Sajber kriminal u Srbiji - piraterija, kartice i pedofilija
Autor: Tanjug | 02.02.2008 - 16:40

Najizraženije pojave "kompjuterskog kriminala" u Srbiji su povreda prava intelektualne svojine, zloupotrebe platnih kartica i internet pedofilija, rečeno je Tanjugu u Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Od ukupnog broja predmeta, najviše njih se odnosi na povredu prava intelektualne svojine, odnosno pirateriju, a za sprovođenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa protiv visokotehnolškog kriminala neophodni su timovi stručnih kadrova, tvrde sagovornici Tanjuga.

Zamenik posebnog tužioca za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Radoje Gvozdenovih rekao je da u slučajevima neovlašćene distribucije diskova oduzimano i po više hiljada njih, i to na licu mesta, ali i u stanovima gde su štampani.
Gvozdenović je istakao da je pirateriju, a posebno uličnu, moguće suzbiti, ali da je potrebna bolja saradnja sa nedavno formiranim Odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), kao i više stručnih kadrova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Predsednik Nadzornog odbora u Udruženju sudskih veštaka za informacione tehnologije (IT veštak) Gojko Grubor navodi da je pored piraterije, veoma zastupljena zloupotreba platnih kartica, kao i razmena dečje pornografije putem interneta jer su posetioci "sumnjivih" sajtova deca koju je lako prevariti.
Grubor je dodao da je krađa pinova sa platnih kartica čest oblik visokotehnološkog kriminala kod nas, navodeći da banke često zbog sopstvenog kredibiliteta ne govore o tome, ali da je to veliki problem i u drugim državama u kojima hakeri uglavnom skidaju manje sume novca sa više kartica kako prevara ne bi mogla biti odmah uočena.

Gvozdenović je objasnio da Tužilaštvo nema nadležnost da procesuira predmete koji se odnose na internet pedofiliju, krivična dela protiv polnih sloboda i zloupotrebu platnih kartica, a u protekloj godini bilo je 86 predmeta "sajber kriminala", kojima su obuhvaćene 103 osobe, a podneto je i 11 optužnica.

Zaprećena kazna za povredu prava intelektualne svojine je od tri meseca do pet godina, a koliko zaista dobijaju počinioci tog krivičnog dela zavisi od prakse sudova i njihove procene, rekao je Gvozdenović, dodajući da je prošlo malo vremena da bi se moglo govoriti o efektima tih kazni.
Međutim, Grubor misli da su kazne za "kompjuterski kriminal" minimalne i zanemarljive i da je malo slučajeva procesuirano i dovedeno do kraja.

Izvor: Blic

Zloupotreba na celih 2,4% ljudi koji to koriste u Srbiji?Ovo je smesno.......

ha ha ovo je dobro...pa znate li koliko sam se puta smejao kada dodjem do bankomata i vidim ljude koij ne znaju da koriste kartice za bankomate uopste...pa ljudi da izuzmemo malo mladju generaciju...ostatak Srbije je i dalje u kamenom dobu...
a to sa platnim katicama vise nije aktuelno...jer se sada za to robija....ali kada se samo setim perioda od 1999 do 2003....bilo je to znatno doba plasticnih prevara u Srbiji...to je toliko uzelo maha da je cena npr.vijagre na ulici ili u novinama oglasima bila duplo manja nego da je regularno kupite na recept ili preko neke medicinske ustanove..moji drugari su se izdrzavali prodajom vijagre jedno vreme....valjali su cak privatnim ordinacijama...

Живела другарица Пиратерија, толико много нам је дала... 

Sve češće prevare putem interneta
Država zaboravila na sajber kriminal
Autor: D. Veljković | 20.04.2008 - 00:02



Policija je nedavno uhapsila prvu srpsku organizovanu kriminalnu grupu koja je na našim bankomatima skinula više od milion evra sa računa stranaca u inostranim bankama. To je još jedna potvrda da su, uz klasične pljačkaše sa fantomkama i pištoljima, kompjuterske secikese sve prisutnije u srpskom kriminalnom miljeu.

