Sajber kriminal u Srbiji - piraterija, kartice i pedofilija
Autor: Tanjug | 02.02.2008 - 16:40

Najizraženije pojave "kompjuterskog kriminala" u Srbiji su povreda prava intelektualne svojine, zloupotrebe platnih kartica i internet pedofilija, rečeno je Tanjugu u Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Od ukupnog broja predmeta, najviše njih se odnosi na povredu prava intelektualne svojine, odnosno pirateriju, a za sprovođenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa protiv visokotehnolškog kriminala neophodni su timovi stručnih kadrova, tvrde sagovornici Tanjuga.

Zamenik posebnog tužioca za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Radoje Gvozdenovih rekao je da u slučajevima neovlašćene distribucije diskova oduzimano i po više hiljada njih, i to na licu mesta, ali i u stanovima gde su štampani.
Gvozdenović je istakao da je pirateriju, a posebno uličnu, moguće suzbiti, ali da je potrebna bolja saradnja sa nedavno formiranim Odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), kao i više stručnih kadrova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Predsednik Nadzornog odbora u Udruženju sudskih veštaka za informacione tehnologije (IT veštak) Gojko Grubor navodi da je pored piraterije, veoma zastupljena zloupotreba platnih kartica, kao i razmena dečje pornografije putem interneta jer su posetioci "sumnjivih" sajtova deca koju je lako prevariti.
Grubor je dodao da je krađa pinova sa platnih kartica čest oblik visokotehnološkog kriminala kod nas, navodeći da banke često zbog sopstvenog kredibiliteta ne govore o tome, ali da je to veliki problem i u drugim državama u kojima hakeri uglavnom skidaju manje sume novca sa više kartica kako prevara ne bi mogla biti odmah uočena.

Gvozdenović je objasnio da Tužilaštvo nema nadležnost da procesuira predmete koji se odnose na internet pedofiliju, krivična dela protiv polnih sloboda i zloupotrebu platnih kartica, a u protekloj godini bilo je 86 predmeta "sajber kriminala", kojima su obuhvaćene 103 osobe, a podneto je i 11 optužnica.

Zaprećena kazna za povredu prava intelektualne svojine je od tri meseca do pet godina, a koliko zaista dobijaju počinioci tog krivičnog dela zavisi od prakse sudova i njihove procene, rekao je Gvozdenović, dodajući da je prošlo malo vremena da bi se moglo govoriti o efektima tih kazni.
Međutim, Grubor misli da su kazne za "kompjuterski kriminal" minimalne i zanemarljive i da je malo slučajeva procesuirano i dovedeno do kraja.

Izvor: Blic

Zloupotreba na celih 2,4% ljudi koji to koriste u Srbiji?Ovo je smesno.......

ha ha ovo je dobro...pa znate li koliko sam se puta smejao kada dodjem do bankomata i vidim ljude koij ne znaju da koriste kartice za bankomate uopste...pa ljudi da izuzmemo malo mladju generaciju...ostatak Srbije je i dalje u kamenom dobu...
a to sa platnim katicama vise nije aktuelno...jer se sada za to robija....ali kada se samo setim perioda od 1999 do 2003....bilo je to znatno doba plasticnih prevara u Srbiji...to je toliko uzelo maha da je cena npr.vijagre na ulici ili u novinama oglasima bila duplo manja nego da je regularno kupite na recept ili preko neke medicinske ustanove..moji drugari su se izdrzavali prodajom vijagre jedno vreme....valjali su cak privatnim ordinacijama...

Живела другарица Пиратерија, толико много нам је дала... 

Sve češće prevare putem interneta
Država zaboravila na sajber kriminal
Autor: D. Veljković | 20.04.2008 - 00:02



Policija je nedavno uhapsila prvu srpsku organizovanu kriminalnu grupu koja je na našim bankomatima skinula više od milion evra sa računa stranaca u inostranim bankama. To je još jedna potvrda da su, uz klasične pljačkaše sa fantomkama i pištoljima, kompjuterske secikese sve prisutnije u srpskom kriminalnom miljeu.

