojam srećnog čovjeka je širok....srećan sam po tom i top pitanju..ali nikako da odem u ..imam....da se desi...nešto...svakom nešto fali,što ne znači da smo nesrećni kolektivno. dublje razmišljanje bi slijedilo da nas je pitao neko bliži,a ovako..samo da i ne. i baš to-postaviti i njoj neko pitanje tog tipa,sa osmjehom punim nade da će i ona biti otvorena. obično se zbune tada,opasno
zanima me još nešto-nije samo scena iz nekog filma,kliše ili štagod to da otvaramo dušu strancima. bilo da je barmen,konobar,taksista(mada  su i taksisti naporni,provjereno ). ovamo smo dobro ili smo prosto takav tip čovjeka da ne volimo da pričamo o sebi i onom što nas muči. ipak sam mišljenja da svi,ali svi pričaju ,ispovijedaju se. samo je pitanje kome i nakon koliko vremena. trebalo bi da ta priča bude sa nekim ko nam je blizak,često i uzročnik problema,i što prije. ako je čovjek zatvoreniji i komplikovaniji..onda će jednom svakako da mu prekipi i kaže prvom na koga naleti,a krivac će i dalje misliti da je sve ok.
zašto pričamo strancu...?? možda jer prenosimo samo svoju verziju,pa i ono-tukao sam ženu zvuči kao-dodjem ja umoran,svega mi dosta,a ona ne pušta sa pričom ili je zaboravila da...jadan ja
pričamo mu/joj/im svoju priču,ne želimo osudjivanje i cilj nam je da nas bar neko razumije,da kaže-e to tvoje je dobro i u pravu si. pa kakav onda stav imamo o onima sa kojima smo bliski,šta nas to plaši??

Cao Sofija! Znam da sam za tebe jos jedno sitno zrno u ovoj prostranoj zivotnoj pustinji ali kada nas vec vetar nosi u istom smeru, ovaj kratak vremenski period zelim potpuno posvetiti sebi trenutno najbize datiranoj osobi na ovoj velicanstvenoj misaonoj putanji i zapoceti konverzaciju na krajnje neumesan nacin sa veoma nevinim pitanjem: "Da li si srecna?"
Susrecu se dve rece kapljice na misterioznom putu ka  beskrajnom cilju i u neznanju koliko ce taj ogromni dar jedinstvenog susreta potrajati usudjuju se da svoje dragoceno vreme provedu u konverzaciji koja kao obicno pocinje sa sasvim obicnim pitanjem koje ima vise oblika a svodi se na jedno te isto a to je pokusaj za pronalaskom samog sebe u velikom koordinatnom sistemu zbunjenosti. Znam da zvuci komplikovano ali ponekad postavljamo pitanje koje je namenjeno nama samima nekom drugom da bi kroz njegov odgovor locirali i svoj odgovor. To cinimo veoma cesto mada nam vrlo lako promakne. Potrebno je samo malo zastati i na tren se osvrnuti oko sebe i voila, shvatamo da smo to uradili u bliskoj proslosti. Ovaj dogadjaj sa tom staricom, draga Sofi, mi veoma lici na stvar koju pokusavam objasniti.
E sad, problem se javlja kad dodje do same promene termina sreca. I sama starica koju verevatno oci slabije sluze  je uspela da sagleda celokupnu sliku danasnjeg drustva i prosto je postala radoznala i htela je saznati da li je taj pojam jednak kao "u stara dobra vremena", ako su ikada postojala. Evo pesmica Sreca od Hladnog Piva prikazuje tu promenu:
"Kako ne bi okolo gledali
niz ulice su nam poredali
velike slike u boji na kojima tocno stoji
kako izgleda sreca kad se uveca

A mi svakoga jutra kao vojnici
idemo po svoje mjesto na slici

Sreca u braku ima mamu i tatu
i zdrave zube na jumbo plakatu
to je bijela suprugova zena
koja koristi pravi deterdzent
za uredni i cisti ambijent

Pod neonom hipermarketa
gdje nasmijana lica guraju kolica
u narucju jeftinijeg svijeta
tamo nas ceka, tebe i mene
blistava sreca u pola cijena

Sto nam treba u zivotu
za tu srecu, pa na stotu
jedan klik u photoshopu
i vec smo spremni za Europu"
Problem je ta prokleta Amerika, zemlja snova, koja kroz tu glupavu televiziju i ostale ekrane zaslepljuje ljuide sa marketinskim trikovima i kroz "role modele danasnjice", a to su nasi superheroji iz omiljenom nam holivuda, pokusava prodati svoje proizvode koji su merilo srece u ova "tuzna" vremena. Bitno je imati najnovije haljinice, gedzete i ostalu tehnologiju koja cem nam olaksati pa i samo disanje i omoguciti da izgledamo superfantasticno. Da, naravno da je neumesno ovo gore navedeno pitanjce, pa bi se mnogi posluzili najkracim cool odgovorom tipa "baba razguli" kako im nebi ta starica oduzela previse dragocenog vremena i tako drsko im narusavala zabludni svet kroz kojekakva blesava pitanja. Ovaj savrseni americki mehanizam polako pocinje da se raspada usled nedostatka nafte pa zapocinje ove velike ratove protiv terorizmam, gde istima otima to prirodno "blago". Srecom mi kao zemlja terorista nemamo istog blaga pa su one akcije "Milosrdno Andjeosko bombardovanje" obustavljene tako brzo, inace bi oni isteravali teror iz nas jos dan danas. Ajde vidim da skrecem sa teme i odlazim u ofsajd pa cu se zaustaviti.
Da rezimiram. Kad vec imamo ovaj dar govora, zasto ga i ne koristiti. Pa po njemu se jedino razlikujemo od "zveri". Volim pitanja jer kroz njih se forsiraju ove moje blago izumrle sive ganglije i tera ih da obavljaju davno zaboravljenu funkciju. Uz malo muke dobijas odgovor kao nagradu i to te moze u vecini slucajeva obradovati,
Ako vec starica svoje vreme blesavo trosi na postavljanje blesavih pitanja, zasto je ne udostojiti odgovora.
Izvini na smaranju. Pozdrav