Sajentologija :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Чуо сам скоро да неки од наших људи, по доласку у Америку и Аустралију (ову другу државу нарочито) бИвају заведени од стране Сајентолошке секте.

У жљеи да сазнам нешто више о њима нашао сам неке текстове па их остављам овде да буду на корист свима осталима.

Сајентолози сами за себе кажу да су они религија будућности. Религија која ће освојити цео свет. Већ из саме ове њихове тврдње рађа се одређена сумња. С једне стране, сајентологија већ од свог оснивања циља да буде нека, ментална наука. Дакле, никаква религија, напослетку не религија у традиционалном смислу. Опет, с друге стране, сајентологија се представља као религија различитих корена: било хришћанских, било оних из будистичке традиције, већ према томе како одговара њеним вођама. То да се сајентологија назива религјом ја радије видим у чињеници што они комплетну особу подређују пажњи групе. Хоћу да кажем да показују готово право религиозно понашање, у којем се особа традиционално потпуно посвећује Богу или добру Цркве, односно краљевству божијем. Након озбиљне анализе лако је уочити како сајентологија заправо нема стварних религиозних елемената, у традиционално теолошком смислу. Ипак, сајентологија, попут религије, импрегнира читаву особу за остваривање властитих циљева. Дакле, сајентологија је данас, без икаквог двоумљења, једно комерцијално удружење које делује на међународном нивоу, али употребљава ово религиозно истицање у сврху заштите властитих комерцијалних делатности. Ништа изнад тога.

* Кад бисмо прихватили теорију да је сајентологија заиста религија, из перспективе историје религија, које бисте јој место доделили?

Према мом мишљењу, треба разликовати два облика религије. Први облик ја волим да назовем дијалошком религијом. Други облик би била аутономна религија. Дијалошка религија има за циљ да човека отвори за сусрет са Богом, за сусрет са светом и са властитим ближњима. Док други облик религије, дакле аутономна религија, тежи развијању властитих човекових потенцијала и креирању готово дивинизираног човека. Чини ми се да сајентолози одговарају овом другом облику религије. То је религија која тежи само истицању и развијању властитих људских потенцијала. Ово је јако добро изражено на крају сајентолошке књижице која носи наслов “Пут до среће. Водич до бољег живота заснован на здравом разуму”, у којој стоји: “Пут до среће је ауто пут којим могу брзо путовати они који знају где су рубови коловоза. Ви сте возач. Срећан пут”. Хоће да кажу да су “рубови” тог пута заправо сајентолошке “заповести”. Треба поштовати сајентолошке прописе и у том смислу појединац постаје возач који више не треба да гледа на друге. Сајентологија је, заправо, религија чистог егоизма.

* Сајентологију је 1954. године, у Калифорнији, основао писац романа научне фантастике, Лафајет Роналд (Рон) Хабарад (1911 - 1986). Зна се поуздано да је на својим многобројним путовањима обишао Африку, Азију, Кину, Индију и друге земље, те се, између осталог, упознао са шаманизмом и окултизмом, а има озбиљних индикација да је био и у добрим односима са мрачним магијским редом О.Т.О. (Ordo Templi Orientis), најпосле преко дружења са Џеком Парсонсом, једним од ученика црномагијске вештине Алистера Кроулија. По повратку у Америку студирао је нуклеарну физику и математику, али услед активног укључења у рат, никада није дао испите. Његова књига Дијанетика у Сједињеним Државама је прихваћена као “Објављена од Бога”, а сајентолози су регистровани као религија. Какав је ваш суд о Лафајету Роналду (Рону) Хабарду?

Сам Хабарад је био врло мутна особа. Још до данас не постоји ни једна његова службена биографија, или бар о њему прихваћена биографија. Постоји само његова фантастична биографија састављена од самих сајентолога која садржи много сумњивих елемената. Постоје бројни научници који су проверили неке биографске податке те доказали њихову нетачност. Чињеница је коју треба запазити да је Хабарад умро (1986) скоро у делиријуму. То је потпуно противно његовој властитој доктрини која човеку обећава потпуно остварење, clear, јасноћу, бистрину и разумевање свих мистерија свемира. Дакле, Хабрадова лична смрт показала је супротно. С друге стране, свакако треба и то рећи, Хабард је свој живот провео као писац књига научне фантастике. Његове књиге о Дијанетици нису различите од поставки научне фантастике. Било како било, он је био врло интелигентан у смислу да је и другима предао властити израз: када треба зарадити новац, треба основати религију. У том смислу Хабарад је заиста постигао успех.

* Шта је предмет сајентолошког подучавања?