Na širenje nove pošasti ukazuju i statistički podaci. Prošle godine je u Srbiji zbog ovih krivičnih dela podneto 170 krivičnih prijava protiv 112 građana i podignuta 21 optužnica. Lidija Komlen-Nikolić, prvi srpski „sajber tužilac“, kaže za „Blic nedelje“ da bi ta brojka bila znatno veća da je država uradila sve što je trebalo od kako je prošle godine u domaće krivično zakonodavstvo uvela instituciju tužioca za visokotehnološki kriminal. Jer, sveobuhvatna i uspešna borba protiv najmlađe vrste kriminala teško je zamisliva bez adekvatno „naoružanog“ tužilaštva.
- Ovo tužilaštvo još nije kadrovski popunjeno, a nemamo ni prostorije za rad. U nedavno formiranoj policijskoj jedinici, koja je pod našom komandom, imamo samo dva načelnika i dva inspektora. Neshvatljivo je da u našoj nadležnosti nije internet pedofilija i zloupotreba platnih kartica. To je zaista nonsens zbog kojeg sam inicirala izmene zakona, ali to nije uneto u ovogodišnji plan rada Ministarstva pravde - otkriva naša tužiteljka Komlen-Nikolić.
Pored piraterije, tužilaštvo je utvrdilo da je kod nas sve češća prevara putem interneta. Tako su dvoje intelektualaca iz Novog Sada i Niša postali žrtve sopstvene naivnosti. Mejlom iz inostranstva su obavešteni da su dobili milionsku novčanu nagradu u igri u kojoj nisu učestvovali. Da bi podigli nagradu, na račune u Holandiji i Engleskoj jedan je uplatio 12.000 evra, a drugi 15.000 evra. Ostali su i bez svojih para i bez nagrade. Sad od tužilaštva traže da otkrije prevaranta i da im vrati novac.
- Smeta mi nerazumevanje razloga za postojanje ovog tužilaštva. Ljudi se ne razumeju u tehniku, zato umanjuju naš značaj. Oko 90 odsto predmeta je iz oblasti piraterije, pa zaključuju da mi samo hapsimo ulične prodavce kompakt-diskova. To je neprimereno uprošćavanje i kompjuterskog kriminala, i naše uloge. Ne mogu da dobijem nijednu informaciju kakva je vizija države o ovom tužilaštvu u okviru reforme pravosuđa. Ne znam ni da li ćemo ostati ili možda biti ugašeni. Za naše probleme jedino je pokazao razumevanje vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović - naglašava tužiteljka Komlen-Nikolić.

Haker „pao“ zbog monitora
Mladi Beograđanin, koji je hakovao server australijske firme i uzeo brojeve oko 600 platnih kartica, nedavno je uhapšen jer je pokušao da tim karticama kupuje u „net šopovima“. Tužiteljka Komlen-Nikolić kaže da su tom momku najpre dopustili da u internet prodavnici kupi monitor, da bi imali validne dokaze za sud.

Maloletna žrtva
- Nedavno mi je bio otac 15-godišnje devojčice čija su fotografija i broj mobilnog postavljeni na neki vebsajt, pa dete maltretiraju neznanci. Zato što je reč o maloletnici, dala sam nalog MUP-u da naloži brisanje njenih podataka, mada za to nismo nadležni - kaže tužiteljka Komlen-Nikolić.

Izvor: Blic

Боље да су ово хакер ставили под наводнике или да су написали ментол пао... 

A kako stoji stvar sa novcem u mobilnim telefonima, tu se tek mažnjava lova.

Ај појасни на чега алудираш?

 

Ja sam za pirateriju. Stvoriti jaku drzavu, poslove i zivotni standard i piraterija nam ne bi vise bila potrebna.
Zivela piraterija...

Plastične „bliznakinje” za pelješenje
Prevare sa falsifikovanim platnim karticama dešavaju se sve češće, a ova vrsta kriminala se u našoj zemlji pojavila početkom 2004. godine
 


Uporedo sa porastom upotrebe platnih i kreditnih kartica u Srbiji za čak 50 odsto povećao se i broj zloupotreba takozvanog plastičnog novca. Prevaranti i falsifikatori na razne načine izrađuju lažne kartice, „razbijaju” njihove pin kodove i ovako „zarađuju” velike sume novca na štetu građana ali i države. O tome koliko je falsifikovanje kartica pogubno po državnu kasu svedoči podatak da prevaranti u Velikoj Britaniji, godišnje budžet ove zemlje oštete za više stotina miliona funti.

Za sada jedina specijalizovana služba koja se bavi ovom problematikom u Srbiji je beogradski Odsek za suzbijanje prevara i falsifikata. Inspektori ovog odseka nedavno su u saradnji sa Službom za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili 12 članova kriminalne grupe koji su falsifikovali i zloupotrebljavali platne kartice u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BiH i u zemljama Evropske unije. Njihova „zarada” meri se u desetinama miliona dinara.

Upravo je hapšenje ove grupe pokazalo koliko su prevaranti postali uhodani i na koji način se prilagođavaju tehnološkim promenama. Naime, ova grupa je imala kompletnu opremu za izradu falsifikovanih platnih kartica – laptop računare u kojima se generišu podaci o validnim platnim karticama i mašine za personalizaciju i izradu falsifikovanih platnih kartica „bliznakinja”. Koliko je njihov posao bio međunarodno razgranat, govori i činjenica da su podatke o karticama dobijali iz Bugarske, a belu plastiku na koju su nanosili te podatke nabavljali su u Mađarskoj.

