Sajber kriminal u Srbiji - piraterija, kartice i pedofilija :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Plastične „bliznakinje” za pelješenje
Prevare sa falsifikovanim platnim karticama dešavaju se sve češće, a ova vrsta kriminala se u našoj zemlji pojavila početkom 2004. godine

Uporedo sa porastom upotrebe platnih i kreditnih kartica u Srbiji za čak 50 odsto povećao se i broj zloupotreba takozvanog plastičnog novca. Prevaranti i falsifikatori na razne načine izrađuju lažne kartice, „razbijaju” njihove pin kodove i ovako „zarađuju” velike sume novca na štetu građana ali i države. O tome koliko je falsifikovanje kartica pogubno po državnu kasu svedoči podatak da prevaranti u Velikoj Britaniji, godišnje budžet ove zemlje oštete za više stotina miliona funti.

Za sada jedina specijalizovana služba koja se bavi ovom problematikom u Srbiji je beogradski Odsek za suzbijanje prevara i falsifikata. Inspektori ovog odseka nedavno su u saradnji sa Službom za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili 12 članova kriminalne grupe koji su falsifikovali i zloupotrebljavali platne kartice u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BiH i u zemljama Evropske unije. Njihova „zarada” meri se u desetinama miliona dinara.

Upravo je hapšenje ove grupe pokazalo koliko su prevaranti postali uhodani i na koji način se prilagođavaju tehnološkim promenama. Naime, ova grupa je imala kompletnu opremu za izradu falsifikovanih platnih kartica – laptop računare u kojima se generišu podaci o validnim platnim karticama i mašine za personalizaciju i izradu falsifikovanih platnih kartica „bliznakinja”. Koliko je njihov posao bio međunarodno razgranat, govori i činjenica da su podatke o karticama dobijali iz Bugarske, a belu plastiku na koju su nanosili te podatke nabavljali su u Mađarskoj.

Ubrzo zatim policija je uhapsila dvojicu falsifikatora sa lažnim platnim karticama na kojima su bili brojevi brazilskih poslovnih banaka.

U policiji kažu da se prevare sa falsifikovanim karticama dešavaju periodično, kao i da se ova vrsta kriminala u našoj zemlji pojavila početkom 2004. godine, kada su platne i kreditne kartice sve više počele da zamenjuju papirne novčanice.

Prevaranti, kako kažu naši sagovornici u policiji, izrađuju dve vrste kartica.

– Prva je takozvana bliznakinja, koja izgleda kao original i na njoj je jedino ime izmenjeno. One se ne mogu koristiti preko granice, zbog čega prevaranti izrađuju bele kartice na koje se prenosi samo magnetna traka. Njih uglavnom koriste za kupovinu skupocene tehnike ili stvari. Jedan od načina izrade falš kartice je postavljanje čitača magnetnog zapisa na bankomat, preciznije u mesto gde se u aparat gura kartica. Sa magnetnog čitača podaci se prenose u kompjuter, a dalje na uređaj za štampanje. Mašini se, zatim, zada komanda i magnetni zapis se prenosi na blanko karticu. Ovako napravljene kartice prevaranti uglavnom koriste za podizanje gotovine sa bankomata – objašnjavaju u policiji.

Nepisano pravilo prevaranata je da kod nas zloupotrebljavaju lažne kartice koje su izrađene u inostranstvu i obrnuto. Ipak prva kartica koja je i falsifikovana i korišćena kod nas je domaća „dina”. Preko nje su prevaranti, pre nekoliko godina, oštetili vlasnika za više od 100.000 dinara.

Jedan od načina falsifikovanja kartica je, kako napominju u policiji, i njeno provlačenje kroz „skimer”, prilikom plaćanja u prodavnici, butiku, kafiću, hotelima…

– To su uređaji veličine nešto veće od pejdžera, koji čitaju magnetni zapis. Prevaranti ih nose u džepu, za pojasom. Neprimetni su. Zbog toga uvek savetujemo građanima da karticu nikada ne gube iz vida i da traže da se prilikom plaćanja pred njima provuče kroz terminal. Osim toga bitno je da stalno proveravaju stanje na računu i ukoliko primete nelogičnost to odmah prijave banci – naglašava naš sagovornik.

Izvor:Politika