Сајентолошки састав је структурисан на нивоу степена. Састоји се од бесконачног броја курсева које траба похађати, а сваки курс кошта заиста лепу своту новца. Касније, на једном од тих курсева открива се сајентолошки мит, који би могао заправо бити мит научне фантастике. Споменути мит проповеда како је у прапочецима Земља била заузета од злог галактичког императора Ксенуа, који је из ње протерао “тхетане” који се могу поистоветити са душама, или духовима, и протерао их је на земљу. Ови “тхетани” после су се заоденули у људска тела и тако се зачео људски род. У ходу кроз време ови “тхетани”, који беху чиста спиритуална енергија, напросто су се онечистили различитим застрањењима. Сада, као резултат похађања сајентолошких третмана названих “дијанетика”, требало би да уследи исправљање и брисање ових поремећаја који се у сајентолошком речнику технички називају “енграми” и особу наново учине “clear”, бистром, за све способном, и она опет на располагање добија све своје енергије. Дакле, ово је један мит који свој извор налази у маштовитости научне фантастике самог оснивача, али на крају пројектује дивинизираног човека, човека који је исти са Богом, у пуном власништву неограничених снага.

* Из управо реченог, чини ми се, произилазило би да сајентолози верују и у реинкарнацију, зар не?

Да. Сајентолози верују у реинкарнацију утолико што би овај “тхетан” био неуништиви елемент који се сели из једног тела у друго. Можда би, на овом месту, било корисно да се наведе један од њихових текстова из приручника њиховог пастора, сајентолошког проповедника, који даје савет једном мужу којем је умрла жена, па каже:”Нема разлога за жалост, само треба да отвориш очи и видећеш где се “тхетан” твоје жене реинкарнирао”. Треба, дакле, наћи другу младу жену и оженити се њоме и тако нема разлога за жалост. У овој тачки се јасно види да њихова порука није религиозна, нити порука која би поштовала људско достојанство.

* Који је коначни циљ сајентологије?

Намера сајентолога најлакше се да приказати на два нивоа. Први ниво би била њихова тежња да помогну појединцима у развијању властите личности. Други њихов циљ је постизање моћи у политичком и државном смислу. У овом, последњем смислу се најбоље препознаје права структурисана организација која тежи да уђе у подручје политике и јавне администрације, управо у сврху јавне доминације. Дакле, ова два циља треба јасно разликовати. Сигурно је да поједине особе које похађају сајентолошке курсеве, куповином њихових услуга доприносе остварењу и њиховог другог циља, тј. постизања светске моћи.

* 9. октобра 1999. и у Хрватској је био службено представљен управо преведени бестселер Л. Рона Хабарда Дијанетика о којем је вест пренела и хрватска телевизија. И одвише је упадљива чињеница да, према нашем запажању, нити на самом представљању књиге (на којем је посетиоцима био понуђен и курс дијанетика), а нити приликом телевизијског извештаја, нико ни једном није споменуо реч “сајентологија”. Како објашњавате ову чињеницу.

То је типично за сајентолошко понашање такође и у другим земљама. Већ према приликама сајентолошка организација је у својим представљањима веома превртљива, тј. лако мења боје. Једном се представља као религија, у сврху постизања ослобађања од пореза, или се напросто представља као психолошка метода, попут дијанетике, као приручник менталног здравља. Дакле, према њиховој стратегији, представљају се у различитим сликама. Већ ово је део њихове неискрености и подручја опасности.

* Сада бих желео прећи на питање њихове пропаганде. Но, не би ли се и њихово, управо споменуто, скривање властитог идентитета могло уврстити у стратешки план пропаганде?

Да. Заиста, ово се већ среће и код самог оснивача сајентологије Хабарда који сајентологију представља, једанпут као да произилази из древне хришћанске традиције док, други пут, говори да сајентологија произилази из будистичке традиције. Дакле, ово значи да, у стварности, заправо не постоји никаква повезаност сајентологије ни са једном религијом. Нарочито не са будизмом, јер централна тачка будистичког знања је истраживање властите личности. Док би, напротив, главна сајентолошка догма била потенцирање индивидуалности појединца. Дакле, управо супротно. Мој је утисак да се сајентолози играју са овом религиозном идејом јер поуздано знају да многе особе, нарочито у нашим хришћанским земљама, не поседују неко знање о будизму. Онда им је лако да сајентологију представе као некакву Оријенталну религију, што она у стварности заиста није.

* За време прошлог новогодишњег благослова кућа, у једној породици срео сам малду мајку са дететом у наручју. На полици са књигама имала је неколико примерака књиге Дијанетика на хрватском језику. Када сам је питао о њиховом пореклу, жена је одговорила без околишања: “управо ја сам их превела!”. И не само то. Она је упорно бранила сајентолошку организацију питањем:”Шта је лоше у сајентологији?” То питање и ја сада прослеђујем Вама. Који се приговори могу упутити сајентологији?