Ubrzo zatim policija je uhapsila dvojicu falsifikatora sa lažnim platnim karticama na kojima su bili brojevi brazilskih poslovnih banaka.

U policiji kažu da se prevare sa falsifikovanim karticama dešavaju periodično, kao i da se ova vrsta kriminala u našoj zemlji pojavila početkom 2004. godine, kada su platne i kreditne kartice sve više počele da zamenjuju papirne novčanice.

Prevaranti, kako kažu naši sagovornici u policiji, izrađuju dve vrste kartica.

– Prva je takozvana bliznakinja, koja izgleda kao original i na njoj je jedino ime izmenjeno. One se ne mogu koristiti preko granice, zbog čega prevaranti izrađuju bele kartice na koje se prenosi samo magnetna traka. Njih uglavnom koriste za kupovinu skupocene tehnike ili stvari. Jedan od načina izrade falš kartice je postavljanje čitača magnetnog zapisa na bankomat, preciznije u mesto gde se u aparat gura kartica. Sa magnetnog čitača podaci se prenose u kompjuter, a dalje na uređaj za štampanje. Mašini se, zatim, zada komanda i magnetni zapis se prenosi na blanko karticu. Ovako napravljene kartice prevaranti uglavnom koriste za podizanje gotovine sa bankomata – objašnjavaju u policiji.

Nepisano pravilo prevaranata je da kod nas zloupotrebljavaju lažne kartice koje su izrađene u inostranstvu i obrnuto. Ipak prva kartica koja je i falsifikovana i korišćena kod nas je domaća „dina”. Preko nje su prevaranti, pre nekoliko godina, oštetili vlasnika za više od 100.000 dinara.

Jedan od načina falsifikovanja kartica je, kako napominju u policiji, i njeno provlačenje kroz „skimer”, prilikom plaćanja u prodavnici, butiku, kafiću, hotelima…

– To su uređaji veličine nešto veće od pejdžera, koji čitaju magnetni zapis. Prevaranti ih nose u džepu, za pojasom. Neprimetni su. Zbog toga uvek savetujemo građanima da karticu nikada ne gube iz vida i da traže da se prilikom plaćanja pred njima provuče kroz terminal. Osim toga bitno je da stalno proveravaju stanje na računu i ukoliko primete nelogičnost to odmah prijave banci – naglašava naš sagovornik.



Izvor:Politika

E sad, interesuje me da li neko ima iskustva sa kreditnim platnim karticama i koja je najbolja?
Cuo sam da je O-la-la! interesantna jer nudi popuste i neke poklone, ali me interesuju i ostale.
Koja i zasto?

Hvala unapred.

Zbog pljačke falsifikovanim karticama troje Rumuna u pritvoru

- Beogradska policija je uhapsila trojicu rumunskih državljana pod sumnjom da su na teritoriji Beograda falsifikovali i zloupotrebili platne kartice, saopštilo je Ministartstvo unutrašnjih poslova.

Osumnjičeni Koste Mihai Dumitru (1984), Paul Adrian Gisan (1989) i Robas Lavinia Ioana (1988) su 19. aprila u Beograd doputovali avionom iz Londona, gde su, prema navodima MUP, od nepoznate osobe nabavili "belu plastiku" sa podacima i brojevima britanskih banaka.

Oni su u više navrata podizali novac na bankomatima u Kolarčevoj i Gospodskoj ulici u Beogradu, i tako pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 1.150.000 dinara i pokušali da pribave korist od preko 300.000 dinara.

Prilikom podizanja novca na bankomatima snimljeni su sigurnosnim kamerama, navodi se u saopštenju.

Policija je prilikom hapšenja kod Dumitrua pronašla pet falsifikovanih platnih kartica i preko 100.000 dinara, neposredno nakon što je podigao novac na bankomatu.

Kod Gisana je pronađeno devet falsifikovanih kartica, dok je u Ioaninoj torbi pronađeno preko 80.000 dinara i više priznanica sa bankomata.

Policija je u njihovoj hotelskoj sobi pronašla više od 860.000 dinara, dodaje se u saopštenju.

Osumnjičeni su uz krivičnu prijavu privedeni istražnom sudiji u Beogradu.


Izvor:RTV

mogli bismo da diskusiju podignemo na visi nivo a ne samo da ubacujemo novinske clanke

Ma ne mozemo, piraterija je ovde zabranjena...  

 

evo jedan saj na koji treba obratiti paznju