Na širenje nove pošasti ukazuju i statistički podaci. Prošle godine je u Srbiji zbog ovih krivičnih dela podneto 170 krivičnih prijava protiv 112 građana i podignuta 21 optužnica. Lidija Komlen-Nikolić, prvi srpski „sajber tužilac“, kaže za „Blic nedelje“ da bi ta brojka bila znatno veća da je država uradila sve što je trebalo od kako je prošle godine u domaće krivično zakonodavstvo uvela instituciju tužioca za visokotehnološki kriminal. Jer, sveobuhvatna i uspešna borba protiv najmlađe vrste kriminala teško je zamisliva bez adekvatno „naoružanog“ tužilaštva.
- Ovo tužilaštvo još nije kadrovski popunjeno, a nemamo ni prostorije za rad. U nedavno formiranoj policijskoj jedinici, koja je pod našom komandom, imamo samo dva načelnika i dva inspektora. Neshvatljivo je da u našoj nadležnosti nije internet pedofilija i zloupotreba platnih kartica. To je zaista nonsens zbog kojeg sam inicirala izmene zakona, ali to nije uneto u ovogodišnji plan rada Ministarstva pravde - otkriva naša tužiteljka Komlen-Nikolić.
Pored piraterije, tužilaštvo je utvrdilo da je kod nas sve češća prevara putem interneta. Tako su dvoje intelektualaca iz Novog Sada i Niša postali žrtve sopstvene naivnosti. Mejlom iz inostranstva su obavešteni da su dobili milionsku novčanu nagradu u igri u kojoj nisu učestvovali. Da bi podigli nagradu, na račune u Holandiji i Engleskoj jedan je uplatio 12.000 evra, a drugi 15.000 evra. Ostali su i bez svojih para i bez nagrade. Sad od tužilaštva traže da otkrije prevaranta i da im vrati novac.
- Smeta mi nerazumevanje razloga za postojanje ovog tužilaštva. Ljudi se ne razumeju u tehniku, zato umanjuju naš značaj. Oko 90 odsto predmeta je iz oblasti piraterije, pa zaključuju da mi samo hapsimo ulične prodavce kompakt-diskova. To je neprimereno uprošćavanje i kompjuterskog kriminala, i naše uloge. Ne mogu da dobijem nijednu informaciju kakva je vizija države o ovom tužilaštvu u okviru reforme pravosuđa. Ne znam ni da li ćemo ostati ili možda biti ugašeni. Za naše probleme jedino je pokazao razumevanje vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović - naglašava tužiteljka Komlen-Nikolić.

Haker „pao“ zbog monitora
Mladi Beograđanin, koji je hakovao server australijske firme i uzeo brojeve oko 600 platnih kartica, nedavno je uhapšen jer je pokušao da tim karticama kupuje u „net šopovima“. Tužiteljka Komlen-Nikolić kaže da su tom momku najpre dopustili da u internet prodavnici kupi monitor, da bi imali validne dokaze za sud.

Maloletna žrtva
- Nedavno mi je bio otac 15-godišnje devojčice čija su fotografija i broj mobilnog postavljeni na neki vebsajt, pa dete maltretiraju neznanci. Zato što je reč o maloletnici, dala sam nalog MUP-u da naloži brisanje njenih podataka, mada za to nismo nadležni - kaže tužiteljka Komlen-Nikolić.

Izvor: Blic

Боље да су ово хакер ставили под наводнике или да су написали ментол пао... 

A kako stoji stvar sa novcem u mobilnim telefonima, tu se tek mažnjava lova.

Ај појасни на чега алудираш?

 

Ja sam za pirateriju. Stvoriti jaku drzavu, poslove i zivotni standard i piraterija nam ne bi vise bila potrebna.
Zivela piraterija...