Први проблем је њихова неискреност. Своју методу настоје представити као древну религиозну методу, што апсолутно није истина. Надаље, са психолошког гледишта, њихова “технологија душевног лечења” такође се није показала успешном. Напротив, сајентолошка пракса, на дуге стазе, не помаже особама, тј. није у складу са обећањима што их сајентолози дају у јавности. Сајентолошка доктрина заправо је врло једноставна, утемељена је на “виталном инстикту” који је у Хабардовој кљизи Дијанетика описан као “велика мистерија универзума”. Међутим, овај “витални инстикт” ни по чему се не разликује од “виталног инстикта” неке животиње, или било којег другог живог бића. Овај “витални инстикт” никако се не може уздићи на религиозни ниво.

* Према Вашим сазнањима, колико чланова сајентологија има у свету?

Лично не верујем у до сада објављене статистике, било од самих сајентолога, било до других. Очигледно је да је број чланова пуно мањи од службено објављеног. Пре неколико година се говорило о, око седам милиона сајентолога у свету, међутим, доста веродостојне статистике указују да их има само 40.000 у целом свету. Дакле, број је пуно мањи. Морам рећи да је посматрање сајентолога у Немачкој показало како је број активних чланова у тој земљи врло мали или је самњен. Ово је касније поткрепљено чињеницом да су, на пример у Немачкој сајентолози већ сада у великој финансиској кризи. Своје канцеларије одржавају само новцем који им стиже из Сједињених Држава.

* Шта бисте нам могли рећи о сајентолошком хијерархијском уређењу?

Њихова је хијерархија веома ригорозна, скоро милитаристичка. Не можемо сада улазити у појединачне случајеве, али треба имати на уму да унутар сајентологије постоји и тајна служба, служба шпијунаже, било према властитим члановима који нису довољно верни, или који им стварају проблеме, било према спољним критичарима, као на пример, према новинарима, или другим особама које се о њима изражавају на критички начин, одмах се прогласе непријатељима организације и могу бити прогањани на различите начине.

* Када смо већ додирнули подручије политике, познато је да је Ваша држава, дакле Немачка, као и још неке друге државе, имала озбиљних проблема са законским уређењем односа према сајентологији. Молимо Вас за коментар.

Све зависи од законодавства појединих држава. Док су, на пример, у Сједињеним Државама, сајентолози коначно успели да постигну да буду признати као религија, али само у законском смислу, у сврху постизања ослобађања од пореза, разумљиво је да се гувернер Сједињених Држава тиме није изјаснио о њиховој религиозној доктрини. У другим земљама проблематика се показује на други начин. Тако у Немачкој једноставно постоји тешкоћа што се на сајентологију гледа тек као на обично трговачко удружење. Дакле, сајентолози су у Немачкој само подређени тренутно важећим законима према којима су, као трговичко удружење, обавезни да плаћају порез. То никако не значи да је реч о непризнавању нечије верске слободе. У стварности, немачке власти не улазе у вредновањее њихових религиозних елемената, него једноставно проводе порезни закон.

* Као што сам већ раније напоменуо, чланове сајентолошке цркве срећемо и међу хришћанима који у својој двострукој припадности не виде никакво противуречје, било као Црква, било као друштво уопште?

Два су одговора. Одговор са хришћанског стајалишта је једноставно тај да је сајентолошка припадност у исто време неспојива и са хришћанском вером. Неспојива је јер се, како сам већ рекао, ради о два различита појма религије, о појму дијалошке религије и аутономне религије, или религије Бога и религије себе. Друга је ствар та да, ко прихвата сајентолошко веровање, не може у исто време веровати и у Бога створитеља, нарочито у милосрдног Бога, јер сајентолошки систем не познаје ни опраштање, ни милосрђе. Свако треба да мисли само на себе смога како би могао појачати личне енергије. То гледање на човека потпуно је противно хришћанскоме. Такође видим и контраст на културном нивоу, у јавном животу, јер сајентолози пре свега, продиру у политичке сфере са сврхом потпуне промене културне свести која стоји у темељу западне културе, тј. мењају хришћанску визију људске личности.

Желео бих да завршим речима да је сајентологије визија и жеља, у коначном, да измени данапњу свеукупну етичку визију о човеку. Дакле, када се у наш свет уђе са различитим појмом особе, мењају се и сви односи нашег културног система. Један једноставан пример би био: када се ја сретнем са другом особом, и при томе на њено тело гледам тек као на споредну ствар, у стварности никад нисам сигуран са којом се особом заиста сусрећем, јер се не зна који се тип “тхетана” у њеном телу налази. У овој тачки је управо разорен сваки међусобни однос било у браку, било међу људима уопште. На овом примеру се види опасност од сајентологије, не само за појединце, него и за читаво друштво, јер претендују да промене читаву нашу културу.

tekst je prenet sa jednog bloga,pa se izvinjavam ako ima gresaka,mrzi me da lektorisem... Smile